Cistitis | uzroci | simptomi | prirodno lečenje

Izraz cistitis se koristi kod upale mokraćne bešike, koja predstavlja najniži deo sistema za izlučivanje urina pre nego što stigne do mokraćnih kanala.

CISTITIS UZROCI

Uzroci su različiti. Najčešći je infekcija, odnosno, pojava patogenih mikroorganizama u urinu, ali se takođe javlja zbog običnog nadražaja usled korišćenja lekova ili supstanci koje imaju alergensko svojstvo, zbog mehaničke abrazije (do koje naročito dolazi kada postoji kamen u bubregu) ili nakon lečenja zračenjem ili hemoterapijom kod pacijenata koji boluju od raka. U nekim slučajevima sluzokoža bešike može da atrofira i tada dolazi do hroničnog cistitisa, koji se teško leci uprkos tome što nema infektivni karakter.

Kod cistitisa se glavni problem sastoji u ‘disuriji’, odnosno, čestoj potrebi da se mokri, ponekad je prisutan i bol prilikom mokrenja, mokraća je zamućena, boje gnoja, čak i sa nijansom crvene zbog krvi.

Urinarne infekcije su često izazvane mikrobom Escherischia coli, uobičajenim stanovnikom creva. Odatle, u većini slučajeva, prelazi u urinarni trakt.

Kako je kod žene uretra kraća i šira nego kod muškarca, zbog osobenosti polova, urinarne infekcije su češće kod žena nego kod muškaraca (tačnije, od deset do dvadeset puta češće). Urinarni trakt ima građu koja je prilagođena da se urin kreće samo u jednom smeru, tako da spoljašnje klice nemaju pristupa unutrašnjosti bešike, koja je u suštini sterilno mesto. Međutim, to nije uvek tako. Navika da se zadržava mokraća, polni snošaj ili mnoge druge okolnosti mogu da izazovu kretanje bakterija iz spoljašnjosti prema bešici, gde mogu da rastu i izazovu cistitis. Čak ni u tom slučaju ne bi trebalo da dođe do cistitisa jer je mokraća prilično kisela i u normalnim uslovima ne dozvoljava razmnožavanje mikroba. Kada je urin zbog nečega poremećen, mikrobi pronalaze idealnu podlogu,razmnožavaju se i izazivaju neprijatne urinarne infekcije.

Polni odnosi su jedan od čestih uzroka cistitisa. Inače, cistitis je veoma čest kod žene koja se tek udala ili počela da živi sa partnerom. Žena to često povezuje sa nevernošću muža, mada tome nema razloga. Obično se radi o mehaničkom cistitisu, jer se tokom snošaja izaziva blaga upala spoljašnjeg dela uretre koja omogućava prolaz klica u unutrašnjost bešike.

Trudne žene su posebno ugrožene cistitisom, jer u skladu sa rastom fetusa dolazi do hroničnog pritiska mokraćne bešike koja omogućava retrogradni prolaz mikroba iz spoljašnjosti prema bešici i odavde do bubrega. Osim toga, hormonalne promene koje su svojstvene porođaju izazivaju širenje mokraćnih kanala koji još više olakšavaju prolaz mikroorganizmima. Hormonske promene su još jedan razlog za pojavu cistitisa. Neke žene veoma lako dobijaju cistitis u određenom periodu menstrualnog ciklusa.

Upotreba kontraceptivnih sredstava takođe izaziva hormonske promene koje kod nekih žena olakšavaju pojavu cistitisa. Postoje cistitisi zbog nepodnošenja određenih proizvoda, poput određenih lekova, sapuna za intimnu negu, krema ili čak kontraceptivnih sredstava u vidu krema ili prezervativa. U tim slučajevima se izaziva nadražaj koji se obično ne koncentriše na sluzokožu bešike ili mokraćnih kanala, nego može takođe da napadne vaginalni deo. Ne radi se o infektivnom cistitisu,nego o osetljivosti ili alergiji, iako su simptomi isti.

Tamponi takođe podstiču cistitis, i ako ste samo jednom bolovali od njega, izbegavajte njihovu upotrebu. Cesto sadrže mirisne ili antiseptičke supstance, ili su napravljeni od celuloze što može da izazove netrpeljivost osetljive sluzokože bešike.

CISTITIS SIMPTOMI

Simptomi su sledeći:
• Učestale navale mokrenja;
• Osećaj da nismo izbacili sav urin na kraju mokrenja;
• Opšte loše stanje;
• Bol u predelu ispod trbuha;.
• Temperatura (u nekim slučajevima).
Često ovi znaci izostaju, pa može da se čini kao da je reč o prehladi ili gripu sa bolom u mišićima i opštim lošim
stanjem. Dijagnoza se postavlja veoma jednostavno: stavljanjem reaktivne trake u svež urin.

LEČENJE
U slučaju da se prepoznaju neki od navedenih simptoma, treba se obratiti specijalisti da bi postavio dijagnozu i propisao odgovarajuće lečenje. Međutim, postoje prihvatljive mere za brzo suzbijanje infektivnog procesa.

ISHRANA KAO LEČENJE

Iako ne postoji neka posebna dijeta za lečenje cistitisa, sledeća pravila treba uzeti u obzir:
• Unositi velike količine namirnica koje sadrže tečnost (supa od belog luka, voda, voćni sokovi, povrće za salatu).
• Treba smanjiti unos jakih namirnica koje alkalizuju urin, kao što je meso, mlečni proizvodi i jaja.
• Isto tako treba maksimalno smanjiti konzumiranje šećera, dozvoljena je veoma mala količina meda. Neki cistitisi se javljaju zbog preteranog konzumiranja šećera i kod dijabetičara.
• Kao poslednje, treba izbegavati kafu i čokoladu, koje takođe nadražuju.

LEČENJE LEKOVITIM BILJKAMA

Delovanje lekovitih biljaka ide u različitim pravcima. Na prvom mestu, korisne su diuretske biljke koje pospešuju stvaranje urina, jer se na taj način stvara takozvana akcija ispiranja koja smanjuje mogućnost razmnožavanja klica. Unos diuretskih čajeva treba da bude propraćen unosom dovoljne količine tečnosti, naročito vode (više od dva litra dnevno). Neke osobe se iznenade kada im se preporuči tolika količina tečnosti jer je upravo jedan od znakova cistitisa osećaj de se često mokri. Kod osoba kod kojih se cistitis ponavlja, tretman čišćenja treba da obuhvati jetru, kožu i bubrege, jer ponavljanje urinarnih infekcija ukazuje na toksemiju ili nečistoću unutar tela. Biljke koje se najviše koriste u lečenju urinarnih infekcija imaju bogat sadržaj ‘hidrokinona’ i u prirodnom stanju nisu antiseptične. Prolaskom kroz telo i bubrege, one vrše ulogu prirodnog antibiotika, radi čega su nam i potrebne. Osim toga, primećeno je da se ove aktivne antibiotičke metabole lakše stvaraju kada u urinu postoji određeni alkalitet i prisustvo ureje, koje su prilično česte pri urinarnim infekcijama.

• Potočarka (Nasturtium officinale)
Koriste se listovi koji su bogati gliko-nasturom (gluconasturtosido), koji ima umereno antiseptičko dejstvo. Uzimaju se na različite načine, na primer, možemo pripremiti sok od sveže potočarke tako što jedna doza sadrži 30 do 50 ml, a pije se tri do šest puta dnevno, možemo ih dodati salatama u velikoj količini ili napraviti čaj od sveže ili suve biljke.

• Buchua (Barosma betulina). Od ove
egzotične biljke upotrebljavaju se listovi’ koji su posebno korisni kod hronično nadražene urinarne sluzokože, cistitisa, prostatitisa, uretritisa ili mokraćnog kamena. Priprema se infuzija od 10 do 40 g listova i litra vode, koju pijemo tokom dana.

• Medveđe grožđe (Arctostaphvlos uvaursi). Sadrži deset posto arbutina, koji se u bubregu i u prisustvu ureje pretvara u hidrokinon i glikosid.
Kod urinarnih infekcija obično povećava sadržaj ureje u mokraći, te je manje kisela, tako da medveđe grožđe ima veće antiseptičko svojstvo u slučaju infekcije nego u normalnim okolnostima; zanimljivo je, dakle, da je njegovo svojstvo utoliko veće koliko je infekcija ozbiljnija.
Ova biljka nema nikakvo diuretskog dejstvo.
Upotreba medveđeg grožđa daje mokraći tamnu boju. Srednja doza je 10 g biljke u prahu (što odgovara oko 400 do 700 mg arbutina), četiri do šest puta dnevno. Postoji zamena za medveđe grođže, ali je ova biljka najpogodnija zbog visokog sadržaja arbutina. Crvena ribizla (Ribes rubrum), listovi planike (Arbutus unedo) ili brecina (Calluna vulgaris) sadrže zanimljivu količinu ovog hidrokinona, koja je uvek manja od one koju sadrži medveđe grožđe.

• Hernijarija (Herniaria glabra). Ova biljka deluje kao mokraćno dezinfekciono sredstvo jer sadrži vrstu saponina, hernijarin, koji utiče na grčenje mišića mokraćne bešike smanjujući neprijatan osećaj stalnog nagona za mokrenje. Sveza trava sadrži veću količinu hernijarina.
Hernijarin je osetljiv na toplotu te ga pripremamo kao infuziju (kuvanje utiče na gubitak njegovih svojstava).

•Planika (Arbutus unedo). Listovi planike takođe su bogati hidrokininima,ali u manjoj količini od medveđeg grožđa. Zato imaju manje antiseptičko dejstvo, koje može biti dovoljno u slučaju blagog cistitisa i kada nemamo
na raspolaganju neku drugu biljku sa jačim dejstvom. Upotrebiće se prokuvani listovi (kuvaju se deset minuta), po tri šolje dnevno.

Dva recepta za čaj protiv cistitisa

Sastojci za prvi čaj

20 g metvice (Mentha sp.) 35 g herniarije (Herniaria glabra) 40 g medveđeg grožđa (Arctostaphyllos uva-ursi)

Sastojci za drugi čaj

35 g medveđeg grožđa (Arctostaphyllos uva-ursi) 20 g listova breze (Betula alba) 35 g buchua (Barosma betulina) 20 g kore boranije (Phaseolus vulgaris) 15 g stabljika močvarne preslice (Equisetum arvense)
Primena
Tri kašičice po jednoj šolji; četiri do šest puta dnevno.

Saveti za smanjenje opasnosti od cistitisa

•Ne zadržavati često i dugo mokraću. Treba mokriti češće;
• Piti prihvatljivu količinu vode. Prilikom cistitisa čest je nagon za mokrenje, a pijenje vode pogoršava situaciju, ali služi za ispiranje bubrega i bešike. Bolje je piti vodu sa limunom umesto čiste;
• Oralni seks olakšava zarazu cistitisom kod osetljivih osoba.

• Odbijanje ili smanjena seksualna aktivnost ne pomaže uklanjanju problema sa cistitisom.

• Lična higijena je neophodna kod oba partnera; Pre odnosa je neophodno da se oboje operu.

• U slučaju da cistitis ne jenjava, mogu se koristiti prezervativi tokom izvesnog vremena, da bi se proverilo da li će se u tom slučaju infekcije ponavljati.

• Pogrešno je pripisati cistitis polnim odnosima, s obzirom na to da su oni samo karika u lancu. Na pojavu cistitisa mnogo više utiče lična sklonost ovoj bolesti.

• Pre nego što se počne sa primenom antibiotika, preporučuje se korišćenje neke biljke, kao što je medveđe grožđe (Arctostaphvllos uva-ursi), kao odličan lek za manje komplikovane cistitise.