Alergijski rinitis simptomi, dijagnoza, lečenje

Alergijski rinitis, poznat kao polenska groznica ili pollinoza , što bukvalno znači “alergijska upala nosa”, gde rino znači ” u vezi sa nosem” a završetak -itis se jednostavno odnosi na upale.

Alergijski rinitis može biti ili sezonski ili može biti prisutan tokom cele godine. Kod većine ljudi, alergen – ono što izaziva alergiju – prezentuje svoje simptome otprilike u isto vreme svake godine. Prolećni napadi su obično zbog polena sa drveća, dok polen sa trave dominira u letnjem periodu, a polen korova u jesen. Većina ljudi sa alergijskim rinitisom su osetljivi na više od jednog alergena.

Hronični alergijski rinitis se pojavljuje tokom cele godine. Ovo stanje se najčešće javlja kod ljudi sa alergijama na alergene koji su prisutni tokom cele godine. Naravno, ljudi koji su alergični na grinje iz kućne prašine ili na svoje ljubimce imaju tendenciju da pate bez obzira na sezonu. Alergijski rinitis utiče na oko 20% stanovništva u razvijenim zemljama.

Uzroci

Alergijski rinitis je alergijsko stanje kao i astma, što znači da telo ima tendenciju da odreaguje na određene tipove spoljnih supstanci. Jedan od načina preterane reakcije je proizvodnja antitela koja daje znak imunom sistemu da oslobodi histamin i druge hemikalije. Ove hemikalije izazivaju simptome alergijskog rinitisa, uključujući kijanje, curenje iz nosa, svrab ili suzne oči, pa čak i kašalj.

Alergijski rinitis može biti nasledan, ali specifične alergije verovatno nisu nasledne, kao što je alergija na mačke ili ambroziju. Umesto toga, samo nasledite tendenciju da budete alergični. Deca imaju 30% do 60% šansi za razvoj alergijskog rinitisa ako ga jedan od roditelja ima, a 50% do 70% šansi ako oba roditelja imaju alergijski rinitis.

Simptomi alergijskog rinitisa i komplikacije

Većina ljudi sa alergijskim rinitisom znaju da ga imaju, mada se ponekad može pomešati sa prehladom.

Simptomi uključuju curenje nosa; kijavicu; svrab nosa, usta, grla, ili očiju; i zagušenja. Drugi simptomi alergijskog rinitisa se takođe mogu javiti, kao što su suzne oči, kašalj, bol u grlu, šištanje u grudima, i glavobolje.

Obično na osnovu simptoma možete razlikovati sezonski alergijski rinitis od perenijalnog rinitisa kao i po činjenici da se svake godine pojavljuje u isto vreme. Još jedna razlika je u tome što sezonski alergijski rinitis često izaziva crvene oči, a celogodigodišnji rinitis teži da zaobiđe oči. Celogodišnji rinitis može uzrokovati manju blokadu ušiju, naročito kod dece.

Alergijski rinitis kod dece

Kako se postavlja dijagnoza alergijskog rinitisa kod dece ?

Da bi se postavila tačna dijagnoza alergijskog rinitisa kod dece, kao i kod odraslih važno je zapamtiti kod se simptomi alergijskog rinitisa tačno pojavljuju i nestaju. Ovi datumi će dati lekaru ili alergologu vitalne naznake o tome šta izaziva simptome, što čini dijagnozu lakšom.

Po dobijanju detalja o tome gde živite i radite i kada vi ili vaše dete najviše patite od alergijske reakcije, doktor ili alergolog može napraviti veoma kratak spisak mogućih uzroka. Vaš lekar ili alergolog može predložiti i testiranje na alergije.

Alergolozi vrše test uboda na koži pomoću malih, standardizovanih doza svih najčešćih alergena kako bi suzili opcije dijagnoze. Oni testiraju na alergije na određenu supstancu nežnim grebanjem kože sa svakim od njih dok se ne pojavi mali osip. Pojava osipa potvrđuje ono na šta ste alergični. Većina ovih testova su skoro bezbolni. Ako nijedan od testova ne da rezultate, verovatno je u pitanju neka druga vrsta rinitisa.

Ova druga stanja se mogu pomešati sa alergijskim rinitisom:

• vazomotorni rinitis: nazalna sluznica bubri sa povećanjem protoka krvi, uzrokujući curenje nosa i zagušenje, ali tipično nema svraba. Nema poseban uzrok (npr, ljudi nisu alergični) iako dim, suv vazduh, promena temperature (kao što je ulazak unutra iz hladnoće), i mirisi mogu izazvati simptome.
• hronični rinitis: produženi simptomi prehlade ili nekog drugog oboljenja (npr, niska funkcija štitaste žlezde).
• rinitis medicamentosa: ovo je prouzrokovano preteranom upotrebom dekongestanata u formi spreja za nos, koji zapravo mogu da povećaju zagušenja ako se koriste više od približno 3 dana. Korisnici kokaina su ranjivi na ovaj oblik rinitisa.

Lečenje i prevencija

Najbolji način da se spreči alergijski rinitis je da se izbegne alergen. To može značiti promenu navika, ili čak poklanjanje ljubimca ili prelazak u drugu kuću ako su simptomi nepodnošljivi i ne reaguju na lekove.

Ako je alergen je nešto što se ne može u potpunosti izbeći, kao grinje, evo nekoliko koraka koje možete preduzeti kako bi od svog doma načinili raj:

• Uklonite nameštaj koji prikuplja prašinu (na primer tepisi, draperije, i fotelje)
•  Ako je moguće, koristite centralnu klimu tokom perioda sa visokim nivoom polena i buđi
• Na dušeke stavite posebne prekrivače protiv grinja
•  Perite podove često mokrom krpom
•  Smanjite vlažnost vazduha sa isušivačem da održite unutrašnju vlažnost na oko 40% do 45%
• Instalirajte filtere vazduha visoke efikasnosti, HEPA filter
• Koristite fungicid (npr,smesu jednakih delova belila za domaćinstvo i vode) na umivaoniku, tuš kabini, skladištu povrća, i kanti za smeće.
• Uklonite kućne biljke (uobičajen izvor buđi).
• Ostanite u zatvorenom prostoru tokom perioda sa visokim nivoom polena

Imajte na umu da nije uvek moguće kontrolisati životnu sredinu ili eliminisati ili izbeći alergene, posebno one koji su u vazduhu. Mnogi ljudi moraju da koriste lekove za olakšanje simptoma alergijskog rinitisa. Na sreću, većina ljudi dobro reaguju na lekove za lečenje alergijskog rinitisa. Terapija će zavisiti od simptoma, ozbiljnosti simptoma, prošlosti odgovora na lekove, i drugih medicinskih stanja koje imate, ako ih imate.

Lečenje za blage simptome obično podrazumeva antihistaminike koji se uzimaju oralno (npr hlorfeniramin *, difenhidramin, cetirizin, loratadin, feksofenadin, desloratadin), kao sprej za nos (npr levokabastin), ili kao kapi za oči (npr olopatadin). Vaš lekar ili farmaceut može Vam pomoći da izaberete lek koji najbolje odgovara Vašim potrebama. Na primer, mnogi oralni antihistaminici su sada okarakterisani kao oni koji pacijenta “ne čine pospanim.” Ljudi sa određenim zdravstvenim stanjem (na primer, glaukom, problemi sa prostatom) treba da konsultuju lekara pre upotrebe određenih lekova ovog tipa.Alergijski rinitis i glavobolja često idu zajedno a lekovi mogu efikasno da spreče pojavu ovakvih neprijatnosti.

Kortikosteroid sprej za nos (npr budesonid, ciklezonid, flutikazon, flunizolid, mometazon) može biti pravi izbor ako antihistaminici ne pomažu. Kortikosteroid sprejevi se mogu koristiti ako su simptomi alergijskog rinitisa hronični ili ako su simptomi umereni do intenzivni. Za sezonske alergije, neki ljudi mogu da pronađu sprejeve za nos, kapi za oči, i inhalacije koji sadrže natrijum kromoglikat i efikasni su u sprečavanju alergijskog rinitisa ako je lečenje počelo pre sezone alergije i koristi se redovno.

Antiholinergični sprej za nosmože takođe da se koristi za smanjenje curenja nosa. Sprejevi za nos sa rastvorom soli i kapi za oči mogu takođe pomoći sa simptomima alergijskog rinitisa koji utiču na nos i oči.

Žene koje su trudne ili doje treba da se konsultuju sa svojim lekarom ili farmaceutom pre početka lečenja alergijskog rinitisa.

Ako izbegavanje alergena i medicinski tretman za lečenje alergijskog rinitisa nisu efikasni, alergenska imunoterapija može da bude opcija. Alergenska imunoterapija može biti označena kao neosetljivost, hiperosetljivost, ili jednostavno kao injekcije za alergiju. Male količine alergena se redovno ubrizgavaju dok se polako povećava doza. Poenta je da imuna reakcija postaje sve slabija i slabija kako se telo navikne na prisustvo alergena.

Injekcije se u početku daju 1 ili 2 puta nedeljno. Nakon oko 6 meseci, počinje tretman održavanja. Injekcije održavanja se obično daju samo jednom mesečno. Posle 3 do 5 godina, neki ljudi mogu da prestanu sa terapijom.

Alergenska imunoterapija nije bez rizika. Retko, osoba može imati reakciju imunog sistema zvanu anafilaksa, koja može biti fatalna. Ljudi koji primaju alergensku imunoterapiju moraju da sačekaju u klinici pola sata posle svake injekcije u slučaju da se javi reakcija. Najbolje vreme za početak desenzibilizacije je na kraju godišnjeg alergijskog perioda.