Kreatinin u krvi i urinu visok, snižen, normalne vrednosti

Sadržaj:

-Kratinin u krvi
-Visok kreatinin
-Nizak kreatinin
-Kreatinin u urinu
-Urea kreatinin

Šta je kreatinin?

• Kreatinin je hemijski nusproizvod koji nastaje u procesu mišićnog metabolizma..
• Kreatinin nastaje spontano od kreatina, molekula koji ima izuzetan značaj za stvaranje energije u mišićima.
• Svakodnevno se oko 2% kreatina u organizmu pretvara u kreatinin.
• Kreatinin se krvotokom prenosi do bubrega. Bubrezi filtriraju veći deo kreatinina i izlučuju ga kroz mokraću.
• Pošto je mišićna masa organizma, iz dana u dan, relativno postojana, svakodnevna proizvodnja kreatinina je uglavnom nepromenjena.

Zašto je važna provera nivoa kreatinina u krvi?

Kreatinin u krvi bubrezi održavaju u normalnom opsegu. Kreatinin je prilično pouzdan pokazatelj ukupne funkcije bubrega. Povišen kreatinin ukazuje na smanjenu funkciju bubrega ili bubrežno oboljenje.

Ako je funkcija bubrega, iz bilo kog razloga, smanjena, javlja se visok kreatinin u krvi jer ga bubrezi loše filtriraju. Abnormalno povišen kreatinin u krvi stoga predstavlja upozorenje da postoji moguće oštećenje ili otkazivanje rada bubrega. Iz tog razloga se prilikom rutinske biohemijske analize krvi meri količina kreatinina u krvi.

Preciznija mera funkcije bubrega se određuje izračunavanjem količine kreatinina koju bubrezi mogu da očiste iz krvi. Ovo je poznato kao klirens kreatinina i njime se procenjuje brzina filtriranja u bubrezima (brzina glomerularne filtracije). Nivo kreatinina se meri na dva načina. Može da se izračuna (proceni) formulom u kojoj se koristi količina kreatinina u serumu (krvi) i težina i starost pacijenta. Formula glasi:

140 – starost pacijenta u godinama x težina u kilogramima (za žene puta 0,85) / (72 x nivo kreatinina u serumu izražen u mg/dl).

Nivo kreatinina može mnogo direktnije da se izmeri prikupljanjem dvadesetčetvoročasovnog (24h) uzorka urina, a tek nakon toga uzimanjem uzorka krvi. Utvrđuje se nivo kreatinina i u mokraći i u krvi, a potom se upoređuju. Normalan klirens kreatinina za zdravu ženu je od 88 – 128ml/min, a za muškarce od 97 – 137ml/min (normalne vrednosti mogu malo da se razlikuju od laboratorije do laboratorije).

Nivo uree u krvi je još jedan pokazatelj rada bubrega. I urea je nusprodukt metabolizma i može da se nataloži u bubrezima kada je njihova funkcija oslabljena. Odnos urea i kreatinin daje mnogo precizniju informaciju o funkcionisanju bubrega i mogućem uzroku, nego sam kreatinin. Nivo uree raste i usled dehidracije.

Nedavno je otkriveno da je povišen kreatinin kod beba povezan sa bakterijemijom (prisustvom bakterija u krvi), dok je visok kreatinin kod odraslih muškaraca povezan sa povećanim rizikom od nastanka kancera prostate.

Koje su normalne vrednosti kreatinina u krvi?

Kreatinin u krvi referentne vrednosti

Normalan nivo kreatinina u krvi je približno od 0,6 – 1,2 miligrama (mg) po decilitru (dl) kod odraslih muškaraca i 0,5 – 1,1 miligram po decilitru krvi kod odraslih žena.

Referentne vrednosti kreatinina u krvi se razlikuju u zavisnosti od pola i starosti.Mišićave mlade ili sredovečne osobe mogu da imaju više kreatinina u krvi nego što je to normalno za tu opštu populaciju. Starije osobe, s druge strane, mogu da imaju manje kreatinina u krvi nego što je to normalno. Kod beba kratinin u krvi ima normalne vrednosti od oko 0,2 mg/dl ili više, u zavisnosti od razvoja mišića. Kod osoba koje su neuhranjene, drastično smršale i dugotrajno bolesne, mišićna masa se vremenom smanjuje i stoga kod njih nivo kreatinina može da bude niži nego što bi se očekivalo za njihovu starosnu grupu.

Osobe koje imaju samo jedan bubreg mogu da imaju normalan nivo kreatinina od oko 1,8 – 1,9mg/dl. Nivo kreatinina koji je kod beba oko 2,0 ili više i odraslih osoba 5,0 ili više, ukazuje na ozbiljno stanje bubrega. Potreba za aparatom za dijalizu, kojim se uklanjaju otpadne materije iz krvi, procenjuje se na osnovu nekoliko faktora, uključujući ureu, kreatinia i kalijum, kao i količine tečnosti koju pacijent zadržava u organizmu.

Povišen kreatinin u krvi simptomi

Simptomi popuštanja rada bubrega (renalne insuficijencije) veoma se razlikuju. Obično nisu povezani sa nivoom kreatinina u krvi.

• Kod nekih osoba se ozbiljna bolest bubrega i povišen kreatinin i bez ikakvih simptoma slučajno otkriju tokom rutinske analize krvi.
• Kod drugih, u zavisnosti od uzroka problema, mogu da se jave različiti simptomi popuštanja rada bubrega, uključujući:
  • osećaj dehidriranosti
  • umor
  • otok (edem)
  • kratak dah
  • konfuzija
  • brojni drugi nespecifični simptomi (na primer, mučnina, povraćanje, neuropatija i suva koža)

Usled čega dolazi do porasta nivoa kreatinina u krvi?

Bilo koje stanje koje smanjuje funkciju bubrega, verovatno će kao posledicu imati visok kreatinin u krvi. Veoma je važno da se utvrdi da li je takav proces koji vodi disfunkciji bubrega (otkazivanje bubrega, azotemija) dugotrajan ili skorašnji. Ako je do povećanja nivo kreatinina došlo nedavno, onda se takva stanja lakše leče.

Najčešći uzroci dugotrajnih (hroničnih) oboljenja bubrega kod odraslih osoba su:

• visok krvni pritisak
• dijabetes

U druge uzroke povišenog nivoa kreatinina spadaju:

• neki lekovi (na primer, baktrim) mogu ponekad da izazovu abnormalno visok kreatinin
• nivo kreatinina u serumu može privremeno da poraste nakon konzumiranja velikih količina mesa, dakle, ishrana ponekad može da utiče na rezultate merenja
• infekcija bubrega, rabdomioliza (naglo oštećenje mišićnog tkiva) i opstrukcija urinarnog trakta, takođe mogu da budu uzrok za povišen kreatinin u krvi.

Saznajte više>>>  Kako sniziti povišen kreatinin

Šta izaziva nizak kreatinin

Postoje brojni razlozi zbog kojih kreatinin može da bude snižen, od kojih su neki prilično bezopasni poput niskoproteinske ishrane, a drugi ozbiljni poput uznapredovale bolesti jetre. Snižen kreatinin, sam po sebi, često ne predstavlja znak ozbiljnog zdravstvenog stanja i može da bude posledica brojnih faktora.

Slaba mišićna masa
Kada bubrezi normalno funkcionišu, kreatinin najpribližnije odražava količinu mišićne mase organizma. Slaba mišićna masa je vodeći uzrok za nizak kreatin u krvi. Na primer, sa starenjem nivo kreatinina u krvi opada jer ljudi gube mišićnu masu – naročito ako ne vežbaju redovno. Drugi uzrok za snižen nivoa kreatinina je ozbiljna neuhranjenost koja dovodi do gubitka mišićne mase. Kada su unos ili apsorpcija kalorija unetih hranom drastično smanjeni, organizmu je potrebna drugi izvor energije da bi nadoknadio nedostatak kalorija. Razlaganje masti i proteina – prevashodno iz mišićnog tkiva – obezbeđuje potrebnu energiju kada su unos ili apsorpcija kalorija smanjeni. Dugotrajno gladovanje ili bolest koji smanjuju apsorpciju hranljivih materija, mogu da dovedu do značajnog gubitka mišićne mase i  u tim stanjima je kreatin nizak.

Ishrana zasnovana na biljkama
I ishrana može da utiče na nivo kreatinina. Vegetarijanska ishrana je prilično čest uzrok nižeg, od očekivanog, nivoa kreatinina. Životinjski proteini iz mesa, živine i ribe doprinose nivou kreatinina u krvi jer sadrže velike količine kreatina koji se metaboliše u kreatinin. Ishrana zasnovana na namirnicama biljnog porekla ne utiče direktno na nivo kreatinina u krvi jer ne sadrži kreatin. Pošto vegetarijanci ne jedu proteine životinjskog porekla, njihov nivo kreatinina je obično niži nego kod onih koji nisu vegetarijanci.

Trudnoća
Nivo kreatinina u trudnoći je često snižen. Do ovoga dolazi, delimično, jer bubrezi tokom trudnoće mnogo delotvornije čiste kreatinin i druge otpadne materije iz krvi. Porast tečnog dela krvi u toku trudnoće takođe doprinosi nižem nivou kreatinina usled efekta razređivanja. Nakon porođaja se nivo kreatinina obično vraća u normalni opseg.

Manje česti uzroci
Uznapredovala bolest jetre može da dovede do pada nivoa kreatinina. Jetra je primarno mesto proizvodnje i razlaganja proteina u organizmu. Kada jetra ne funkcioniše dobro, proteini se ne stvaraju i ne razlažu delotvorno, potencijalno izazivajući nizak kreatin u krvi. Nenormalno preteran unos vode je neobičan uzrok niskog nivoa kreatinina. U takvim okolnostima, prekomerna količina vode u opticaju razblažuje koncentraciju svih supstanci u krvotoku. I neki lekovi mogu da utiču na neke metode merenja nivoa kreatinina u krvi pa može da dođe do pogrešnog očitavanja.

Utvrđivanje uzroka i značaja

Sam po sebi, nizak nivo kreatinina ne znači da postoji neki zdravstveni problem. Postoje brojni razlozi koji dovode do pojave sniženog ili povišenog nivoa kreatinina – odnosno do toga da se njegova količina razlikuje od referentnih vrednosti koje koristi određena laboratorija. Lekari će uzeti u obzir brojne faktore prilikom utvrđivanja ozbiljnosti uzroka. U važna razmatranja spadaju trenutna terapija, ishrana, tekuća bolest i da li je pacijentkinja trudna. Dodatne laboratorijske analize ili ispitivanja su potrebna da bi se utvrdilo da li nizak kreatinin u krvi predstavlja opasnost za zdravlje.

Kreatinin u urinu – laboratorijska analiza

Analiza kreatinina u urinu meri količinu kreatinina u mokraći. Kreatinin je parametar bubrežne funkcije pa se ova analiza obavlja da bi se ustanovilo kako bubrezi funkcionišu.

Kako se obavlja ova analiza

Nakon što donesete uzorak urina, on se obrađuje u laboratoriji. Ako je potrebno, lekar može da vam traži da kod kuće prikupljate urin tokom 24h. Lekar će vam objasniti kako se to radi. Pratite uputstva da bi rezultati bili što tačniji.

Pripreme za analizu

Lekar može od vas da traži da privremeno prestanete da uzimate neke lekove koji mogu da utiču na rezultate analize. Vodite računa da obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate. U takve lekove spadaju:

• antibiotici poput cefiksitina ili trimetoprima
• cimetidin

NEMOJTE DA PRESTAJETE DA UZIMATE LEKOVE pre nego što obavite razgovor sa lekarom.

Zbog čega se obavlja ova analiza

Analiza prilikom koje se meri kreatinin u urinu se obavlja da bi se proverio rad bubrega. Kreatinin iz organizma u najvećoj meri  uklanjaju bubrezi. Kada je funkcija bubrega normalna, nivo kreatinina u organizmu opada.

Ova analiza se obavlja iz sledećih razloga:

• radi procene funkcije bubrega
• kao deo klirensa kreatinina
• da bi se dobile informacije o drugim hemikalijama u mokraći, kao što su albumini i proteini

Normalne vrednosti kreatinina u urinu

Vrednost kreatinina u mokraći (iz 24h uzorka) može da varira od 500 do 2000 miligrama po danu (mg/24h). Rezultat zavisi od vaše starosti i količine čiste telesne mase.

Drugi način izražavanja rezultata testa izgleda ovako:

• 14 do 26mg dnevno po kilogramu telesne mase za muškarce
• 11 do 20mg dnevno po kilogramu telesne mase za žene

Opseg normalnih vrednosti kreatinina u urinu može da se razlikuje od laboratorije do laboratorije. Neke laboratorije koriste drugačije mere ili drugačije uzorke. O svojim rezultatima razgovarajte sa lekarom.

Šta znače rezultati koji odstupaju od normalnih vrednosti

Abnormalni rezultati kreatinina u mokraći mogu da budu posledica nekih od sledećih faktora:

• ishrane sa visokim unosom mesa
• problema sa bubrezima, kao što je oštećenje ćelija proksimalnih tubula
• slabog dotoka krvi u bubrege, oštećenja jedinica za filtriranje
• infekcije bubrega (pijelonefritis)
• razlaganja mišića (rabdomioliza) ili gubitka mišićnog tkiva (miastenija gravis)
• opstrukcije urinarnog trakta.