Prvi vratni pršljen atlas – simptomi poremećaja, lečenje i nameštanje

Prvi vratni pršljen, atlas, se po mnogo čemu razlikuje od ostalih pršljenova. Pored anatomske strukture, atlas se razlikuje i u obimu “posla” koji se obavlja upravo na ovom pršljenu. Atlas je dobio naziv po grčkim titanima koji su simbol stabilnosti i jačine, a upravo je ovaj pršljen odgovoran za ravnotežu glave i stabilnosti spoja između vrata i glave. Prvi vratni pršljen atlas se u kliničkoj praksi označava sa C1, a svim lekarima je poznat jer se ljudi često obraćaju lekaru upravo zbog povrede ovog pršljena.

Vrtoglavica i migrena što u predelu čela tako i u predelu cele glave, promene stanja svesti, skok intrakranijalnog i sistemskog krvnog pritiska, bol u kičmi, nogama, rukama, trnjenje u prstima i ukočenost vrata samo su neki od kliničkih pokazatelja poremećaja prvog vratnog pršljena.

Prvi vratni pršljen atlas se od ostalih pršljenova razlikuje po svojoj anatomskoj strukturi – atlas nema telo, ima samo zaobljene lukove, što je dobra stvar jer se u njegovoj blizini nalazi produžena moždina gde je smešten centar za disanje, zatim veliki broj krvnih sudova koji mozak snabdevaju krvlju, ali i razni nervi koji kontrolišu rad svakog tkiva organizma. Drugi vratni pršljen se u medicini označava kao aksis, C2, koji često biva povređen zajedno sa atlasom.

Atlas pršljen ima osnovnu funkciju za pokretanje glave u svim pravcima, u ovom pršljenu se obavlja rotacija, savijanje i opružanje glave kao i pomeranje u stranu. Takođe, atlas vratni pršljen održava strukturu vrata i povezanost sa telom, prvenstveno sa kičmenim stubom.

Simptomi

Klinički simptomi povrede prvog vratnog pršljena variraju u odnosu na tip povrede i stepena oštećenja funkcija tkiva u blizini.

Ukoliko je došlo do izmeštanja atlasa unazad, može doći do fatalnih posledica – iza pršljena se nalazi produžena moždina gde je smešten centar za disanje, na koji atlas može vršiti ptitisak i onemogućavati disanje. Ukoliko se atlas izmesti put unapred, može doći do pritiska brojnih vena i arterija koje mozak snabdevaju krvlju, te do posledičnog nedostatka kiseonika u mozgu, kada često dolazi do gubitka svesti. Ipak, u velikom broju slučajeva dolazi samo do blažih simptoma, a gotovo neizbežno se javljaju glavobolja, migrena i povišeni krvni pritisak.

Ukoliko je došlo do neosetne povrede, pacijenti se mogu javiti lekaru nekoliko dana nakon same povrede, sa simptomima bola u leđima i trnjenja u nogama. Razlog je izmeštanja atlasa ka dole kada je onemogućen sprovod nevrnih impulsa sa periferije tela.

Često dolazi i do izmena u ponašanju, osećanja bezvoljnosti, gubitka memorije, i depresije.

Povrede prvog vratnog pršljena se često dešavaju programerima, koji usled lošeg držanja kičmie i oslabljenog vida, često dovode atlas u nezgodan položaj. Karakteristični “programerski” simptomi jesu bol u leđima i glavobolja.

Vratni pršljen atlas –  poremećaji

Povrede vratnog pršljena su česte. Saobraćajne nezgode, padovi, udarci, ali i nagli pokreti pri ustajanju i naglo zabacivanje glave u nekom pravcu samo su neki od uzroka povreda. Poremećaji se dele na osnovu gubitka, odnosno, očuvanja svesti. Ukoliko je došlo do poremećaja svesti, klinička slika je teža i prognoza lošija. Ukoliko nije došlo do gubitka svesti, najverovatnije se radi o blažoj kliničkoj slici bez ikakvih poremećaja u budućnosti. Statistički, najveći broj pacijenata ima izmešten prvi vratni pršljen nakon teškog fizičkog posla i opterećenja vrata i kičme.

Lečenje

Pre samog lečenja, potrebno je adekvatno dijagnostikovati prelom atlasa, za šta se koristi rentgen. Ipak, u urgentnim stanjima kao što su saobraćajne nezgode, to često nije moguće te se mora delovati brzo. Veoma je važno racionalno pristupiti poremećaju vratnog pršljena ukoliko je došlo do saobraćajne nezgode. Ukoliko ste laik, unesrećenom u nezgodi sa potencijalnom povredom vratne kičme, nikako ne pristupajte olako! Ukoliko je osoba bez svesti, možete pomoći tako što ćete pročistiti disajne puteve ili dati veštačko disanje u cilju uspostavljanja disajne funkcije. Opipajte puls, time ćete proveriti stanje cirkulacije. U svakom slučaju, potrudite se da odmah pozovete hitnu pomoć.

Studija koja je rađena 2000. godine, povodom sve češćih loših ishoda saobraćajnih nezgoda, dokazala je da se stopa smrtnosti povećava ukoliko laik na licu mesta pokušava da “namesti” glavu u standarddan položaj. Pomeranjem glave onesvešćenog, može doći do smrti jer se centar za disanje nalazi neposredno iza atlasa. Bez stručnih lica u blizini, pomeranje glave iz nefiziološkog položaja pogoršava prognozu!

Ukoliko se radi o lakšoj povredi, lečenje se zasniva na metodama fizikalne medicine i rehabilitacije. Elektrodijagnostika, terapija ledom i magnetoterapija su veoma uznapredovali poslednjih godina, te se simptomi bola mogu lakše ukloniti a funkcionalnost atlasa povratiti u potpunosti.

Osobe starije životne dobi, pogotovo žene u menopauzi, često pate od osteoporoze, donosno, od smanjenja gustine koštanog tkiva, što se odražava i na atlas. Zbog toga su žene veoma često izložene bolu u vratu i kičmi, usled nedostatka minerala, kalcijuma i fosfora u kostima koji regulišu zdravlje same kosti. Ovim pacijentima se savetuje strogov izbegavanje težih fizičkih poslova koji uključuju prenošenje stvari, kao i dovođenje glavve u položaj preteranog savijanja ili opružanja.

Prevencija se vrši među mlađom populacijom koja zbog računara sve više oboljeva u predelu kičme, kao i među ženama koje su na pragu ulaska u šestu deceniju života i menopauzu.

Nameštanje atlasa

Nameštanje atlasa se vrši u službi za fizikalnu medicinu. Uglavnom su to kragne koje se postavljaju kao imobilizatori i koji se nose do 12 nedelja, kada dolazi do regeneracije kostiju i potpunog okoštavanja. U velikom broju slučajeva, nošenje kragni nije potrebno jer se preventivno može uticati na fiziološki položaj i pravilno držanje tela.

Nameštanje atlasa – iskustva

Čak i nakon potpunog oporavka, posebno kod starijih osoba, može ponekad doći do razvoja simptoma koji ukazuju da se atlas nije u potpunosti oporavio. Na redovnim kontrolama, pacijenti se često žale na glavobolje i vrtoglavice. Tada se uglavnom prepisuju lekovi za snižavanje pritiska kao i analgetici. Povreda vratne kičme često se zajedno javlja sa išijasom, i tada se prepisuju lekovi za ublažavanje bola kao i savetovanje o pravilnom položaju tela. Osobe koje su lomile atlas, često nakon spavanja mogu da osete ukočenost u vratu, koja prestaje nakon pola sata.

Pacijenti imaju nekoliko dana nakon povrede i smanjen apetit, često usled pritiska atlasa na ždrelo i otežano gutanje.

Obloge na bazi bilja nisu dale značajne rezultate u oporavku od povrede prvog vratnog pršljena.