Profesionalni saveti za uzgoj jagoda u saksijama i žardinjerama

Jagode spadaju u zeljaste perene, odnosno višegodišnje biljke koje mogu uspešno da se gaje u žardinjerama i visećim saksijama. Međutim, da biste ih gajili na ovaj način, morate da odaberete pravu vrstu biljke i saksije za jagode.

U ovom članku ćete saznati sve o vrstama posuda za uzgoj jagoda.

Srcolike, crvene i sočne jagode već vekovima predstavljaju pravo uživanje. Ovo voće ne samo da draži nepce, već je i izuzetno hranljivo.

Da li ste nekada razmišljali o tome da ove rubine gajite u četiri zida u svom domu?

E, i to je moguće! Nije vam potrebna bašta pa čak ni cvetna leja za uzgoj jagoda u saksiji. Jagode možete veoma uspešno da uzgajate i u zatvorenom prostoru u visećim saksijama ili žardinjerama koje ćete postaviti na prozorsku dasku.

Saznajte nešto više o uzgoju jagoda u kući.

Izbor prave vrste jagoda

Da bi prinos bio bolji, biljka se neguje u skladu sa vrstom jagoda. Jagode su klasifikovane u 3 kategorije: jednorodne, dvorodne i stalnorađajuće. Jednorodne sorte sazrevaju u maju i u prvoj i drugoj dekadi juna, a plodovi su im krupniji nego kod druge dve kategorije.

Dvorodne na čije cvetanje i sazrevanje ne utiče dužina dana, rađaju dva puta godišnje – u maju i junu i u septembru pa sve do pojave prvih mrazeva.

Stalnorađajuće (jagode mesečarke) sorte neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva.

Za uzgoj jagoda u zatvorenom prostoru su najpogodnije dvorodni i stalnorađajući varijeteti jer proizvode veoma malo stolona i živića. Možete da se odličite za crvenu šumsku (alpsku) jagodu koja spada u stalnorađajuće jer one dobro uspevaju i na senovitim mestima. Dvorodne jagode traže niže temperature i ne uspevaju u toploj sredini. Zato je važno da izaberete biljku koja će odgovarati klimatskom području u kome se nalazite. Najbolji način da izaberete pravu biljku je da se raspitate u lokalnom rasadniku.

Izbor pravih posuda za sadnju jagoda

Pošto jagode imaju plitak korenov sistem, uzgoj jagoda u saksijama i žardinjerama je jednostavan. Pošto se opredelite za sortu jagoda koje želite da gajite, morate da izaberete posudu u kojoj ćete ih uzgajati. Najbolja stvar kod jagoda je ta što će one sasvim lepo da uspevaju u bilo kojoj vrsti posude.

Izbor saksije, viseće saksije ili žardinjere je samo estetsko pitanje. Možete čak da kupite i viseće korpe (sa izdržljivim kanapom ili lancima), kitnjaste aranžmane sa više saksija, posebne saksije za jagode itd., a možete ih naći preko interneta ili u lokalnim garden centrima. Pustite mašti na volju pa posadite jagode u cevima, loncima, bačvama, prozorskim žardinjerama, limenkama… Premda su keramičke saksije najpreporučljivije, one su i veoma skupe.

Ako se opredelite za viseće saksije, vodite računa da budu prečnika 30cm. Ako ste se odlučili za žardinjere, njihova dubina mora da bude od 20 – 25cm. Bez obzira koju vrstu posude odaberete, ona mora da ima rupe na dnu da bi se obezbedilo pravilno proceđivanje zemlje.

Jagode ne smeju da budu u zemlji koja je zasićena vodom ili da budu preplavljene njome. Takođe, ne zaboravite da dno posude pokrijete fiberglasom da se zemlja ne bi ispirala zajedno sa vodom. Prednost visećih saksija za uzgoj jagoda je ta da ne morate da brinete da će doći do infestacije biljnim insektima ili da će puževi napraviti štetu.

Pravo vreme za sadnju jagoda

Idealno vreme za sadnju jagoda zavisi od klimatske zone u kojoj živite.

Hladna klima: Sadnja se obavlja u rano proleće.

Uzgoj u zatvorenom prostoru: Sadnja se obavlja bilo kada u toku godine.

Priprema zemlje za sadnju jagoda

Da bi dobro uspevale, jagode traže dobro drenirano tlo. Zemljište ili mešavina zemlje za saksije, moraju da budu dobrog kvaliteta i trebalo bi ih izmešati sa kompostom. Pre sadnje, u zemlju se dodaje đubrivo (tečno ili đubrivo sa kontrolisanim razlaganjem), a pH zemljišta bi trebalo da bude u opsegu od 5,3 – 6,5 da bi rezultati bili savršeni. Zemlja mora da se đubri jednom mesečno i svakih 10 dana u periodu kada biljka počinje da cveta. Hranivo za paradajz je dobar izbor za prihranu jer je bogato kalijumom i obezbeđuje biljci neophodne hranljive materije koje joj nedostaju zbog uzgoja u posudi.

Šta morate da znate prilikom sadnje

Jagode možete da posejete ili da posadite male sadnice (živiće). Ako koristite seme, onda vam je potrebna dobra mešavina za saksije koja obavezno mora da se sadrži i kompost. Zalijte mešavinu zemlje za saksije i pustite da se višak vode procedi pre nego što posejete seme. Međutim, morate znati da sejanje nije uvek uspešno pa zato, ako ste početnik, probajte da kupite sadnicu u najbližem rasadniku. Ako ste se odlučili za sadnicu, odnosno živić, vodite računa da svaka sadnica bude zdrava i da nema bolesti, a pre sadnje odsecite svo staro lišće i stolone (vreže)

Takođe, korenje isecite na dužinu od 10 – 12cm i ostavite ih da odstoje u vodi jedan sat pre sadnje.

Prilikom sadnje vodite računa da je krunica biljke u istom nivou kao i zemlja i pazite da nije zatrpana zemljom jer je krunica deo iz koga će početi da rastu listovi. U jednu saksiju ili žardinjeru možete da posadite od 3 – 6 biljki ili više ako je namenjena za više biljki.

Tokom prvih 6 -7 nedelja vaš cilj nije plodonosnost, već vegetativni razvoj. Zato morate da uklonite sve pupoljke sa biljke. Tako će biljka izrasti zdrava i jaka, a u budućnosti će imati bolji prinos.

Dobro zalivajte biljke, po mogućnosti ujutru i vodite računa da ne dođe do zadržavanja vode.

Nemojte da zanemarite korov. Tokom čitave sezone rasta biljke pazite na pojavu korova.

Kada se razviju cvet i plodovi, odsecite sve duge vreže da bi prinos bio bolji.

Zalivanje jagoda

Premda uzgajanje jagoda nije ni zahtevno ni komplikovano postoji jedan važan faktor koji direktno utiče na plodonosnost – zalivanje. Zemlja mora da bude dobro zalivena ali ne i preterano. Ako dođe do zasićenja zemlje vodom, korenje će početi da truli. Zato morate da pazite da zemlja ne bude previše vlažna nakon zalivanja. Posuda sa dosta otvora za drenažu na dnu ili viseća saksija su najpogodnije za to.

Plod jagode se sastoji od 95% vode pa ako biljka ne dobija vodu u dovoljnoj meri, umesto krupnih i sočnih plodova, formiraće se sitni i tvrdi.

Biljke redovno zalivajte i proveravajte vlažnost zemlje. Ako vam se čini da je zemlja suva, zalijte je i vodite računa da nikada ne dođe do potpunog isušivanja zemlje ali nemojte preplavljivati biljku i ne dozvolite da se voda zadržava u posudi jer je to dokazano štetno za biljku. Neki uzgajivači se opredeljuju za zalivanje kap po kap, apsorbujuće kristale itd., kako bi biljke stalno imale pravu količinu vode.

Jagode i sunčeva svetlost

Pokušajte da za sadnju jagoda izaberete hladan i oblačan dan. Previše toplote ili izlaganja suncu mogu da oštete mlade biljke ili da zaustave njihov rast. Minimalno izlaganje sunčevoj svetlosti u vreme sadnje pripremiće biljke za izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti tokom sezone rasta. Biljkama će biti potrebno najmanje 6 – 8 sati sunčeve svetlosti, posebno tokom sezone rasta. Štaviše, 10 sati izlaganja suncu biće od koristi za razvoj jake biljke i boljih plodova. Stoga vodite računa da se biljke nalaze na mestu gde imaju dovoljno sunčeve svetlosti. Što je više sunčeve svetlosti, to su plodovi ukusniji. U slučaju visećih saksija, okrećite biljke tokom dana da bi čitava biljka primala podjednake količine sunčeve svetlosti.

Ako živite u veoma hladnom klimatskom području, preporučljivo je da tokom hladnih noći posude sa jagodama unosite u zatvoren prostor. Možete da koristite i lampe za rast biljaka da biste im obezbedili dovoljno svetlosti ako je vreme previše hladno i ne dozvoljava izlaganje suncu.

Zaštita od štetočina

Preporučljivo je posude sa jagodama postavite iznad tla jer su jagode podložne invaziji puževa golaća, ptica, puževa sa kućicom, crvenih paučinara, biljnih vaši i pepelnica.

Ako koristite viseće saksije nećete imati problema sa puževima, a mrežicom ćete odbraniti jagode od ptica.

Postoje brojni insekticidi i sprejevi za borbu protiv insekata i puževa.

Mogu da se jave i problemi sa nekim gljivicama. Beli prah na listovima i stabljikama ukazuju da je biljka inficirana pepelnicom. U takvim slučajevima se koriste fungicidi.

Berba jagoda

Vreme za berbu jagoda je trenutak kada na plodu nema zelenih delova i kada je on jarko crven. Međutim, tačna nijansa crvene određuje zrelost ploda od vrste do vrste. Pošto jagode rastu u bokorima, tokom berbe morate da budete veoma pažljivi. Zreli plod mora pažljivo da se odvoji od biljke i da se vodi računa da se ne oštete drugi plodovi koji još nisu zreli. Preporučljiva je berba tokom suvog vremena. Plod mora da se ubere tako da čašica cveta ostane na plodu nakon odvajanja od biljke.

Premda su jagode perene, odnosno višegodišnje biljke, plodonosne su samo oko 3 godine, a kvalitet ploda je sve lošiji svake naredne godine. Jagoda daje najbolji i najkvalitetniji rod u drugoj godini. Voće koje je rodilo u drugoj godini je slađe i boljeg kvaliteta. Nakon druge godine kvalitet ploda se pogoršava pa bi na dve godine trebalo da promenite stare biljke novima.

Jagode mogu da se čuvaju u frižideru oko 2 dana, a za duže čuvanje je najbolje zamrzavanje.

Uzgajanje jagoda može da bude veoma zabavno i da donese veliko zadovoljstvo. Srećna vam berba!