Krvni ugrušak (tromb) simptomi – 7 znakova krvnog ugruška
Krvni ugrušci mogu da spasu život kada zatvore krvni sud koji je pukao, a mogu i da budu smrtonosni kada se formiraju unutar zdravog krvnog suda.
Sasvim je moguće da se u vašem krvotoku formira krvni ugrušak (tromb) ili da se već kreće kroz njega bez ikakvih simptoma. Tek kada krvni ugrušak u većoj meri blokira dotok krvi u neki organ, simptomi postaju sasvim očigledni i mogu da postanu smrtonosni u par sekundi ili minuta.
Kako da primetite krvni ugrušak
Krvni ugrušak ne predstavlja problem kada zatisne otvor na krvnom sudu i zaustavi krvarenje. Problem se javlja kada se krvni ugrušak formira u zdravom krvnom sudu i sprečava normalan protok krvi. Svakom delu organizma je neophodna krv da bi normalno funkcionisao. Zato krvni ugrušak tj. tromb koji ograničava ili blokira dotok krvi, sprečava neku regiju da funkcioniše kako bi trebalo i ispoljava simptome shodno funkciji zahvaćene regije.
Na primer, kada tromb blokira dotok krvi u mozak, onda je ugrožena moždana aktivnost. Osoba može da oseća utrnulost, malaksalost, paralizu, gubitak čula kao što su vid i sluh, vrtoglavicu, konfuziju i čak gubitak svesti. Sve je ovo povezano sa funkcijama mozga. Može da bude trenutno stanje tokom prolaznog ishemijskog napada, ali kada tromb uzrokuje prekid dotoka krvi u mozak, posledica je moždani udar.
Krvni ugrušci i krvni sudovi
Postoje dve glavne vrste krvnih ugrušaka – tromb i embolusi. Tromb je krvni ugrušak koji se nalazi na mestu na kome se formirao. S druge strane, embolus je krvni ugrušak (tromb) koji se izmestio sa mesta formiranja i koji se kreće krvotokom dok se ne smesti na drugom mestu. Embolus se često odnosi i na druge mase koje se kreću krvotokom a ne samo na krvni ugrušak. Dakle, svaki embolus počinje svoj „život“ kao tromb.
U suštini, krvni ugrušci su čepovi koji se formiraju od komponenti krvi, kao što su krvne pločice (trombociti), crvena krvna zrnca (eritrociti) i fibrin. Proces formiranja krvnog ugruška je poznat kao koagulacija. Ovaj proces se obično pokreće kada dođe do pucanja nekog krvnog suda. Neaktivne komponente koagulacije konstantno cirkulišu kroz krvotok i aktiviraju se samo kada je to potrebno. Međutim, u nekim slučajevima se ove komponente prevremeno aktiviraju i formira se ugrušak čak i ako ne postoji pukotina u krvnom sudu koja bi mogla da dovede do gubitka krvi.
Vrsta krvnog suda u kome se nalazi krvni ugrušak određuje efekte i znake koji se javljaju. Arterije nose krv bogatu kiseonikom od srca kroz čitav organizam. Vene izvlače krv sa nedostatkom kiseonika iz čitavog organizma i vraćaju je u srce. Kada krvni ugrušak blokira protok krvi u arterijama, tada zahvaćena regija neće dobijati krv obogaćenu kiseonikom i hranljivim materijama. Ako krvni ugrušak blokira protok krvi kroz vene, onda krv ne može da otiče i vraća se nazad, a isto tako i curi u prostor između tkiva.
Saznajte više>>> Kako da sprečite zgrušavanje krvi i šlog nedelju dana pre nego što se desi
Kako izgleda ugrušak krvi?
Krvni ugrušak se ne može videti golim okom kada se formira u zdravom krvnom sudu. Međutim, posledice krvnog ugruška su vidljive kao simptomi, na primer, u slučaju moždanog udara (krvni ugrušak u mozgu), infarkta (krvni ugrušak u koronarnim arterijama srca), plućna embolija (krvni ugrušak u plućima), bolest perifernih arterija (krvni ugrušak u femoralnoj arteriji) i duboka venska tromboza/DVT (krvni ugrušak u dubokim venama noge).
Bledilo i plava boja kože kao simptom
U zavisnosti od dela organizma u kome se nalazi tromb, može da javi vidljivo bledilo kože koja prekriva taj deo. Ovo se najčešće događa kada krvni ugrušak blokira arteriju čime sprečava krv obogaćenu kiseonikom da dospe do ciljane regije. Crvena boja krvi je dobrim delom odgovorna za boju kože, a ova boja je promenjena kada je narušen dotok krvi. Bledilo na kraju može da pređe u plavičastu nijansu (cijanoza) kada više nema dovoljno kiseonika u određenom delu tela.
Bol i utrnulost
Bol je još jedan od znakova da krvni ugrušak ograničava ili sprečava dotok krvi. Do ovoga dolazi usled ishemije – oštećenja tkiva koje se javlja kao posledica niskog nivo kiseonika. U početku bol može da se javlja samo kada je zahvaćenoj regiji potrebno više kiseonika, kao što je slučaj prilikom povećane aktivnosti te regije. Bol postaje trajan kada je dotok krvi u potpunosti prekinut. Na kraju može da se javi i utrnulost/obamrlost te regije kada tkivo izumre i kada se poremete nervni impulsi.
Prestanak funkcije
Bez dovoljno kiseonika i hranljivih materija, zahvaćena regija neće biti u stanju da funkcioniše normalno. Prestanak funkcije je u početku delimičan, a na kraju dolazi do potpunog kada je dotok krvi sasvim blokiran duži vremenski period. U zavisnosti od regije koja je zahvaćena, razlikuje se gubitak funkcije, kao i simptomi. Na primer, u mišićnim regijama, kao što su udovi, dolazi do slabosti mišića. Ako su to vitalni organi, kao što su mozak (moždani udar) ili srce (infarkt), može da dođe i do smrtnog ishoda.
Oticanje
Oticanje zahvaćene regije se kao simptom najčešće javlja kada je krvni ugrušak u veni/venama koje izvlače krv iz određenog organa. Pošto je vena opstruirana, krv ne može da se vrati u srce. Nakupljanje krvi dovodi do toga da se tečnosti, a na kraju čak i krv, razliju po međutkivnom prostoru zahvaćene regije, što za posledicu ima pojavu otoka. Ovi otoci su vidljiviji kada se pojave na rukama i nogama, što se može videti kod duboke venske tromboze, na primer.
Osećaj hladnoće
Osećaj hladnoće u zahvaćenoj regiji usled narušenog dotoka krvi, najčešće se javlja u udovima. Arterijska krv ne nosi samo kiseonik i hranljive materije, već i toplotu iz trupa. Štaviše, neadekvatno snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama sprečava ćelije u zahvaćenoj regiji da stvaraju energiju pa otuda i toplotu. Ovo je najuočljivije na vrhovima udova, tačnije prstima ruku i nogu.
