Osnovna načela organske poljoprivrede
Ako želite da jedete zdravu hranu bez štetnih aditiva, pesticida, antibiotika i genetski modifikovanih kultura, a uz to i ukusniju, neka vam na trpezi budu proizvodi takozvane organske, bio ili eko poljoprivrede! Neki će na ovo samo da odmahnu rukom, reći će da im ni ono što su do sada jeli nije škodilo i da je samo reč o modi u razvijenim zemljama sveta. Ali, pogrešiće! Jer, brojnim istraživanjima je potvrdeno da organska hrana ima brojne prednosti u odnosu na konvencionalnu.
Ukusnija je jer organsko gajeno voće i povrće raste sporije i ima niži sadržaj vode i do 30% više suve materije! To doprinosi boljem ukusu hrane, a prema anketama većini ljudi su kvalitet i ukus hrane važniji od cene.
Zdravija je jer sadrži više vitajmina C i minerala kao što su kalcijum, magnezijum, gvožde i hrom, kao i antioksidante koji sprečavaju pojavu kancera. Organsko mleko, na primer, ima više omega 3 masnih kiselina, vitamina E i A (beta karotena), kao i drugih antioksidanata nego neorgansko.
Nema štetnih aditiva! U organskoj poljoprivredi je dozvoljeno da se koristi samo 32 od 290 prehrambenih aditiva odobrenih u Evropskoj Uniji. Medju onima koji su zabranjeni su hidrogenizirane masnoće, aspartam i monosodium glutaminat, za koje se zna da su povezani sa zdravstvenim problemima.
Nema pesticida čije je korišćenje u proizvodnji organske hrane zabranjeno! A, u takozvanoj konvencionalnoj proizvodnji rutinski se koristi 311 pesticida i njihovi ostaci su prisutni u neorganskoj hrani. Prema izveštaju vlada nekih evropskih zemalja više od 40% sveg neorganskog voća, povrća i hleba na tržištu sadrži otrovne pesticide, a u pojedinim namirnicama, sadržaj je znatno viši (u 100% pomorandži, 90% hleba, 72% grožda, 95% krušaka…).
Genetski modifikovane kulture (GMO) i sastojci nisu dozvoljeni po organskim standardima. One su, medutim, stalani gost trpeza ljudi koji koriste neorgansku hranu pre svega zbog načina ishrane stoke, ali i kroz sastojke u industrijski preradenim namirnicima, što se ne navodi u deklaracijama o sastavu i kvalitetu namirnica.
Antibiotici su zabranjeni u organskoj hrani, a oni se rutinski dodaju standardnoj hrani za stoku da se ubrza tov. To prouzrokuje bakterijsku otpornosti ljudi na iste ili slične antibiotike.
U organskoj poljoprivredi nema skrivenih troškova kao u konvencionalnoj. Jer, svake godine se iz poreza gradjana troše ogromna sredstva da se, na primer, iz pijaće vode uklone štetne hemikalije koje su tu najčešće zbog korišćenja pesticida u poljoprivredi! A, taj novac može mnogo korisnije da se upotrebi.
Organska hrana dolazi iz proverenih izvora jer se u organskoj proizvodnji primenjuju izuzetno visoki standardi. Sve organske farme i hrana se inspekcijski proveravaju najmanje jednom godišnje.
Organska poljoprivreda obeđzbeduje najhumanije uslove za gajenje životinja.Ti uslovi su najpribližniji onima u prirodnom okruženju sa mnogo slobodnog kretanja, izmenom pašnjaka i komotnim skloništima.
Organska proizvodnja je dobrobit i za prirodnu sredinu, pospešuje raznovrsnost života, smanjuje zagadenje zbog prskanja, proizvodi se znatno manje ugljendioksida…
Pored svega ovoga kodeks organskog pokreta usko povezuje organsku poljoprivredu sa drugim važnim segmentima čovekovog života prirodnom medicinom, arhitekturom, ekološkom svešću, solidarnošću ljudskog roda, socijalnom pravdom…
Osnovna načela organske poljopriverede koja moraju celovito da se primenjuju su:
Načelo zdravlja
Uloga organske poljoprivrede je da podrži i ojača zdravlje ekosistema i pojedinačnih organizama od najsićušnijih do ljudskih bića. Njen cilj je da proizvede nutriciono vrednu hranu koja doprinosi zdravstvenoj prevenciji.
Načelo ekologije
Organska poljoprivreda se zasniva na postojećim ekološkim sistema i ciklusima, ona saraduje sa njima, podražava ih i pomaže da se održe. U slučaju ratarskih i povrtarskih zasada i šumskih kultura to je zemljište, za životinje je to ekosistem farme, a za ribu i morske organizme vodena sredina. Organska proizvodnja se prilagodava lokalnim uslovima, klimi, bioraznolikosti, vazduhu, vodama, obimu proizvodnje, kulturi i tradiciji.
Princip pravednosti
S obzirom na zajedničku prirodnu sredinu organska poljoprivreda pruža jednake šanse za sve i vodi računa o svetu koji dele ljudi i ostala živa bića. Ona ljudima obezbeduje dobar kvalitet života i doprinosi smanjivanju siromaštva, a životinjama uslove za život u skladu sa njihovom fiziologijom i prirodnim ponašanjem. Jedino na taj način moguće je da se sačuvaju prirodni resursi za buduće generacije, kako ljude tako i ceo živi svet.Načelo nege i zaštite ukazuje na to da su opreznost i odgovornost ključni momenti u upravljanju, razvoju i izboru tehnologija u organskoj poljoprivredi. Primena naučnih dostignuća obezbeduje i osigurava da je organska poljoprivreda zdrava i bezbedna, medjutim, naučno znanje samo po sebi nije dovoljno. Praktično iskustvo, akumulisana mudrost, kao i tradicionalno i lokalno znanje nude takode valjana rešenja.
Fond organska Srbija
