Želatin za kosti, zglobove,kožu, miran san i…

/in /by

Vrsta proteina i derivat kolagena – želatin, može se naći u životinjskim delovima, a obezbeđuje nam važne aminokiseline, „gradivne elemente“ proteina. U stvari, njegov jedinstveni aminokiselinski profil je razlog njegovih brojnih zdravih osobina, o kojima ćete čitati u nastavku članka.

Najvažnije dobre osobine želatina i načini upotrebe

Pa šta je želatin?

Kada govorimo o prehrambenoj industriji, želatin je suvi prah koji se dobija izdvajanjem i dehidracijom životinjskih delova, uključujući kožu, kosti i tkivo. Ovo baš ne otvara apetit ali verovatno niste ni znali šta jedete jer je on potpuno bezbojan i bezukusan.zelatin

Razlog zbog koga se koristi u pripremi hrane i kao osnova mnogih želea, deserata i bombona je to što se ponaša kao lepljivo vezivno sredstvo, slično prirodnom lepku. Želatinozno svojstvo želatina je zapravo jedna od onih stvari koje ga čine korisnim kada ga konzumiramo, a to je zato što, zbog ovog svojstva, želatin pomaže da se formira jaka hrskavica ili vezivno tkivo koji našem telu daju elastičnost.

Na sreću, želatin možemo da jedemo na razne načine a ne samo u gotovim proizvodima. Možda ste u poslednje vreme primetili porast popularnosti supe od kostiju. Da li ste znali da je ona zapravo bogat izvor prirodnog oblika želatina? Supa od kostiju se često koristi kao pomoćno sredstvo kod alergija na hranu ili intolerancije, problema sa varenjem, sindroma propustljivog creva, autoimunih poremećaja i još mnogo toga.

Jedan od razloga za to je što želatin obezbeđuje aminokiseline poput glicina koji jača sluzokožu creva i tako ublažava upalu. Glicin koriste lekari za poboljšanje zdravlja digestivnog trakta, zglobova, kardiovaskularnog sistema, za bolju kognitivnu funkciju i isceljenje kože.

Pored svega nabrojanog, želatin je dobar i za sledeće:

Poboljšava zdravlje creva i probavu

Slično kolagenu, želatin je blagotvoran za sprečavanje oštećenja i jačanje sluzokože digestivnog trakta, a tako sprečava curenje i sindrom propustljivog creva. O sluzokoži creva razmišljajte kao o prvoj liniji odrbrane organizma, budući da ona zadržava čestice hrane, bakterije i kvasce u digestivnom sistemu gde im je i mesto i sprečava curenje u krvotok i pojavu upale.

Želatin poboljšava sposobnost organizma da luči adekvatnu količinu želudačne kiseline koja je neophodna za dobro varenje i apsorpciju hranljivih materija. Glicin iz želatina je važan za regeneraciju sluzokože želuca i za upravljanje ravnotežom digestivnih enzima i želudačne kiseline.  Kada ne proizvodite dovoljno enzima/želudačne kiseline, iskusićete uobičajene probleme sa varenjem, kao što su nedostatak hranljivih materija, refluks kiseline (gastroezofagealna refluksna bolest), nadimanje, loša probava, a isto tako i anemija. Starije osobe često imaju više problema sa varenjem jer se vitalni sokovi za varenje manje luče tokom procesa starenja, a stanje se dodatno pogoršava usled pojačanog stresa.

Konačno, želatin apsorbuje vodu i tečnosti, a tako sprečava pojavu zadržavanja tečnosti i naduvenog stomaka istovremeno poboljšavajući stanje usled konstipacije.

Želatin štiti zglobova i umanjuje bol u zglobovima

Kolagen i želatin su poznati po tome što ublažavaju simptome osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Osteoartritis je uobičajen kod starijih osoba i smatra se vodećim uzrokom čestih bolova u zglobovima. Kako ljudi stare, počinju da se javljaju veća ukočenost, bolovi i ograničena pokretljivost koji se s vremenom pogoršavaju jer se kolagen sve više razlaže. Želatin i kolagen usporavaju hronične reakcije na upale i tako ublažavaju bol i sprečavaju napredovanje bolesti koja vodi do oštećenja funkcije zglobova, na primer, kod degenerativne bolesti zglobova.

Istraživanja su pokazala da osobe sa osteoartritisom, bolovim u zglobovima, problemima sa kostima (kao što je osteoporoza) i bolovima i povredama zbog fizičkih vežbi, imaju veliku korist od želatina. U kliničkim ispitivanjima, osobe koje su uzimale želatin (oko 2g dnevno) pokazivale su ublažavanje upala, manje bolova u zglobovima ili mišićima, brži oporavak i čak poboljšanje fizičke sposobnosti u poređenju sa osobama koje su dobijale placebo.

Želatin poboljšava zdravlje kože

Zabrinuti ste zbog pojave bora, oštećenja od sunca, strija i drugih znakova starenja? Evo dobrih vesti: konzumiranje želatina (i direktno uzimanje kolagena) može da vam pomogne da popravite izgled zahvaljujući njegovim pozitivnim efektima na kožu i podmlađivanje ćelija. Kolagen se smatra primarnim gradivnim elementom kože i delom je on taj koji koži daje mladalački, zdrav izgled.

Želatin je važan za proces obnavljanja ćelija kože, a može i da pomogne u odbrani od štetnog dejstva UV zračenja; tako vas štiti od oštećenja koja izazivaju slobodni radikali, bora i potencijalnog raka kože. Jedan od razloga pojave znakova starenja je i taj što se kolagen troši, a za većinu nas to počinje da se događa u 20-tim ili ranim 30-tim i nakon toga proces se samo ubrzava. Sa gubitkom kolagena pojavljuju se celulit, opuštena koža i sitne bore jer koža počinje da gubi čvrstinu.

Sa starenjem se naš organizam sve više troši pa bi dodatak kolagena mogao da ublaži efekte stresa iz životnog okruženja, sa kojim se svi suočavamo. Konzumiranje više želatina je pametan način prirodne nege kože jer se tako stimuliše nov i nefragmentisan kolagen, čime se vraća izdržljivost kože i održava jačina kose, noktiju i zuba.

Želatin poboljšava kvalitet sna

Neka ispitivanja su pokazala da želatin, u dozi od 3g pre odlaska na spavanje, pomaže osobama koje stalno imaju problem da zaspe, ne mogu da spavaju ili koji uopšte imaju nezadovoljavajuć kvalitet sna. Istraživači su ispitali efekat želatina na subjektivan osećaj kvaliteta sna i otkrili da je došlo do poboljšanja kod dnevne pospanosti, dnevnih kognitivnih funkcija, kvaliteta sna i efikasnosti sna (vreme spavanja/vreme provedeno u krevetu), a osim toga je došlo do skraćenja vremena potrebnog za uspavljivanje i poboljšanja sporotalasnog spavanja bez promena u normalnoj/zdravoj arhitekturi sna.

Izgleda da glicin poboljšava san na drugačiji način od tradicionalnih lekova za spavanje ili hipnotičkih droga, u smislu da su ošamućenost i sporedni efekti manji narednog dana.

Želatin podiže raspoloženje i popravlja kognitivne sposobnosti

Aminokiselina glicin se smatra „inhibitornim neurotransmiterom“, što znači da deluje slično kao neki lekovi protiv anksioznosti ili antidepresivi ali bez neželjenih komplikacija i sporednih dejstava. Ljudi uzimaju terapiju glicinom i drugim aminokiselinama da bi prirodno ojačali bistinu uma i smirenost jer neke aminokiseline snižavaju nivo „hormona stresa“ poput norepinefrina i povećavaju nivo „hormona sreće“ kao što je GABA (gama aminobuterna kiselina).

Oko polovine inhibitornih sinapsi u kičmenoj moždini koriste glicin, a istraživanja su pokazala da u slučaju nepravilnog metabolizma glicina može da dođe do povećanog rizika od pojave razvojnih poremećaja, letargije, napada i mentalne retardacije.

Želatin održava zdravlje srca

Jedna od najkorisnijih uloga želatina u našem organizmu je da neutrališe hemijska jedinjenja koja unosimo jedući meso. Proizvodi životinjskog porekla, uključujući pileće meso, govedinu, ćuretinu itd., zajedno sa jajima, sadrže visok nivo vrste aminokiseline koja se zove metionin.

Premda metionin ima i neka korisna dejstva, u većoj količini povećava rizik za pojavu srčanih problema i drugih oboljenja jer podiže nivo homocisteina u krvi. Što više metionina konzumiramo, to nam je potrebno više drugoh hranljivih materija koje će smanjiti nivo homocisteina i njegovog štetnog dejstva. Visok nivo homocisteina u krvi se povezuje sa povećanim nivoom upala i oboljenjima poput ateroskleroze, drugih oblika kardiovaskularnih oboljenja, moždanog udara, slabih kostiju i pogoršanja kognitivnih funkcija.

Da biste postali zdraviji ne morate da izbacite iz ishrane sve proizvode životinjskiog porekla; bolje je da se trudite da sve hranljive materije koje unosite hranom budu izbalansirane. Ako je vaša ishrana bogata mesom/jajima ili siromašna proizvodima životinjskog porekla (ako ste vegetarijanac), trebalo bi da konzumirate supstance kao što je želatin da biste dobijali različite važne aminokiseline u zdravim količinama.

Čuva jačinu kostiju

Našim kostima je potrebno stabilno snabdevanje hranljivim materijama da bi sačuvale gustinu i jačinu. Želatin je bogat hranljivim materijama, kao što su kalcijum, magnezijum, fosfor, silicijum i sumpor, koje pomažu da se kosti formiraju i da se spreče prelomi i gubitak koštane mase (osteopenija). Ove hranljive materije su isto tako odlične i za lečenje kostiju. Istraživači veruju da želatin (kolagen hidrolizat) može da deluje kao bezbedan terapeutski agens za lečenje osteoartritisa i osteoporoze, čak i kada se dugotrajno koristi kod hroničnih poremećaja.

Želatin stvara osećaj sitosti

Kao i proteinske namirnice i drugi izvori proteina, uzimanje dodatka želatina (do 20g) pomaže da se poveća sitost i da se kontrolišu hormoni gladi, otkrivaju neka ispitivanja. Premda je želatin dokazano korisno sredstvo za skidanje kilograma, pokazalo se i da povećava nivo hormona sitosti, poput leptina, i smanjuje nivo hormona gladi, poput grelina, kod odraslih gojaznih osoba.

Kolagen nasuprot želatinu: u čemu je razlika?

Želatin je oblik hidrolizovanog kolagena, što znači da je u suštini deo razloženog kolagena. Kolagen je „najzastupljeniji protein u životinjskom carstvu“ i glavna komponenta vezivnog tkiva u ljudskom organizmu koje čini fantastičnu ¼ naše ukupne telesne mase.

Kolagen je ključni element za zdravu kožu, mišiće, tetive, zglobove, kosti i druga tkiva kod ljudi i životinja. Stoga nije čudo da naše zdravlje mnogo trpi kada ga ne proizvodimo u dovoljnoj meri. U organizmu kolagen prolazi kroz seriju koraka razlaganja svojih dugih lanaca proteina do nivoa prvobitnih aminokiselina koje se potom apsorbuju i koriste za sintezu kolagena u čitavom organizmu.

Kolagen i želatin su slični u smislu korisnog dejstva jer sadrže iste aminokiseline ali je njihovo korišćenje malo različito, a neke osobe lakše vare želatin. Kuvanjem kolagena izdvaja se želatin, a želatin se rastvara samo u vrućoj vodi. Kada se pomeša sa vodom formira poznatu supstancu koja liči na žele, dok sa kolagenom to nije slučaj. To znači da želatin ima više praktičnih primena za pripremu hrane, na primer, pravljenje domaćih želea ili zgušnjavanje sosova.

Da bi se kolagen iz životinjskih delova pretvorio u želatin, potrebno je nekoliko procesa da bi se razbile kolagenske intermolekularne veze i oslobodile neke aminokiseline. Ekstrakcija želatina u prehrambenoj industriji obično se obavlja pomoću vrele vode i kiselog rastvora da bi se on hidrolizovao u želatin. Onda na red dolaze procesi filtriranja, bistrenja i sterilizacije da bi se dobio suvi, finalni proizvod, što zavisi i od toga u kom obliku se prodaje.

Kao i kod drugih namirnica i suplemenata i ovde važi pravilo: što manje prerade, to zdravije. Degradacija želatina je svedena na najmanju moguću meru  jer se derivira na najnižoj mogućoj temperaturi, čime zadržava svoju prirodnu strukturu peptidne veze koja mu i daje korisna svojstva.

Jedinstveni aminokiselinski profil želatina

Kada se izdvoji iz kolagena, želatin u suvoj masi sadrži od 98 – 99% proteina. Smatra se da ima „neobično visok nivo aminokiselina glicina i prolina“ koje su „neesencijalne“ (ili uslovno esencijalne) jer organizam neke od njih proizvodi sam. Aminokiselinski sastav želatina je približno ovakav:

  • 21% glicina
  • 12% prolina
  • 12% hidroksiprolina
  • 10% glutaminske kiseline
  • 9% alanina
  • 8% arginina
  • 6% aspartatne kiseline
  • 4% lizina

Jedna od najdragocenijig aminokiselina koje dobijamo iz želatina je glicin. Glicin, zajedno sa prolinom, čini sastav kolagena koji je kritičan za jačinu i izdržljivost vezivnih tkiva u celom organizmu. Glicin je važan i za našu sposobnost da se prirodno detoksifikujemo od teških metala ili toksičnih supstanci sa kojima dolazimo u dodir bilo preko hrane, bilo preko životne sredine.

Konzumiranje velikih količna glicina povezano je sa boljim lučenjem glutationa, koji je jedan od najvažnijih detoksifikatora koji imamo za prečišćavanje jetre, a koji čisti krv i izbacuje štetne materije iz organizma.

Osim što obezbeđuje glicin, želatin sadrži i prolin koji ima neka od ovih korisnih dejstava:

  • sarađuje sa glicinom u stvaranju kolagena i vezivnih tkiva
  • pomaže razlaganju drugih proteina u organizmu
  • pomaže stvaranju novih ćelija
  • održava mišićno tkivo u dobrom stanju
  • štiti digestivni sistem od propusnosti
  • sprečava smanjenje mišićne mase kod trkača na duge pruge i sportista.

Zašto nam je potreban želatin?

Pitate se  da li vam je stvarno potreban dodatak želatina ili veći unos kroz ishranu sa nekom namerom? Za većinu ljudi odgovor je: da. Tradicionalna ishrana naših predaka podrazumevala je veće količine želatina jer je popularna praksa bila da se životinje jedu od „nosa do repa“.

Međutim, danas prosečna osoba ne unosi dovoljno želatina (i drugih jedinjenja životinjskog porekla poput kolagena) jer se mnogi jestivi delovi životinja često bacaju. Neće vam pileća prsa ili file minjon obezbediti želatin na prirodan način; ali zato hoće „želatinozni“ delovi životinja koji se danas obično ne jedu – koža, koštana srž i tetive.

I pored toga što neke aminokiseline sami proizvodimo, sa godinama nam ih je potrebno više jer sa starenjem dobijamo upale, lošu probavu, slabe zglobove ili oštećene kosti.

Još jedna grupa koja ima mali unos želatina su vegetarijanci. Uzimajući u obzir to da vegeterijanci i vegani ne jedu najveći broj (ili ne jedu uopšte) proizvoda životinjskog porekla, ne mogu ga dobiti na prirodan način. U najvećem broju slučajeva vegeterijanska ishrana može biti zdrava ako se pazi, međutim, povećava rizik od manjeg nivoa esencijalnih aminikiselina koje su potrebne ljudskom organizmu jer eliminišu „potpune proteine“ poput mesa, ribe, a ponekad i jaja i mlečnih prozvoda.

Kako da dodate više želatina u ishranu?

Najbolji način konzumiranja želatina je da jedete životinje od „nosa do repa“, što znači da ne bacate kosti i vezivna tkiva već da od njih pravite supe i čorbe. Najjednostavniji način je da skuvate supu od kostiju (kao naše bake).

Premda su ishrana životinjskim delovima koji sadrže kolagen i konzumiranje supe od kostiju idelani načini da dođete do želatina i kolagena, oni nisu uvek laki ili mogući. Kao zamenu, možete da koristite želatin u prahu koji se neuporedivo brže priprema. Na ovaj način dobijate brzu, jednostavnu zamenu za supu od kostiju i drugi način za dobijanje korisnih aminokiselina.

Hidrolizovani želatin u prahu može da se meša sa bilo kojom tečnošću, uključujući čorbe, supe i variva. Neki ljudi ga koriste sa hladnom vodom kao smuti ili sok. Kada krenete u kupovinu, naićićete na želatin u obliku listića, granula i praha. Možete da koristite one instant vrste (koje se prvo preliju vodom da bi upile tečnost i postale gel) ali vodite računa da kupujete najkvalitenije od kojih ćete imati najveću korist.

Imajte na umu da zdravlje životinje utiče na kvalitet kolagena i želatina koje ona akumulira u telu. Važno je da konzumirate životinjske proizvode dobrog kvaliteta, uključujući meso, kožu, jaja i kolagen jer pravilno uzgajana životinja akumulira više minerala u svom telu, ima korisniji profil masnih kiselina (više omega 3 i manje omega 6) i manje je kontaminirana.

Preporučujemo kupovinu želatina i kolagena od životinja koje su hranjene senom ili na pašnjaku jer su takve životinje zdravije i nisu kroz hranu dobijale veštačke hormone ili antibiotike. Još jedan korak napred, pokušajte da nađete organski želatin kad god je moguće i proverite da li su životinje uzimale hranu koja sadrži GMO zrna ili useve prskane hemikalijama.

Ključne stvari o želatinu (još jednom)

  • Vrsta proteina i derivat kolagena – želatin, može se naći u životinjskim delovima, a obezbeđuje nam važne aminokiseline, „gradivne elemente“ proteina.
  • Supa od kostiju – često se koristi kao pomoćno sredstvo kod alergija na hranu ili intolerancije, problema sa varenjem, sindroma propustljivog creva, autoimunig poremećaja i još mnogo toga – bogat je izvor prirodnog oblika želatina.
  • Želatin popravlja zdravlje creva i varenje, štiti zglobove i ublažava bol u njima, poboljšava kvalitet sna, podiže raspoloženje i pospešuje kognitivne sposobnosti, poboljšava zdravlje kože, održava zdravlje srca, jačinu kostiju i pomaže da se osećate sitim.
  • Želatin u suvoj masi sadrži od 98 – 99% proteina. Smatra se da ima „neobično visok nivo aminokiselina glicina i prolina“.
  • Danas većina ljudi ne konzumira dovoljno želatina jer se on uglavnom nalazi u životinjskim delovima koji se više ne jedu: koža, srž, tetive.