Ogrozd voće i zdravlje, recepti za slatko i čaj – uzgoj ogrozda

Ogrozd predstavlja vrstu voća iz porodice ribizli.

Ogrozd je žbun koji može narasti do 3 metara visine. Cela biljka ( osim ploda ) je pokrivena sitnim trnovima.

Plod ogrozda je sličan plodu ribizle, crvene je boje, sličnog ukusa, samo je nešto veći od ribizle.

Lekoviti delovi biljke jesu list, koren i bobica. Lišće se bere u mesecu martu i suši kako bi se, nakon izvesnog vremena, pripremio čaj koji ima blagotvorno dejstvo po organizam.

Bobice ogrozda se koriste za pripremu džemova, sokova i slatka koji imaju posebu, slatko kiselkastu aromu i pikantan miris.

Ogrozd voće i zdravlje

Najlekovitiji deo ogrozda jeste njegov koren. Koren se koristi za pripremu čaja koji čisti organizam od štetnih supstanci. Redovna upotreba čaja od ogrozda pomaže kompletnom uklanjanju peska i sitnih kamena iz mokraćne bešike tako što stimuliše mokraćnu bešiku i bubrege da u povećanoj meri luče mokraću ukoliko je bogata peskom. Zato se uz korišćenje ogrozda savetuje i uzimanje 3 litara vode dnevno, kako organizam ne bi dehidrirao.

Nakon što se koren ogrozda obere i osuši, nasecka se na sitne kocke i ubaci u ključalu vodu. Nakon što se čaj ohladi, spreman je za upotrebu. Pored lečenja peska u bešici, čaj od ogrozda je blagotvoran i na druge organske sisteme:

– kod čireva i opekotina na koži – ovde se skuvani koren ogrozda koristi u vidu obloga, blagim utrljavanjem čaja ogrozda sanira se kožno tkivo i pomaže renegeracija potkožnog tkiva.

– kod dizenterije – pomaže u izbacivanju bakterija prirodnim putem i sprečavanju širenja infekcije

Sok koji se priprema od ploda ogrozda koristi se u jačanju organizma, kod prisutne malaksalosti i hroničnog umora, kod nedostatka vitamina C, kao antiupalno sredstvo, kod reumatskih oboljenja i nakupljanja mokraćne kiseline u zglobovima.

Sok od ogrozda je idealno rešenje ukoliko imate bolove u želucu i probleme sa želudačnom kiselinom ( gastro – ezofagealni refluks GERB ). Sok ublažava dejstvo želudačne kiseline u jednjaku, a potpomaže i lakšem varenju, što doprinosi opštem zdravlju želuca. Kada se koristi u svrhe lečenja želudačnih oboljenja, biraju se isključivo zreli plodovi. Nezreli plodovi mogu da uspore varenje i da time još pogoršaju prethodno nastalo oboljenje.

Usled izvora vitamina A, čaj od ogrozda je dobar za prevenciju oboljenja očnog sočiva. Ukoliko u šolju čaja ubacite med, poboljšaćete funkciju vida i sprečiti razvoj katarakte.

Od njegovih lekovitih svojstava, ističu se i uklanjanje teških metala iz organizma, visoko antioksidantno dejstvo, podmlađivanje kože i revitalizacija potkožnog tkiva.

Zašto je ogrozd toliko dobar za zdravlje ?

Poput svoje američke “sestre” ribizle, ogrozd obiluje vitaminima, prvenstveno vitaminima A i C. Od elektrolita, izdvajaju se mangan i kalijum, a sadrži i folate, tiamin, bakar, kalcijum, fosfor i magnezijum.

Ubacivanjem ogrozda u redovnu ishranu, potpomažete započetu dijetu i gubljenje kilograma. U 100 grama plodova ogrozda, nalaze se samo 44 kalorije.

Čaj od ogrozda deluje umirujuće na čitav organizam – snižava povišeni krvni pritisak, pomaže normalnoj aktivnosti mišića i nerava, te samim tim, povećava i mogućnost za aktivno bavljenje sportom.

Odrozd za zdravlje kose

Odrozd deluje na folikul dlake, hrani dlaku i sprečava nastanak sedih vlasi. Iskustva su pokazala da nakon 15 dana korišćenja ovog čaja, kosa dobija potpuno novi sjaj, postaje bujnija i kvalitetnija, a sedih vlasi više nema!

Da biste na pravi način iskoristili moć ogrozda, pripremite čaj koji ćete stavljati na kosu jednom dnevno.

Čaj za kosu se priprema veoma jednostavno: prethodno osušeno lišće ogrozda ( oko 3 šoljice ) ubacite u kipuću vodu ( oko 2 decilitara ). Nakon što čaj odstoji i ohladi se, isperite kosu i pustite da se kosa osuši prirodnim putem!

Slatko od ogrozda

Da biste pripremili slatko od ogrozda, ukusnu zimsku poslasticu, potrebno Vam je:

– 1 kilogram ogrozda

– 1 kilgoram šećera

– 1.5 čaša vode

Prvo očistite ogrozd od peteljki, zatim ga ostavite u hladnu vodu 1 dan, menjajući vodu na svakih 6 sati. U vodu obavezno ubacite malo soli.

Nakon što je ogrozd odstojao, prokuvani šećer prelijte po ogrozdu, a nakon što odstoji, presipa u šerpu, a nakon 2 -3 dana, ocedite ogrozd od vode i ponovo prokuvajte. tako se dobija smesa u obliku sirupa, koji je tada spreman da se pakuje u teglice. Ne zaboravite da slatko od ogrozda držite na suvom i hladnom mestu.

Uzgoj ogrozda

Ogrozd pripada grupi višegodišnjih biljaka. Na našim prostorima, ogrozd se ne gaji baš puno, tako da je kod nas nešto manje popularan. Sadnja ogrozda nije komplikovana – većinom su samooplodne, mada je ponekad poželjno i oprašivanje. Zato je poželjno da se zasadi više vrsta ogrozda u isto vreme. Po hektaru, može se ubrati oko 10 tona ogrozda, što predstavlja značajan doprinos poljoprivredi i domaćinstvu.

Uzgoj ogrozda je uslovljen temperaturnim prilikama – potrebno je da temperatura bude umerena, ogrozd ima slabu adaptaciju na izrazito niske i visoke temperature. Takođe, ogrozd je osetljiv na mraz, tako da se mora uzgajati na zaklonjenim mestima.

Postoji nekoliko vrsta ogrozda:

– Žuti ogrozd – nešto je otpornija od većine drugih sorti, plovodi su slatki i sočni a sazreva krajem maja i početkom juna.

– Hauton – otporna je na pepelnicu, tako da se može bez problema uzgajati. Plodovi Hautona su krupni, ukusni i sočni, i najidealniji za upotrebu u sirovom obliku.

– Zeleni fenik – ova vrsta ogrozda ima širok žbun i veoma je rodna sorta. Jedan žbun može dati do 30 kilograma voća! Idealan je izbor za pripremu džemova i sokova.

Nažalost, ogrozd nije otporan na zaraze virozama. Najčešća viroza jeste siva lisna pegavost usled koje dolazi do izbledelosti listova. Zato je bitno da se proizvodnja ogrozda redovno kontroliše i da se koriste isključivo zdrave sadnice.

Štetočine koje napadaju ogrozd jesu pedomerke Abrakas. Ova štetočina uništava mlade listove ogrozda, a u najgorim situacijama, može doći do potpune defolijacije žbuna. Najbolja zaštita od ove vrste štetočine jesu pesticidi, sa kojima treba imati oprez jer je plod ogrozda osetljiv na njegovo jako dejstvo.

Orezivanje ogrozda

Za razliku od ribizli, ogroz ima nešto slabiji prinos i rast. Velike grane žbunja ogrozda uglavnom leže na zemlji jer su plodovi krupni i bogati. Kada se orezuje ogrozd, ostavljaju se najjače bazalne grane koje su najmanje potonule i koje mogu poslužiti za dalji razvoj ogrozda. Glavne grane ogrozda imaju veliki broj bočnih grana, a skraćivanje se vrši na svim okrajcima.