Hornerov sindrom simptomi, dijagnoza, uzrok, lečenje

Hornerov sindrom predstavlja retko oboljenje koje pogađa nervni sistem osobe, tj. preciznije oči i lice. Smatra se sindromom koji uključuje skup različitih simptoma. Manifestuje se uranjanjem očnih jabučica u orbitalnu duplju i pojavom anizokorije (nejednake veličine zenica oka).

U literaturi Hornerov sindrom poznat je još pod nazivom Bernar-Hornerov sindrom ili okulosimpatička paraliza. Naziv sindroma potiče od lekara koji je prvi opisao navedeno oboljenje Johana Fridriha Hornera.

Prisustvo Hornerovog sindroma ukazuje na postojanje problema sa funkcionisianjem simpatičkog nervnog sistema. Prema neki statističkim podacima, sindrom se češće javlja kod muškaraca nego kod žena, i to u odnosu 5:1, i podjednako je zastupljen kod svih starosnih grupa.

Dijagnoza

Prisustvo retkog zastupljenog Hornerovog sindroma moguće je potvrditi putem različitih testiranja. Testovi za dijagnozu Hornerovog sindroma uključuju:

Testiranje kokainskim kapima za oči -očne kapi na bazi koke uticaće na dilataciju zenica obolelog. Budući da se kapi ne primenjuju i na drugoj zenici, biće lako jednostavnim poređenjem utvrditi prisustvo oboljenja na oku. Ukoliko se kod pacijenta ispolji reakcija par minuta nakon nanošenja kapi (zenica se može raširiti više od 0,8 mm), može se posumnjati na prisustvo Horenerovog sindroma.

Paredrin test podrazumeva upotrebu amfetamina za širenje zenica. Nereagovanje zenica na ukapani rastvor predstavlja nepobitan dokaz da postoji Hornerov sindrom.

Neurološka ispitivanja bitna su radi utvrđivanja konkretnog dela tela koji je pogođen Hornerovim sindromom.Treći kranijalni nerv može uticati na razvoj Hornerovog sindroma.

Snimanja magnetna rezonanca, CT skeniranje i rendgensko snimanje su tehnike koje mogu pomoći u detektovanju navedenog sindroma.

Simptomi Hornerovog sindroma

• Lice obolelo od Hornerovog sindroma može iskusiti sledeće simptome:
• Pojavu ptoze ili spuštanja očnog kapka
• Miozu odnosno sužavanje zenica koje se javlja na jednom oku.
• Primetan izostanak znojenja oboljenjem pogođene strane lica. Ova pojava poznata je i pod nazivom anhidroza.
• Uranjanje očne jabučice u lice ili orbitalnu regiju.
• Pojava konjuktivitisa praćenog zakrvavljenim izgledom očiju.
• Oticanjem donjeg kapka
• Umanjeno suzenje obolelog oka
• U retkim slučajevima može doći i do pojave heterohromije, različite boje očiju.

Uzroci pojave Hornerovog sindroma

Hornerov sindrom se ispoljava usled prekidanja ili oštećenja nervnih vlakana na putu od hipotalamusa do lica, čime se objašnjava zbog čega lice u najvećoj meri bude pogođeno ovom bolešću. U ostale činioce koji mogu dovesti do pojave navedenog sindroma ubrajaju se:

• Lezije ili povrede grlića materice koje mogu pogoditi određenu stranu tela.
• Povrede vrata serija nagkih pokreta vrata mogu izazvati nastanak oboljenja.
• Infekcija, i to najčešće srednjeg uha.
• Tumor na početku pluća, kao i rak pluća mogu biti uzročnici pojave Hornerovog sindroma. Pretpostavlja se da je oko 35% slučajeva Hornerovog sindroma izazvano prisustvom plućnih i tiroidnih tumora.
• Serije migrena i glavobolja mogu biti presudne za pojavu sindroma.
• Moždani udari i cerebrovaskularne povrede.
• Aneurizma uz vaskularne smetnje takođe može biti jedan od okidača za ispoljavanje Hornerovog sindroma.

Hornerov sindrom je moguće prepoznati uočavanjem različitih faza ispoljavanja istog. Za razvoj bolesti presudni su:

Prvi neuron– usled okluzije arterijskog prolaza na postinferiornom delu moždanog stabla dolazi do okluzivnog procesa i prekida dotoka krvi u mozgu.

Drugi neuron-oštećenja nastaju pod uticajem tumora koji se javlja na plućima, u torakalnoj regiji, štitnoj žlezdi, a može se razviti i usled trauma ili povreda vrata.

Treći neuron-oštećenje trećeg neurona može uzrokovati povrede gornjeg dela vrata. Nastale ušne infekcije ili virusna oboljenja poput herpes zostera mogu biti od presudnog značaja za ispoljavanje Hornerovog sindroma.

Ostali faktori koji mogu biti značajni za poajvu sindroma uključuju upotrebu lekova sa efektima sličnim onim koji su prisutni kod lekova koji se koriste za lečenje Hornerovog sindroma. Lekovi poput diacetilmorfina, levedopa, metotrimeprazina, prilokaina, prokaina i rezerpina su široko rasprostranjeni medikamenti koji nose sa sobom slične efete kao i lekovi koji se koriste u terapeutske svrhe.

Lečenje Hornerovog sindroma

Lečenje Hornerovog sindroma bazirano je u potpunosti na pojave mogućih komplikacija. Ne postoji neposredna terapija za lečenje, već se prilikom terapije radi na lečenju simptoma. Poznavanje etiološke osnove pacijentovog zdravstvenog stanja moglo bi biti od presudnog značaja za lečenje Hornerovog sindroma.

Budući da etiologija navedenog zdravstvenog oboljenja još uvek nije u potpunosti rasvetljena, cilj tretmana je da identifikuje sadržaj iste.

Ukoliko patološki nalazi uključuju prisustvo moždanog udara ili šloga, sledeći korak predstavljaće hirurški postupak.

U slučaju da primetite da su određeni lekovi izazvali pojavu simptoma i neuobičajenih pojava prilikom toga, neophodno je da se obratite lekaru. Klonite se potencijalno rizičnih situacija u kojima biste mogli steći povredu vrata koja bi u budućnosti mogla dovesti do pojave Hornerovog sindroma.

Takođe, zdrava ishrana i način života mogu znatno uticati na prevenciju oboljenja. Pridržavanjem navedenih mera moguće je preduprediti pojavu bolesti.

Pravovremena dijagnoza Hornerovog sindroma sa određivanjem adekvatnog tretmana obezbediće velike šanse za oporavak, stoga je prilikom uočavanja najranijih simptoma izuzetno važno obratiti se odmah svom lekaru ili oftalmologu.