Šta je EEG glave i čemu služi?
Mnoge dijagnostičke metode korišćene u medicini laicima su nepoznate ili nedovoljno razumljive jer ako niste imali priliku da se vi lično ili neko vama blizak susretne sa njima onda je to i logično.
Jedna od dijagnostičkih metoda pomoću koje se mere i utvrđuju moždani talasi naziva se elektroencefalografija ili skraćeno EEG. U medicini, odnosno u neurologiji, se dugo koristi kao pouzdana alatka u preciznom detektovanju svih potencijalnih abnormalnosti na mozgu.
Na ovu dijagnostičku metodu uputiće vas lekar specijalista kada proceni da rezultati mogu biti od značaja u uspostavljanju dijgnoze i određivanju uzroka tegobama koje imate.
Kako izgleda procedura?
EEG snimanje glave je metoda koja je potpuno bezbolna i bezopasna i koja ne zahteva nikakvu posebnu pripremu. Takođe, važno je napomenuti da ne nosi nikakav rizik od zračenja i da je i u tom smislu bezbedna.
Na EEG glave će vas uputiti izabrani lekar specijalista neurologije kada proceni da je to svrsishodno.
Sam proces traje najmanje pola sata, a najviše sat vremena. Podrazumeva dolazak kod stručnog lica koje izvodi snimanje zajedno sa uputom i po potrebi drugom dokumentacijom. Medicinski radnik unosi podatke i priprema aparat, a zatim upoznaje pacijenta sa procedurom i potrebom da tokom snimanja bude miran i da prati njegova uputstva.
Snimanje se vrši pomoću specijalne kape na kojoj se nalaze instalirane elektrode pomoću kojih se vrši snimanje. Za njihov rad biće potrebno da se na glavu pacijenta nanese gel da bi se pomenute elektrode bolje zalepile i samim tim dale verodostojnije podatke.
Sve što je potrebno od pripreme za EEG glave jeste da ne budete praznog želuca i da dođete čiste kose u smislu da je ne tretirate nikakvim sredstvima za sređivanje i oblikovanje (lakovi za kosu, gelovi, kapi, sprejevi i tome slično).
EEG glave može se raditi i tokom procesa sna kada lekar proceni da je to potrebno.
Na šta mogu ukazivati dobijeni rezultati?
Dobijeni rezultati se snimaju i čuvaju na računaru i njih kasnije pregleda i ,,čita“ lekar specijalista – nurolog koji ih tumači. Na osnovu dobijenih materijala snimanja lekar neurolog donosi određene zaključe u skladu sa znanjima iz svoje struke. Na osnovu toga pišu pisani izveštaj.
Posebno se prati bioelektrična aktivnost mozga koja je sačinjena od bržeg beta ritma u frontalnom delu glave i sporijeg alfa ritma iznad zadnjih areja. Svako odstupanje od standardnih očekivanih frekvencija aktivnosti ukazuje na to da se radi o patološkim promenama koje zahtevaju dalje lečenje.
Promene koje odstupaju od normalnih mogu prema trajanju biti kontinuirane i paroksizmalne, ali mogu biti i fokalne, lateralizovane na samo jednoj hemisferi ili difuzne.
Brža neritimičnost najčešće ukazuje na pojavu epilepsije, dok sporija neritmičnost može ukazivati na neka toksična i mehanička oštećenja mozga.
Prednosti ove neurofiziološke metode
Na prvom mestu je bezbednost jer je EEG snimanje potpuno bezbolna i sigurna metoda. Za sprovođenje postoje ustaljeni standardi koji omogućava da se dobiju pouzdani podaci koji služe lekaru neurlogu kao značajni u dijagnostici bolesti, ili u praćenje toka bolesti.
Kod pacijenata koji boluju od epilepsije postoji minimalni rizik od toga da se isprovocira epileptički napad tokom pregleda.
Rezultati mogu biti očitani u relativno kratkom roku, a podaci koji su dobijeni su pouzdani i imaju veliki dijagnostički značaj.
Prednost je i činjenica da je ova metoda široko dosupna i našla je značajnu praktičnu primenu u medicini.
