Lajmska bolest

Simptomi lajmske bolesti mogu imitirati simptome mnoštva drugih oboljenja, što često otežava postavljanje dijagnoze. To je veliki problem, jer se ova bolest sve češće javlja.

Većina ljudi zna da je lajmska bolest infekcija ili autoimuno oboljenje koje izazivaju krpelji. To je tačno, ali je samo deo cele slike. Ne prenose svi krpelji lajmsku bolest, niti se zarazi svako koga ujede krpelj. Kod pacijenata se može javiti niz različitih simptoma, a sa druge strane, standardni testovi ne dijagnostikuju oko 35% slučajeva. Zato je lajmska bolest toliko komplikovana stvar.

Šta je lajmska bolest?

Lajmska bolest je hronično oboljenje, koje se javlja kao autoimuna reakcija na određen tip bakterija koji prenose uglavnom krpelji, i poneki insekti. Oni prenose bakteriju po imenu Borrelia burgdorferi, koja izaziva lajmsku bolest. Neki stručnjaci smatraju da i određeni pauci, buve i komarci mogu biti prenosnici ove bkaterije.

Kada dođe do ujeda krpelja, on prenosi bakterije direktno u krvotok. To obično izaziva niz autoimunih simptoma, koji traju nekoliko meseci. Ti simptomi su najčešće zamor, temperatura, glavobolja i osip. Najveći problem kod lajmske bolesti nastaje ako se ona ne leči – tada može doći do komplikacija koje pogađaju vitalne organe, krvne sudove i imuni sistem. Lajmska bolest može, kada se ne leči, izazvati ozbiljne infekcije, degeneraciju zglobova i simptome artritisa, kao i probleme sa srcem i krvnim sudovima, oštećenje nerava i mnoštvo drugih problema sa endokrinim i centralnim nervnim sistemom. Drugim rečima, lajmska bolest je mnogo više od bolova u zglobovima.

Lajmska bolest – simptomi

Oko 75% pacijenata ima bar jedan simptom koji se smatra „teškim“. Simptomi lajmske bolesti se donekle razlikuju tokom ranijih i kasnijih faza, kada se bolest smatra hroničnom.

Najčešći simptomi i znaci lajmske bolesti uključuju:

Karakterističan „leptirasti“ osip na koži koji se javlja na mestu uboda krpelja. Kod većine ljudi se javlja osip u koncentričnim krugovima, ali se ne javlja uvek. U nekim slučajevima, javlja se drugačija vrsta osipa, koji najčešće liči na ujed pauka. Smatra se da oko 70% obolelih od lajmske bolesti ima osip.
Simptomi slični simptomima gripa – temperatura, problemi sa spavanjem, bolovi u vratu, drhtavica, preznojavanje, umor i bolovi u mišićima.
Problemi sa spavanjem, hroničan umor i letargija.
Problemi sa varenjem, uključujući mučninu i slab apetit.
Bolovi u zglobovima. Oko 30% obolelih od lajmske bolest ima simptome slične simptomima artritisa.
Dugoročno se javljaju promene raspoloženja, posebno depresija i anksioznost.
Kognitivne promene su takođe dugoročni simptom i uključuju zaboravnost, glavobolje, zbunjenost i probleme sa koncentracijom.

Lajmska bolest – komplikacije

Kada se lajmska bolest ne leči na vreme (što se često dešava, jer su simptomi slični simptomima drugih oboljenja), može izazvati trajna oštećenja i komplikacije. Poput drugih infekcija i autoimunih oboljenja, lajmska bolest se može raširiti na svaki deo tela i organa. Kod pacijenata koji imaju simptome šest meseci ili duže, čak i nakon tretmana, javlja se problem koji lekari obično nazivaju „post-lajmski sindrom“.

Kada se pacijenti testiraju, kod nekih nema potvrde da postoji neka aktivna infekcija, što neke eksperte navodi da se zapitaju da li je lajmska bolest pravi uzrok njihovih simptoma. Drugi smatraju da lajmska bolest izaziva komplikacije kada telo počne da napada samo sebe, što je karakteristika autoimunih poremećaja. Još uvek postoji debata oko toga kako treba lečiti obolele od lajmske bolesti koji ne reaguju na prvi tretman (koji se obično sastoji od antibiotika). Mnogi pacijenti, koji su dugo koristili antibiotike, tvrde da su im oni spasli život. Međutim, veoma je važno da pacijenti sa hroničnom lajmskom bolešću promene neke životne navike kako bi ublažili simptome. To uključuje jačanje imuniteta, zdravu ishranu, fizičku aktivnost i smanjeno izlaganje toksinima.

Šta izaziva lajmsku bolest?

Većina ljudi dobije lajmsku bolest tako što ih ujede krpelj, posebno ako je mlad. U toj fazi, krpelji su veoma mali, i teško ih je videti i osetiti ujed. Ovakvi ujedi su često bezbolni i neprimetni, što, nažalost, znači da krpelj satima, ili čak i danima, može ostati na koži, a da „domaćin“ to ni ne primeti. Što se duže krpelj nalazi na koži, to je veća šansa da će preneti bakteriju odgovornu za lajmsku bolest. Zato je veoma važno da svaki put kada boravite u prirodi proverite da li na koži imate ujed.

Još jedan način dobijanja lajmske bolesti je od majke. Ako je trudnica zaražena bakterijom Borrelia burgdorferi, može preneti bolest na svoju nerođenu bebu. Još uvek nije utvrđeno da li se i fizičkim kontaktom (preko krvi ili seksualnim odnosom) može preneti lajmska bolest. Dok neki smatraju da se lajmska bolest može preneti isto kao i HIV virus ili hepatitis, ništa nije sigurno, a dosadašnja istraživanja pokazuju da je malo verovatno da se lajmska bolest može preneti ovakvim putem.

Ljudi koji mnogo vremena provode u prirodi, ili oni koji žive u blizini mora ili reke, imaju veći rizik od lajmske bolesti, jer tu živi mnogo više insekata koji mogu biti prenosioci ove bolesti.

Svako drugačije reaguje na lajmsku bolest

Mada se lajmska bolest prenosi ujedom krpelja, kod mnogih ljudi se različito manifestuje, u zavisnosti od stanja njihovog organizma, zdravlja i imunog sistema. Postoje hiljade ljudi koje je ujeo krpelj – nosilac zaraze, ali oni nemaju simptome lajmske bolesti. U određenoj meri, organizam svakog od nas je dom za određen broj bakterija, virusa, gljivica i kancerogenih ćelija. Zato je veoma važno da jačamo svoj imunitet, kako bi se on sam izborio sa ovim pretnjama.

Faktori rizika za teže simptome lajmske bolesti su:

Slab imunitet
Oslabljena ćelijska funkcija i zaštita
Sistemska bakterijska infekcija
Environmentalni faktori, uključujući izlaganje parazitima i buđi

Lajmska bolest – činjenice i statistika

Lajmska bolest pogađa 1.5 puta više ljudi nego karcinom dojke. U SAD, broj obolelih od lajmske bolesti je šest puta veći od broja zaraženih HIV virusom.
Lajmska bolest se može javiti kod svakoga, ali se najčešće javlja kod osoba sa smanjenom imunom funkcijom, pogotovo kod dece koja imaju između pet i deset godina. Četvrtina pacijenata sa lajmskom bolešću spada u ovu starosnu grupu.
Ljudi koji mnogo vremena provode u prirodi (posebno u šumi), imaju veći rizik od lajmske bolesti. Bolest se najčešće dijagnostikuje kod ljudi starih između 40 i 55 godina, koji rade u šumi ili često borave tamo (lovci, kamperi). Ipak, imajte na umu da lajmsku bolest možete dobiti i u svom dvorištu.
Lajmska bolest se najčešće dobija leti, verovatno zato što ljudi tada najviše i borave u prirodi.
Kod tri četvrtine obolelih od lajmske bolesti javljaju se teški simptomi.
Ujed krpelja koji prenosi lajmsku bolest nije lako uočiti. Tek četvrtina pacijenata se seća ujeda krpelja.
Lajmska bolest izaziva teške komplikacije ako se ne leči. Oko 60-70 posto pacijenata sa hroničnom lajmskom bolešću ima problema sa kognitivnim funkcijama, zamor, bolove u mišićima i zglobovima i probleme sa spavanjem i depresijom.

Lajmska bolest – konvencionalni i prirodni načini lečenja

Kako se dijagnostikuje lajmska bolest?

Lajmsku bolest je ponekad teško identifikovati, jer su njeni simptomi veoma slični simptomima mnogih drugih oboljenja i autoimunih poremećaja, uključujući tiroidna oboljenja, fibromijalgiju, depresiju, lupus i reumatski artritis. Lekari obično postavljaju dijagnozu na osnovu testa krvi i/ili osipa, pa zato pravilna dijagnoza u ranim fazama bolesti često izostaje. U velikom broju slučajeva, laboratorijski testovi nisu pouzdani.

Konvencionalni načini lečenja

Lajmska bolest se leči tako što se pacijentima tokom nekoliko nedelja daju antibiotici. U zavisnosti od simptoma, mogu se prepisati i nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kortikosteroidi i lekovi protiv bolova. Ako se sa lečenjem ove bolesti počne adekvatnim antibioticima u ranim fazama, oporavak je brz i potpun. Antibiotici koji se najčešće daju su doksicilin i amoksicilin. Pacijentima sa određenim neurološkim ili kardiovaskularnim oboljenjima se ponekad lekovi daju intravenski.

Mada ovi lekovi mogu uspešno izlečiti lajmsku bolest, to nije uvek slučaj. Mada dugoročna upotreba antibiotika obično pomaže pacijentima da se oporave, kod nekih ljudi ovi lekovi mogu izazvati ozbiljne komplikacije. Zato je najbolje da ojačate svoj imuni sistem. Neželjena dejstva koja mogu izazvati lekovi za lečenje lajmske bolesti uključuju:

Probleme sa varenjem i gubitak apetita
Napade
Opasan pad krvnog pritiska
Hronične probleme sa kognitivnim funkcijama (loše pamćenje, problemi sa koncentracijom)
Hroničan umor
Utrnulost i bolovi u celom telu
Smrt (u veoma retkim slučajevima)

Prirodni načini lečenja

Kada je reč o lečenju lajmske bolesti prirodnim putem, prevencija je veoma važna i na nju se treba usredsrediti. Rizik od lajmske bolesti možete smanjiti sledećim merama:

Korišćenje sprejeva i tečnosti protiv insekata.
Redovnom proverom da li vas je krpelj ujeo. Krpelj može ubosti bilo gde, ali obično se „zakači“ iza kolena, na struku, ispod pazuha ili na drugim delovima kože koji su obično zategnuti. Ako ste bili u prirodi ili na bilo kom mestu gde bi moglo biti krpelja, pažljivo pregledajte te delove kože.
Ako ste bili u prirodi, posebno na mestima gde je trava visoka ili u šimi, dobro operite svu odeću na visokoj temperaturi, a ako imate mašinu za sušenje veša, osušite veš u mašini. Krpelji se često zakače za odeću, a ne ubadaju.
Ojačajte svoj imuni sistem, pa ako vas krpelj i ujede, organizam će se sam izboriti sa bakterijama.

Na globalnom planu, stručnjaci rade na tome da unište velika legla krpelja i komaraca koji obično prenose lajmsku bolest i smišljaju nove, efikasnije načine da zaustave širenje zaraze. Ovo je veoma važno kada uzmemo u obzir to da i krpelji i razni insekti mogu preneti i mnogo ozbiljnije bolesti od lajmske bolesti.

Zašto je važno da ojačamo svoj imuni sistem?

Kao što je već rečeno, jak imuni sistem je veoma važan ako želimo da se zaštitimo od lajmske bolesti. Većina simptoma lajmse bolesti se javlja zbog imunog odgovora organizma, što znači da je stanje vašeg imunog sistema odlučujući faktor kada govorimo o intenzitetu simptoma.

Najbolji prirodni načini sprečavanja i lečenja lajmske bolesti su ojačavanje imuniteta i podrazumevaju sledeće metode:

Lečite alergije i ostala oboljenja koja mogu pogoršati simptome. Moguće je da nije samo lajmska bolest uzrok problema.
Pratite svoje simptome. Utvrdite šta izaziva probleme. To mogu biti manjak odmora i spavanja, infekcije, stres i loša ishrana.
Ubacite u ishranu što više antiinflamatornih namirnica. Hrana koja može ublažiti upalu i ojačati vaš imuni sistem jeste: sveže voće i povrće, čorba od kostiju, masna riba, „čisti“ proteini, probiotici i zdrave masnoće poput kokosovog ulja, koštunjavog voća i semenki.
Uzimajte suplementi. Ako želite da ojačate svoj imuni sistem, koristite suplemente lekovitih pečurki (reishi, sibirska chaga i slično). Vitamin D je veoma važan za zdrav imuni sistem. Omega-3 masne kiseline ublažavaju upale, a adaptogene biljke pomažu da se bolje izborimo sa stresom.
Odmarajte se. Lajmska bolest izaziva umor, što znači da vam je potrebno više sna.
Ublažite stres. Stres slabi imuni sistem i povećava rizik od komplikacija. Potrudite se da redovno praktikujete tehnike za ublažavanje stresa – duboko disanje, meditaciju, čitajte omiljenu knjigu, pišite dnevnik i više vremena provodite u prirodi.

Nekoliko reči na kraju

Lajmska bolest je zapravo imuna reakcija na ujed krpelja ili insekta koji prenosi bakteriju Borrelia burgdorferi. Ne reaguje svako isto na ovakav ubod, jer imuni odgovor organizma uslovljava i težinu i trajanje simptoma.

Simptomi lajmske bolesti su umor, bolovi u mišićima i bolovima, problemi sa varenjem, osip na koži i još niz simptoma koji se ređe javljaju.

Lajmska bolest se najčešće leči antibioticima, ali antiinflamatorne namirnice, smanjeno izlaganje toksinima i jačanje imuniteta su od velike pomoći, i svakako treba da budu sastavni deo vašeg programa lečenja.