Povišena mokraćna kiselina u krvi i urinu
Testovi za merenje mokraćne kiseline u krvi
Testom mokraćne kiseline meri se količina mokraćne kiseline u uzorku krvi. Urinska kiselina nastaje prirodnim razlaganjem ćelija organizma i od hrane koju jedete.
Veći deo mokraćne kiseline filtriraju bubrezi i ona napušta organizam kroz mokraću. Manja količina iz organizma izlazi u obluku stolice. Ali ako je količina proizvedene mokraćne kiseline prevelika ili ako bubrezi ne mogu normalno da je uklone iz organizma, mokraćna kiselina u krvi raste.
Visok nivo mokraćne kiseline u krvi može da dovede do stvaranja čvrstih kristala u zglobovima. Kao posledica nastaje veoma bolno oboljenje koje se zove giht. Ukoliko se giht ne leči, ovi kristali mokraćne kiseline mogu da se talože u zglobovima i okolnom tkivu i da formiraju karakteristične bele kvržice ispunjene talogom koje se zovu tofusi. Visok nivo mokraćne kiseline u krvi može da bude i uzrok formiranja bubrežnih kamenaca i otkazivanja rada bubrega.
Normalne vrednosti
Normalne vrednosti koje smo nabrojali u tabeli ispod, zovu se referentne vrednosti i samo su smernice. Ove vrednosti se razlikuju od laboratorije do laboratorije, a vaša može da ima druge vrednosti koje smatra normalnima. Izveštaj vaše laboratorije mora da sadrži referentne vrednosti koje se u toj ustanovi koriste. Lekar će tumačiti rezultate na osnovu vašeg zdravlja i drugih faktora. Drugim rečima, vrednosti koje nisu u opsegu normalnih, a koje smo naveli u članku, i dalje mogu da budu normalne za vas ili za vašu laboratoriju.
Rezultati testa mokraćne kiseline u krvi obično stižu za dan ili dva.
| Mokraćna kiselina u krvi | ||
| Muškarci | 3,4 – 7,0 miligrama po decilitru (mg/dl) | 202 – 416 mikromola po litru (µmol/l) |
| Žene | 2,4 – 6,0 mg/dl | 143 – 357 µmol/l |
| Deca | 2,0 – 5,5 mg/dl | 119 – 327 µmol/l |
Kristali mokraćne kiseline ponekad mogu da se formiraju u zglobovima čak i kada je nivo manji od 7mg/dl krvi, posebno kod muškaraca. Ovo može da izazove napad gihta i pored toga što je nivo mokraćne kiseline u krvi u granicama normalnog.
Brojna oboljenja mogu da promene nivo mokraćne kiseline. Vaš lekar će vas obavestiti o svim abnormalnostima u rezultatima koji mogu da se odnose na vaše simptome i ranije zdravstveno stanje.
Šta bi trebalo da znate
- Povišena mokraćna kiselina u krvi ne znači da imate giht. Ako imate visok nivo mokraćne kiseline bez ikakvih simptoma, nema potrebe da uzimate lekove da biste ga smanjili.
- Visok nivo mokraćne kiseline u krvi ne mora uvek da znači da osoba sa bolnim zglobovima ima giht. Analiza na prisustvo kristala mokraćne kiseline u tečnosti uzete iz bolnog zgloba, jedini je siguran metod dijagnostikovanja gihta.
- Mokraćna kiselina može da se izmeri i u urinu. Ako imate visok nivo mokraćne količine u krvi, analiza 24h urina (analizira se urin prikupljan tokom 24h) može da pomogne lekaru da utvrdi da li vaš organizam proizvodi previše mokraćne kiseline ili je vaši bubrezi ne izbacuju u dovoljnoj meri.
- Nivo mokraćne kiseline varira od dana do dana. Nivo je obično viši ujutru, a niži uveče.
- Nivo mokraćne kiseline u krvi koji se povećava tokom trudnoće, čak i kada su vrednosti u granicama normalnog, može da pomogne kod dijagnostikovanja preeklampsije.
Šta utiče na rezultate testa mokraćne kiseline u krvi
Visoke vrednosti
Visoke vrednosti mokraćne kiseline u krvi mogu da budu posledica sledećih faktora.
- Individualne razlike u načinu na koji vaš organizam proizvodi i izbacuje mokraćnu kiselinu.
- Oboljenja poput:
- Oboljenja bubrega ili oštećenje bubrega.
- Povećano razlaganje ćelija organizma koje se javlja kod nekih oblika karcinoma (uključujući leukemiju, limfom i multipli mijelom) ili terapija za karcinom, hemolitičke anemije, srpaste anemije ili zatajenja srca.
- Drugih poremećaja, kao što su alkoholizam, preeklampsija, oboljenje jetre (ciroza), gojaznost, psorijaza, hipotireoza i nizak nivo paratiroidnih hormona u krvi.
- Gladovanje, malnutricija ili trovanje olovom.
- Redak nasledni, genski poremećaj koji se zove Leš-Nihanov sindrom (mentalna retardacija/navika griženja svog tela).
- Lekovi, kao što su pojedini diuretici, vitamin C (askorbinska kiselina), manje doze aspirina (75 – 100mg dnevno), varfarin, ciklosporini, L-DOPA, takrolimus i neki medikamenti koji se koriste kod lečenja leukemije, limfoma i tuberkuloze.
- Konzumiranje namirnica koje imaju visok sadržaj purina (aromatsko organsko jedinjenje), kao što su iznutrice (jetra, mozak), crveno meso (govedina, jagnjetina), meso divljači (srnetina), meso nekih morskih životinja (sardina, haringa, školjke) i pivo.
Niske vrednosti
Niske vrednosti mokraćne kiseline u krvi mogu da budu posledica sledećih faktora.
- Ozbiljna oboljenja jetre, Vilsonova bolest (poremećaj metabolizma bakra u organizmu) ili neki oblici karcinoma.
- Sindrom neodgovarajućeg izlučivanja antidiuretskog hormona (SIADH), oboljenje koje dovodi do nakupljanja velike količine tečnosti u organizmu.
- Nedovoljan unos proteina.
- Sulfinpirazon, velike količine aspirina (1500mg ili više dnevno), probenecid i alopurinol.
Povišena mokraćna kiselina u krvi simptomi
Simptomi obično ne postoje ali se na ovaj problem može posumnjati kad se jave simptomi bolesti koje izaziva kao što je giht ili kamen u bubregu.
Zašto se rade ovi testovi
Test mokraćne kiseline u krvi se obavlja iz sledećih razloga:
- Radi dijagnostikovanja gihta.
- Radi provere da li je bubrežni kamenac posledica visokog nivoa mokraćne kiseline u organizmu.
- Radi provere delovanja lekova koji služe za smanjivanje nivoa mokraćne kiseline.
- Radi provere nivoa mokraćne kiseline kod osoba koje se podvrgavaju hemoterapiji i radioterapiji. Ove terapije uništavaju ćelije karcinoma usled čega može doći do ispuštanja mokraćne kiseline u krv.
Kako se priprema za test mokraćne kiseline u krvi
Za ovaj test nisu potrebne nikakve pripreme.
Neki lekovi mogu da utiču na rezultate analize. Obavezno obavestite lekara o svim prepisanim i neprepisanim lekovima koje uzimate.
Porazgovarajte sa lekarom ukoliko ste zabrinuti zbog razloga upućivanja na ovo testiranje; ako strahujete zbog mogućih rizika, načina obavljanja testa i tumačenja rezultata.
Kako se obavlja test mokraćne kiseline u krvi
Laborant će vam uzeti uzorak krvi na sledeći način:
- Elastičnom trakom će podvezati vašu nadlakticu da bi prekinuo dotok krvi. Na ovaj način se vene ispod trake uvećavaju pa je lakše uvesti iglu u venu.
- Mesto uboda će dezinfikovati alkoholom.
- Uvešće iglu u venu. Možda će ovaj postupak morati da ponovi.
- Na iglu će priključiti epruvetu da bi je napunio krvlju.
- Kada se nakupi dovoljno krvi, ukloniće elastičnu traku sa nadlaktice.
- Dok izvlači iglu iz vene prekriće je komadom gaze ili vate.
- Pritisnuće mesto uboda, a potom staviti komadić gaze.
Kakav je osećaj
Uzorak krvi se uzima iz vene na ruci. Elastična traka se vezuje na nadlakticu. Možda će vas malo stezati. Tokom uvođenja igle u venu moguće je da ništa ne osetite ili da osetite trenutno žiganje ili ubod.
Rizici
Šanse za nastanak nekih problema usled uzimanja uzorka krvi iz vene su veoma male.
- Moguće je da se na mestu uboda pojavi mali podliv. Smanjićete šanse za nastanak podliva ako na mesto uboda vršite pritisak nekoliko minuta.
- U retkim slučajevima vena može da otekne nakon uzimanja uzorka krvi. Ovaj problem se naziva flebitis. Za sanaciju možete nekoliko puta dnevno da primenjujete tople obloge.
- Kod osoba sa poremećajem zgrušavanja krvi, može da dođe do produženog krvarenja. Šanse za duže krvarenje povećava i uzimanje lekova za razređivanje krvi, kao što su aspirin i varfarin. O ovome morate da obavestite lekara pre uzimanja uzorka krvi radi analize.
