Moždani udar (šlog) – simptomi, posledice, oporavak, prevencija

Moždani udar ima značajno mesto u epidemiologiji stope smrtnosti osoba starijih od 55 godina. Mnogi faktori dovode do razvoja ovog, u velikom broju slučajeva fatalnog akutnog stanja koje se po stopi smrtnosti nalazi odmah iza bolesti srca i krvnih sudova i karcinoma!

Moždani udar ili šlog predstavlja prestanak normalne funkcije moždanih ćelija, i dešava se akutno sa brzim razvojem karakteristične kliničke slike. Uglavnom, glavni razlozi su nedostatak hranljivih materija ili kiseonika, što je češći slučaj. Ove stvari nedostaju kada se krvni sudovi koji ishranjuju moždane ćelije začepe masnim ili vazdušnim trobom, koji najčešće nastaje iz nekog udaljenog dela tela.

Takođe, može doći do pucanja krvnih sudova i izlivanja velike količine krvi u moždano tkivo što, opet, dovodi do razvoja moždanog udara. U medicini, moždani udar se često označava kao cerebrovaskularni insult, šlog ili apopleksija.

Posledice koje izaziva šlog su brojne – dolazi do razvoja poremećaja govora, ispadom u senzibilitetu, problema sa koordinacijom hoda, tj. pacijent nije u stanju da održi balans nogu. Dolazi do razvoja poremećaja svesti, a progresijom ovih simptoma, raste procenat fatalnog ishoda!

Takođe, kao posledica moždanog udara, može nastati delimična ili potpuna oduzetost ekstremiteta što vodi u invalidnost i dalji razvoj psihičkih poremećaja i razvoja nesigurnosti i straha kod pacijenata.

Podela moždanih udara

Moždani udari se prema mehanizmu nastanka dele na ishemijski i hemoragijski.

Ishemijski moždani udar se javlja kod većine bolesniaka ( oko 80 % ) i predstavlja posledicu začepljenja krvnog suda embolusom.

Hemoragijski udar se nešto ređe javlja i posledica je pucanja krvnih sudova direktno u mozak.

U zavisnosti od toga koji je deo mozga zahvaćen, dolazi do pojave različite simptomatologije, dok su neki simptomi moždanog udara isti – nagli početak, velika uznemirenost, izmena stanja svesti do halucinacija.

Moždani udar sa desne strane i simptomi

Pravilo kod moždanog udara je sledeće: leva polovina mozga kontroliše desnu stranu tela, tako da oštećenjem leve polovine, dolazi do ispada u funkcionisanju cle desne polovine tela. Situacija je ubrnuta kada se radi o oštećenju desne polovine mozga.

Kada se moždani udar dogodio na desnoj strani mozga, dolazi do slabosti ekstremiteta i oduzetosti cele leve polovine tela. Svest se delimično menja a osoba počinje da zanemaruje levu polovinu tela – što predstavlja opasnost zato što osoba postaje neosetljiva na udarce u toj polovini – nakon udarca, leva ruka ili noga bivaju otečene, a ukoliko neko drugi ne opazi povredu, može doći do ozbiljnih komplikacija.

Moždani udar sa leve strane i simptomi

Pored simptoma zanemarivanja desne polovine tela i oduzetosti desne ruke i noge. Pored ovih opštih simptoma, dolazi i do specifičnijih posledica – govor postaje otežan, osoba izgovara reči u slogovima koji nemaju smisao. Pored problema sa izgovorom, pacijent nakon moždanog udara gubi racionalnu svest, rezonovanje, razumevanje i mogućnost pisanja – rukopis postaje iskrivljen i nerazumljiv.

Moždani udar moždanog stabla i simptomi

Ukoliko dođe do moždanog udara moždanog stabla, posledice mogu biti fatalne! U ovom delu mozga nalazi se centar za disanje koji često može biti kompromitovan – u tom regionu nalazi se veliki broj krvnih sudova i patoloških procedura koje mogu vrštii pritisak na centar za disanje i ometati mu pravilnu funkciju. Rad srca biva ugrožen, a dolazi i do pojave vrtoglavica, izmenjenog govora, nerazgovetnih poklika, pojave duplih slika, dolazi do oduzetosti ekstremiteta, u nekim slučajevima, i svih ekstremiteta.

Lečenje moždanog udara

Moždani udar je akutno stanje i neophodna je hitna intervencija. Prvenstveno, treba obezbediti da pacijent ima normalan rad srca i da ima dovoljne rezerve kiseonika.Ukoliko se radi o ishemijskom moždanom udaru, potrebno je ukloniti embolus iz krvnog suda što pre, kako bi se cirkulacija u što kraćem roku povratila. Uzimajući u obzir da su krvni sudovi mozga generalno malog promera i da su strukture čijim prekidom dolazi do smrti, operacija je visokog rizika i potreban je tim hirurga koji će precizno vršiti operaciju odstranjivanja embolusa.

Ukoliko je moguće, odnosno, ukolik oje pacijent u delimično svesnom stanju, ima normalan rad srca i snabdeven je kiseonikom, može se vršiti medikamentozna terapija – u lečenju se koristi aspirin koji je antikoagulacioni rek i sprečava zgrušavanje krvi. Aspirin potpomaže razređivanju već zgrušane krvi i time pomaže da se uspostavi idealan protok krvi kroz krvne sudove. Ostali lekovi koji se sve više koriste u lečenju jesu klopidogrel, varfarin. Ukoliko je osoba u riziku od nastanka moždanog udara ( povećan holesterol u krvi ), mogu se koristiti statini kako bi snizili holesterol i prevenirali formiranje masnih kapljica.

Hirurško lečenje se primenjuje ukoliko medikamentozna terapija nije dala pozitivne rezultate. Radi se hirurško odstranjivanje tromba ili odsecanje dela krvnog suda u kome je tromb zarobljen i pravljenje mostića između krajeva zdravih delova krvnog suda. Razmatra se i mogućnost ugradnje stenta, najkvalitetniji stent se pravi od potključne arterije, a da ne bi došlo do reakcije organizma na strano telo, preporučuje se da se od iste osobe uzme graft.

Oporavak od moždanog udara

Kad je u pitanju oporavak od moždanog udara prvo što se razmatra nakon uspešne operacije jeste rehabilitacija pacijenta i osposobljavanje pacijenata za obavljanje svakodnevnih poslova i što brži povratak na stari posao. Treba što pre započeti rehabilitaciju, jer je u prvoj godini uspešnost oporavka najveća.

Oporavak od moždanog udara se počinje pasivnom rehabilitacijom, gde fizijatar radi vežbe sa pacijentom tako što mu primiče i odmiče ekstremitete i time sprečavaju nastanak imobilizacije i posledičnog razvoja dekubitalnih rana. Ukoliko se prvo ne rade pasivne vežbe, pacijent može da dobije trajne grčeve mišića i dalja rehabilitacija biće onemogućena. Pored dekubitalnih rana, duga imobilizacija može dovesti do razvoja upale pluća, urinarnih infekcija, tromboze nogu i posledične embolije pluća koja u večini slučajeva dovodi do smrti.

Nakon obavljanja pasivnih vežbi oko 2 nedelje, pacijenti se upućuju u centre za rehabilitaciju na oko 1.5 do 3 meseca kako bi se pacijent potpuno oporavio. Za dalji oporavak od moždanog udara se uključuju psiholog i logoped kako bi se pvoratila funkcija govora, pisanja i pamćenja. U poslednjim danima rehabilitacije, uvodi se radna terapija kako bi se pacijenti što pre uključili u rad zajednice.

Prevencija moždanog udara

Upoznavajući se sa faktorima koji mogu da izazovu šlog ( starija životna dob, muški pol, genetska predispozicija, povišen krvni pritisak, dijabetes melitus, poremečen srčani ritam, zloupotreba alkohola, droga i duvana ) sve se više govori o razvoju zdrave zajednice koja se čuva i koja je dobro informisana o moždanom udaru.

Svetuje se smanjenje izloženosti stresu, pravilna ishrana sa niskim sadržajem kalorija, soli i masti, redukovanje gojaznosti, prestanak pušenja i konzumiranje alkohola.Da bi se sprečio šlog uz adekvatnu ishranu i izbegavanje stresa, savetuje se i povećana fizička aktivnost kako bi se stimulisao rad srca i krvnih sudova.