Gajenje kupusa

Kupus se gaji u svim krajevima naše zemlje, u vrtovima i baštama kao i na većim površinama za snabdevanje gradskih pijaca. Troši se cele godine, bilo svež ili kiseo. Od njega se spravljaju raznovrsna jela i salate jer je to ukusno i hranljivo povrće i odličan izvor vitamina C. Posle berbe, lišće kupusa predstavlja izvrsnu stočnu hranu.

Kupus je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini obrazuje glavicu, a u drugoj, posle jarovizacije (delovanja niskih temperatura), cvetonosno stablo i seme. U određenim uslovima, seme zadržava klijavost 5-7 godina.

Kupus se gaji kao rani i postrni usev. Za ranu proizvodnju potrebne su rane sorte – ditmar, prva žetva, kopenhaški ili rani hibridi koji se seju od polovine do kraja februara u tzv. polutople leje. Kupus podnosi nešto niže temperature nego paradajz i paprika pa je za te leje dovoljan sloj stajnjaka od 20-30 cm. Ipak, one treba da održavaju temperaturu od oko 16°C što je optimalno za porast i razviće biljčica. Ako temperatura padne ispod 10°C u određenom stadijumu porasta i traje izvesno vreme, može doći do jarovizacije i umesto da formira glavicu, biljka iscveta.Da povrtari-amateri ne bi rizikovali, bolje je kod proverenih proizvođača rasada kupiti željeni broj strukova ranog kupusa koji se u ishrani koristi mnogo manje nego jesenji tj. dok ne stigne1 drugo, toploljubivo povrće.Rani kupus se dbsta proizvodi u plastenicima gde se noćne setve u februaru rasađuje u martu i bere već u maju.Na otvorenom polju rasadjuje se u aprilu kada prodje opasnost od niskih temperatura koje mogu da dovedu do jarovizacije a stiže u junu.

Rani kupus se može proizvesti u jeftinim plastenicima čije šipke za kostur treba da budu dužine 180-200 cm. One su drvene ili metalne i pobadaju se na svakih 80-100 cm. Za ovako napravljen tunel koristi se folija širine 2 metra. Ona se sa jedne strane utrpava zemljom, a sa druge pritisne motkama i ciglama kako bi se lako otkrivala radi prihranjivanja, okopavanja i zalivanja. Folija treba da bude duža od tunela 2-3 metra da bi se zatvarala sa čeonih strana nekim teškim predmetom. U takvom tunelu kupus se rasadi na razmak između redova 40-60 cm a u redu 40 cm.

Kupus ima velike potrebe za vlagom naročito u vreme zavijanja i porasta glavice. Za rane useve najbolja su laka i peskovita zemljišta a za kasne plodna i strukturna, kao što su rečni nanosi i černozemi.

Kupus treba da se gaji u plodosmeni s drugim povrtarskim kulturama.Na istu površinu može doći posle 3-4 godine. Dobri predusevi su mu leguminoze (mahunarke) i trave, pasulj, grašak, paradajz, strna žita.
Najmasovnija je kasna proizvodnja kupusa. U ravničarskim predelima seje se u hladne leje u junu, a rasađuje u julu. Dok se neguje rasad, koji stiže za sadnju posle setve za mesec dana, pripremi se mesto za sadnju od prethodnog useva. Najpoznatije sorte za postrnu sadnju su srpski melez, rubin, futoški, bijeljinski a ima i mnogobrojnih hibrida. Rasad kupusa treba zaštititi u leji od plamenjače i buvača odgovarajućim preparatima. Redovno se zaliva i plevi. Dan pre rasađivanja dobro se zalije. Ako se rasađuje po toplom vremenu, treba mu odrezati vršne delove lista da se smanji isparavanje vode kroz list i ubrza primanje. Isto se skrešu i duge žilice. Iščupani rasad treba što pre rasaditi.Kasne sorte sa krupnim glavicama najčešće se sade na razmaku 70×50 ili 70×60 cm. Naši proizvođači kupus sade obično ručno, pod sadiljku, i vode računa da se dobro podbije, tako da ne može da ostane vazduh u šupljinama oko korena. Odmah posle rasađivanja kupus treba obilno zaliti. Nekoliko dana po rasađivanju već se vidi kakav će biti prijem. Biljčice koje su se osušile treba zameniti novim. Zato treba imati rezerve rasada.

Nega kupusa tokom vegetacije sastoji se u redovnom okopavanju, uništavanju korova i pokorice, prihranjivanju, zaštiti od bolesti i štetočina i navodnjavanju no potrebi. Okopavanje mora biti plitko jer se veliki deo korenovog sistema razmešta plitko, a žile idu gotovo horizontalno. Biljke se prihranjuju kada se prime i počnu intenzivno da rastu.

Kupus može da se proizvede i direktnom setvom. Kada biljke razviju 3-4 stalna lista prorede se na potrebno rastojanje i prihrane. Važno je mlade, tek iznikle biljčice odbraniti od buvača. Ovaj način gajenja kupusa pogodan je za male amaterske vrtove.

Kasni kupus seče se kada glavice očvrsnu, pre nego što nastupe mrazevi sa temperaturama ispod minus 5°C. Ako se glavice ipak zamrznu, treba sačekati da se otkrave na ih onda seći.