Agro

Sadnja i uzgoj artičoka

By  | 

Pregled i opis biljke

Da li vam je već padalo na pamet da gajite artičoke u svom vrtu? Biljka artičoke je višegodišnje cveće i član porodice suncokreta, odnosno glavočika (Compositae). Međutim, može da se gaji i kao jednogodišnja biljka. Artičoke su izuzetno popularne na Mediteranu.

Artičoka se uspešno gaji i u našem podneblju. Optimalna temperatura za klijanje semena je od 15 – 25 °C; na temperaturi od 10 C klijanje je usporeno, dok na 30 C seme ne klija. Optimalna noćna temperatura za vegetativni rast je 12 -14 C, dok bi dnevna trebalo da bude od 18 – 22 C. Ako temperatura padne na -10 C biljka će se smrznuti.

Veći deo biljke artičoke je jestiv ali deo koji se u ishrani najviše koristi je nezreli cvetni pupoljak. Neotvoreni pupoljak ima redove mesnatih ljuski koje se preklapaju i prekrivaju cvet koji je plave ili ljubičaste boje. U osnovi pupoljka se nalazi meko, ukusno srce artičoke koje je takođe jestivo.

  • Listovi – Listovi su srebrnasto bledozelene boje, izduženi, lučno izvijeni; premda deluju mekano mogu da budu prilično bodljikavi kod nekih sorti. Stabljike su debele i mesnate.
  • Cvetovi – Cvetni pupoljak (tačnije nerascvetala cvast) je ono što kupujemo na pijacama i u piljarnicama. Mesnate ljuske su čvrsto sklopljene preko zatvorenih delova cveta. Ako im dozvolite da se otvore na biljkama, zreli cvetovi artičoke će izgledati kao velike kupole ili ćube, ljubičaste boje i nalik cvetu čička. Ove cvasti su iznenađujuće mirisne.

articoke uzgoj

Botaničko ime

Cynara scolymus

Izlaganje suncu

Za uzgoj artičoke je napogodnije sunčano mesto ili delimična senka. Biljke mogu da podnesu delimičnu senku, naročito u toplim i suvim područjima ali cvasti se najbolje razvijaju na mestu direktno izloženom suncu.

Veličina zrele biljke

Biljka artičoke može da bude prilično velika i žbunasta, posebno kada se gaji kao višegodišnja biljka, nekoliko godina zaredom. Očekujte da izrastu od 1,7 – 2m u visinu i 1,4 – 1,7m u širinu.

articoke sadnja

Vreme berbe

U idealnim uslovima, kakvi su u mediteranskom regionu, biljka koja se dobro primila davaće rod periodično čitave godine.

Razvoj glavica je usporen tokom zime ali u proleće se berbe nastavljaju sve do maja. Ako vaša artičoka bude lepo napredovala, možete da očekujete 20 – 25 berbi godišnje. Kasne sorte se beru 5 – 6 puta od marta do maja.

Centralna cvast prva sazreva i može da se bere kada dostigne prečnik od 7,5cm. Artičoka se bere dok su cvasti još zatvorene i čvrsto stisnute, a na dodir pupoljak bi trebalo da bude tvrd. Drška ne bi trebalo da bude duža od 10cm, a ostavlja se radi lakšeg rukovanja. Artičoke možete da berete ručno ili makazama.

Pošto odsečete centralnu cvast, bočni izdanci će početi da proizvode manje pupoljke. Berite ih kada budu tvrdi i kada im prečnik dostigne 2,5 – 7,5cm. Mali pupoljci mogu da budu izuzetno meki i ukusni i potrebno im je samo malo zagrevanja pre jela.

Pošto uberete sve pupoljke, stabljiku možete da odsečete do nivoa tla.

loading...

Višegodišnja biljka artičoke može da daje rod i do 5 godina.

 Sorte artičoke

Postoje brojne sorte artičoka, a uopšteno možemo ih podeliti po boji cvasti:

  • zelene (Green globe, Camus)
  • zelenoljubičaste i ljubičaste (Violeto Palermo, Romaneschi, Cataneri)

Kod nas može da se nabavi seme nekih sorti, na primer, Green globe (ova sorta je zahtevna za uzgoj i uslovi moraju da budu skoro idealni), Grossso romanesco (sorta koja je dobra za uzgoj na našem podneblju), Violet de Provence (takođe je pogodna za gajenje i kod nas), a postoje i brojni domaći kultivari.

Ako vam deluje da oko artičoka ima mnogo više posla nego što vama odgovara, razmislite o uzgoju njihovog rođaka, garduna (Cynara cardunculus). Gardun ima sličan ukus kao artičoka ali je kod njega jestiva stabljika pa ne morate da čekate na formiranje pupoljaka.

Saveti za uzgoj artičoke

Tlo: Najbolje je da se sadnja artičoke obavi u neutralnom i blago kiselom zemljištu sa pH vrednošću od 6,9 – 7,0. Traže dobro drenirano, ilovasto zemljište sa dosta organskih materija. Dobra drenaža je presudna za sprečavanje truljenja korena tokom hladnih, vlažnih zima, međutim, tlo mora da bude takvog kvaliteta da ima sposobnost zadržavanja vode dovoljno dugo da korenje može da je upije tokom toplih leta. Kod uzgoja artičoke kao višegodišnje biljke, posebno je važno da posvetite dosta vremena popravljanju kvaliteta zemljišta pre sadnje jer ćete tako obezbediti njen dobar rast u narednim godinama. Ako je zemljište u vašem vrtu lošeg kvaliteta, razmotrite mogućnost uzgajanja artičoka u izdignutim gredicama.

Uzgoj artičoke iz semena: Setvu počnite u zatvorenom prostoru, bar 8 nedelja pre poslednjeg mraza. Ojačajte ih pre sadnje na otvorenom ali ne čekajte da prođe opasnost od mrazeva. Artičoka mora da oseti malo hladnoće (ne smrzavanja) pre nego što formira pupoljke. Ovo možete da postignete tako što ćete izneti sadnice sredinom proleća i izložiti ih nedelju do deset dana temperaturi od oko 100C ili malo nižoj.

Artičoke se ne gaje često iz semena pa ćete dobiti sasvim različite biljke od originalne ako budete čuvali seme svojih biljki.Za sadnju artičoka je bolje ako seme nabavljate od sertifikovanih proizvođača semenske robe koji biljke gaje u kontrolisanim uslovima..

Sadnja: Artičoke se najčešće gaje iz zelenih reznica i reznica rizoma sa spavajućim pupoljkom. Ovo je mnogo brže nego uzgoj iz semena, a period hlađenja nije potreban. Sadnja se obavlja u proleće u martu ili početkom aprila ili u jesen nakon prvih obilnijih kiša. Razmak između sadnica bi trebalo da bude od 1 – 1,2m, a između redova oko 40 – 50cm. Sve u svemu, planirajte da na 1m2 imate dve biljke.

Veoma je važno da biljke imaju dovoljno prostora da mogu da se šire dok rastu. Višegodišnje artičoke mogu da se razgranaju i do 1,7 – 2m. Artičoke koje se uzgajaju kao jednogodišnje biljke, odnosno tamo gde vrhove može da dohvati mraz, sade se na nešto manjem razmaku, odnosno zgusnutije.

Nega artičoka

Vodite računa da u lejama nema korova. Dodavanjem sloja malča, debljine od 7,5 – 10cm, sprečićete pojavu korova, korenje će biti rashlađeno, a zemljište vlažno.

Pošto su ovo velike biljke koje cvetaju i rađaju veoma dugo, periodična prihrana će im goditi. Koristite izbalansirano đubrivo namenjeno jestivim biljkama, svake 2 – 3 nedelje.

Prezimljavanje

U kontinentalnim krajevima sa oštrim zimama bez snega biljke artičoke moraju da se zagrću da ne bi došlo do zamrzavanja. Nakon poslednje berbe u jesen, isecite biljke na visinu od 30 – 45cm. Prekrijte ih organskim malčem, kao što su slama, lišće ili čak i kompost. Zagrtanje se obavlja tako da vršni delovi listova moraju da ostanu iznad zemlje. Kada završite sa malčiranjem, biljku pokrijte velikom korpom. Nanesite još jedan sloj slame ili lišća preko korpe i sve prekrijte vodootpornom ceradom.

U proleće uklonite sve prekrivače čim se tlo raskravi i kada više nema opasnosti od jakih mrazeva.

Biljka artičoke bi trebalo da rađa 3 – 5 godina. Tokom tog vremena bi trebalo da primetite bočne izdanke u osnovi biljke. Ove nove izdanke možete da izvadite, podelite i presadite.

Upotreba artičoke

Artičoke su najbolje kada su malo prokuvane i jednostavno pripremljene.

Artičoke kao ukrasne biljke

Artičoke se obično opisuju kao arhitektonske biljke, a samo jedan pogled na visoku, razgranatu biljku će vam reći i zašto. Budući da je malo životinja koje napadaju artičoke, slobodno ih zasadite duž ukrasnih ivičnjaka, kao jestivi „pejzaž“. I dalje ih možete brati ako želite ali stamene biljke i lišće sa lepom teksturom obogatiće vizuelni efekat tokom sezone.

Artičoke – štetočine i bolesti

Artičoke napada veoma malo štetočina. Puževi golaći mogu da predstavljaju problem tokom vlažnog vremena, a posebno ugrožavaju mlado i nežno lišće. Biljne vaši takođe mogu da postanu napast ali mogu da se obuzdaju pre nego što zaposednu biljku.

Botritis, ili siva buđ, može da zahvati listove i mesnate ljuske cvasti. Ona najviše napada oštećene listove koji će najpre dobiti smeđu, a na kraju sivu boju. Uklonite zaražene listove čim primetite bolest. Ako je infekcija ozbiljna, koristite fungicid namenjen jestivim biljkama, kao što je nim.

loading...
Loading...
Loading...