Ishrana

Bolje od jogurta! Šta je kefir kako se pravi i zašto je dobar za zdravlje

By  | 

Bolje od jogurta!

Sigurno ste čuli za probiotike, ali jeste li čuli za kefir? Kefir sadrži mnogo nutrijenata i zdravih bakterija koje su izuzetno korisne za crevnu floru.

Da li je kefir samo prolazna moda ili zaista koristan dodatak ishrani? Ovde ćemo pokušati da damo odgovor na mnoga pitanja a između ostalog i :

  • Šta je kefir
  • Za šta je dobar
  • Od čega se pravi
  • Kako se pravi vodeni a kako mlečni kefir (RECEPTI)…

Šta je kefir i zašto je dobar za zdravlje?

kefir zdravlje

 

Šta je kefir?

Kefir je fermentisano piće koje se pravi od takozvanih kefirnih zrnaca.Ova zrnca se ne dobijaju iz biljaka, nisu nikakva žitarica niti su nalik bilo čemu što obično koristimo u svakodnevnoj ishrani.

Kefirna zrnca se sastoje od gljivica i bakterija. Reč je o malim, providnim, beličastim i želatinastim zrncima koja izgledom podsećaju na deliće karfiola.Postoje dve vrste kefira, vodeni i mlečni.

kefirna zrnca

Kao što smo pomenuli postoje dve vrste mlečni i vodeni kefir.Hajde da vidimo po čemu se razlikuju i da li su i jedan i drugi podjednako dobri za zdravlje.

Saznajte>>> Kefir i lan za mršavljenje

Vodeni kefir

Vodeni kefir se sastoji od bakterija Lactobacillus brevis, Streptococcus lactis i Saccharomyces cerevisiae.

U zrncima vodenog kefira ima i drugih bakterija i gljivica.

Kada se ova zrnca ubace u vodu sa šećerom i suvim voćem, počinje proces fermentacije koji se odvija zahvaljujući prisustvu šećera i minerala, ali najviše zahvaljujući bakterijama koje se kasnije nastanjuju u našim crevima.Vodeni kefir za mršavljenje je sve popularniji jer sadrži malo kalorija.

vodeni kefir

Zrnca vodenog kefira se nazivaju i tibicos, japanski kristali, tibetanska gljiva i kaspijske alge.

Mlečni kefir

Mlečni kefir je kefir koji fermentiše u mleku.  Ove bakterije troše laktozu iz mleka i tako se odvija proces fermentacije.

kefir sa mlekom

Ako ste se pitali kako se pravi kefir sa mlekom ?

Postupak je jednostavan: ubacite zrnca mlečnog kefira u mleko, ostavite 24 sata, zatim procedite kefir i pijete.

Tečnost koju pijete sada sadrži probiotike, a zrnca koja ste procedili koristite kad ponovo želite napraviti kefir.

loading...

Ova zrnca “žive” sve dok imaju čime da se hrane.

Mnoga naučna istraživanja su potvrdila da se i vodeni i mlečni kefir sastoje od raznih vrsta bakterija. Za sada je urađeno mnogo više istraživanja na temu mlečnog nego vodenog kefira pa kad se govori o tome za šta koristiti kefir kao lek obično se misli na mlečni kefir.Jedino kad je u pitanju mršavljenje vodeni kefir se više koristi.

Kefir možete kupiti u prodavnicama, ali je ipak najbolje da ne kupujete takav gotov kefir, već da nabavite zrnca i da ga sami pravite.Mlečni kefir se često prodaje gotov i zato je prikladan za osobe koje nemaju vremena i volje da ga same prave.

Pošto su lekovita svojstva kefira od mleka mnogo bolje proučena i postoji mnogo više naučno dokazanih činjenica, u ovom tekstu će mu biti posvećeno više pažnje.

Mlečni kefir se prvenstveno sastoji od bakterije Lactobacillus kefiri.

Pročitajte i Kefir ili Jogurt šta je bolje ?

Recept za kefir

Sada da vidimo kako se sve može napraviti kefir. Ovo su osnovni recepti, ali postoji dosta varijacija na temu.

Prvo da vidimo kako napraviti kefir sa mlekom a onda prelazimo na recept za vodeni kefir.

kako napraviti kefir

Kako napraviti mlečni kefir?

Ovo je osnovni recept, uz pomoć kog ćete napraviti oko dve šolje kefira a količinu možete povećati u zavisnosti od potrebe.

Potrebni sastojci:

  • Jedna ili dve kašike zrnaca kefira.
  • Dve šolje svežeg mleka (ne mora biti kravlje, možete koristiti i drugo mleko. ako želite, možete koristiti i biljno mleko).

Priprema:

  • Stavite zrnca kefira u staklenu teglu.
  • Sipajte mleko tako da tegla bude puna otprilike dve trećine.
  • Promešajte kefir i mleko drvenom ili plastičnom kašikom.
  • Pokrijte teglu čistom tkaninom ili gazom.
  • Sačekajte 24 sata. Mešavina će postepeno postajati kiselija i gušća.
  • Procedite kefir kako biste odvojili zrnca.
  • Operite teglu i zrnca kako biste mogli da ih koristite ponovo.
  • Popijte kefir ili ga stavite u frižider.

Po potrebi, možete čuvati kefir i na sobnoj temperaturi dan ili dva (samo ga pokrijte nečim). Kada poželite da ga popijete, ohladite ga.Mnogi ljudi vole ukus kefira koji je stajao neko vreme.Taj proces ostavlja i više vremena za biosintezu, tako da u takvom kefiru ima više folne kiseline i vitamina B.Kao što vidite pravljenje domaćeg kefira nije naročito komplikovano, a pošto ima brojna lekovita svojstva i bolji je za zdravlje nego kupovni vredi da nabavite kefirna zrnca i sami ga pravite.

Mnogi koriste vodeni kefir za mršavljenje a retko gde se može kupiti pa da vidimo i kako se pravi kefir sa vodom

Kako napraviti vodeni kefir?

Ovo je osnovni recept za pravljenje vodenog kefira.Mnogi ljudi smatraju da je vodeni kefir prijatnijeg ukusa nego mlečni, pa ga zato češće i koriste a i on ima brojna lekovita svojstva i balgotovoran uticaj na zdravlje. Može se koristiti u mnogim receptima,a posebno je dobar ako iz nekog razloga ne pijete mleko (mada mlečni kefir, kao što smo već napomenuli, možete praviti i sa bilo kojim biljnim mlekom: sojinim, pirinčanim i slično).

vodeni kefir recept

Za pravljenje kefira sa vodom potrebni su sledeći sastojci:

  • Jedna ili dve kašike zrnaca kefira.
  • Dve supene kašike šećera.
  • Litar do litar i po filtrirane, prokuvane ili izvorske vode (važno je da nije direktno iz česme, jer ona obično sadrži hlor).
  • Limun ili ekstrakt vanile (nisu obavezni, jer služe samo da poboljšaju ukus).

Priprema:

  • Sipajte vodu u šerpu i dodajte šećer.
  • Stavite da se kuva, ali skinite sa vatre pre nego što proključa. Ovaj postupak je potreban za razlaganje šećera.
  • Skinite posudu sa vatre i sačekajte da se ohladi.
  • Dodajte još pola litre vode. Ubacite sve u staklenu teglu.
  • Po potrebi, dodajte još vode (mere su opcionalne, možete i sami eksperimentisati sa količinama).
  • Ubacite zrnca kefira. Pokrijte teglu gazom ili ređom tkaninom.
  • Sačekajte dvadese i četiri sata.
  • Procedite vodu kako biste izdvojili zrnca. Uvek koristite plastičnu, a ne metalnu cediljku.
  • Ubacite malo limuna ili ekstrakta vanile u kefir kako biste mu poboljšali ukus.

Kefirna zrnca se ponovo mogu koristiti, samo ih isperite.

Da li ste primetili da je za ovu “verziju” kefira potreban šećer, dok se za pravljenje mlečnog kefira ne dodaje? Razlog tome je to što se kefirne bakterije hrane šećerom, kog u mleku imamo u vidu laktoze.

Sada kad ste videli kako se pravi kefir da odgovorimo i na najčešća pitanja.Ostanite ovde neki odgovori će vas iznenaditi!

Česta pitanja o kefiru

Koliko kefira treba da pijem?

Najbolje je da svakog dana pijete po jednu ili dve šolje.Ako vam je to problem iz bilo kog razloga, počnite tako što ćete piti manje kefira i postepeno povećavati količinu.Ako vam je mlečni kefir težak, uvek možete napraviti vodeni kefir.

Da li kefir izaziva bilo kakve nuspojave?

Ako pijete mlečni kefir, a intolerantni ste na laktozu ili alergični na mleko, moguće je da će se javiti neka neželjena dejstva.U tom slučaju, pravite kefir sa biljnim mlekom ili drugim mlekom na koje niste intolerantni, ili pijte vodeni kefir.

Ponekad se javljaju i problemi sa varenjem, čak i ako koristite vodeni kefir.Ti problemi obično podrazumevaju dijareju, gađenje i slične simptome. Ponekad se javljaju i glavobolja i bolovi u stomaku.

Loading...

Mada su ovi simptomi neprijatni, nisu nikakav razlog za brigu.To je obično samo manifestacija procesa tokom kog zdrave bakterije iz kefira uništavaju štetne bakterije u crevima i stvaraju bolju floru.Ovaj prelazni period može biti neprijatan (često se ovakvi problemi javljaju tokom korišćenja drugih probiotika), ali to obično znači da je proces čišćenja započeo.S vremenom će ti simptomi proći kada se vaše telo navikne na zdraviju crevnu floru.U međuvremeu možete smanjiti dozu kefira i povećati je ponovo kada se priviknete.

Kako čuvati zrnca kefira?

Mnogi ljudi su zainteresovani da nabave kefirna zrnca i zanima ih njihovo čuvanje.Zrnca se uvek mogu ponovo koristiti.Da biste to izveli, potrebno je da ih sačuvate. Pre svega, potrebno je da ih dobro operete u čistoj vodi (bez hlora).

Dalje, morate da ih osušite. Stavite ih na parče ubrusa od papira koji nije izbeljen. Ostavite da se tako suše tri do pet dana. Ako je vreme vlažno, možda će vam biti potrebno više vremena.

Kada se kefirna zrnca osuše, samo ih ubacite u plastičnu ili staklenu posudu koju možete hermetički zatvoriti. Možete sipati preko njih malo mleka u prahu.

Na kraju, samo stavite zrnca u frižider. Tako osušena kefirna zrnca mogu da se koriste čak i nakon dva meseca.

Kako da “oživim” kefirna zrnca?

Ponekad se jave problemi sa zrncima.Postanu ljigava, na njima se stvori bela skrama, smanje se ili imaju neprijatan miris. To obično znači da je nešto pošlo naopako.Međutim, često se kefir može sasvim oporaviti i kasnije normalno koristiti.

Počnite tako što ćete ga isprati u čistoj vodi bez hlora.Možete ih i polako očistiti prstima i ukloniti vidljive naslage na površini.Ispirajte zrnca sve dok voda ne postane sasvim čista. Zatim uzmite staklenu teglu, sipajte u nju prečišćenu vodu i razmutite malo šećera (važno je da šećer bude sasvim razmućen).

Idealno bi bilo da dodate i minerale u vodu. Najbolje je da ubacite nerafinisanu morsku so ili himalajsku so, ili čak i neke suplemente minerala ako ih imate.

Ubacite zrnca kefira u teglu i pokrijte je tkaninom. Stavite je u frižider i ostavite nedelju ili dve. Na kraju izvadite zrnca iz vode i stavite ih u drugu vode sa šećerom kako biste videli da li su se oporavila.Ako nisu, ponovite postupak. Ponekad je ovo sasvim dovoljno da se kefirna zrnca sasvim oporave.

Koliki je rok trajanja kefiru?

Ako držite osušena zrnca u frižideru, možete ih tako držati nekoliko meseci.Ako ih svakog dana ponovo stavljate u novu vodu/mleko, mogu potrajati zauvek.

Kefir je hranljiv

Mlečni kefir se najčešće pravi od kravljeg ili kozijeg mleka. Neki ljudi ga prave sa biljnim mlekom (kokosovo, sojino i slično).

Ako se mlečni kefir neprestano pravi sa biljnim mlekom, na kraju će skapati. To se neće desiti ako ga ubacujete u obično mleko.

Mada se za pravljenje vodenog kefira koristi šećer, u finalnom proizvodu ima veoma malo šećera, jer ga zrnca koriste za proces fermentacije.U vodenom kefiru se nalazi manje vrsta mikroba nego u mlečnom.

Mlečni kefir ima kiselkast ukus, nalik jogurtu. Mada je obično gušći od mleka, mlečni kefir je bistriji od jogurta.

Različiti brendovi mlečnog kefira imaju i različit sadržaj nutrijenata. U proseku, 175 mililitara mlečnog kefira sadrži:

  • Proteini: 6 grama
  • Kalcijum: 20 posto od preporučene dnevne vrednosti
  • Fosfor: 20 posto od preporučene dnevne vrednosti
  • Riboflavin (vitamin B2): 19 posto od preporučene dnevne vrednosti
  • Vitamin B12: 14 posto od preporučene dnevne vrednosti
  • Magnezijum: pet posto od preporučene dnevne vrednosti
  • Ugljeni hidrati: sedam grama
  • Masnoće: šest grama (od toga 60% zasićenih masnoća)
  • Kalorije: 104

Sadržaj većine nutrijenata zavisi i od mleka koje koristite za pravljenje kefira.

Zrnca kefira daju piću bioaktivne mikrobe, enzime i aminokiseline.

Ako sami pravite kefir, njegov nutritivni profil će zavisiti i od dužine procesa fermentacije.Kefir koji se pravi sa biljnim mlekom neće sadržati istu količinu nutrijenata, pogotovo magnezijuma i kalcijuma, kao i mlečni kefir.

Zaključak:Kefir je hranljiv. Sadrži mnogo hranljivih sastojaka, ali njihov sadržaj se razlikuje u zavisnosti od kefira koji koristite i još nekih faktora.

Kefir pomaže kod mršavljenja

Kefir, između ostalog, sadrži i sledeće sojeve bakterija: Lactobacillus gasseri, Lactobacillus paracasei, Lactobacillus amylovorus, Lactobacillus fermentum i Lactobacillus rhamnosis.

Ove bakterije nam mogu pomoći u mršavljenju i gubitku suvišnih masnoća.

Lactobacillus gasseri

Ova bakterija povećava molekule masnoća, tako da nakon obroka apsorbujemo manje masnoća.

Lactobacillus gasseri može smanjiti težinu, indeks telesne mase, masnoće na stomaku i obim struka i kukova.

Tokom jednog ispitivanja, dobrovoljci su tokom 12 nedelja uzimali suplemente ovog probiotika i smanjili količinu masnoća na stomaku za 8,5 posto.

Lactobacillus paracasei

Ova bakterija poboljšava cirkulaciju ANGPTL-4, proteinskog hormona koji reguliše sagorevanje masnoća. Rezultat čitavog tog procesa je smanjeno taloženje masnoća.

Lactobacillus amylovorus i Lactobacillus fermentum

Tokom jednog istraživanja, ljudi koji su tokom šest nedelja uzimali ove probiotike su smanjili procenat telesnih masnoća za 3-4%.Zbog ovoga sve veći broj ljudi koristi kefir za mrsavljenje.

Kefir sadrži više probiotika nego jogurt

Probiotici su mikroorganizmi koji vam u velikoj meri mogu poboljšati zdravlje.

Kad kažemo “probiotici”, većina ljudi prvo pomisli na bolje varenje i redovnije pražnjenje creva.

Međutim, ovi probiotici su značajni i za mnoge druge stvari, a posebno za:

  • ublažavanje upala
  • smanjen rizik od različitih alergija
  • bolji imunitet
  • bolje stanje kože
  • snižavanje krvnog pritiska
  • skidanje viška kilograma

Jogurt je takođe namirnica koja sadrži mnogo aktivnih kultura. Mnogi jogurti sadrže probiotike.

Kefir sadrži preko 40 sojeva bakterija, odnosno više nego bilo koji jogurt. Dok jogurt uopšte ne sadrži gljivice, kefir sadrži šest različitih sojeva gljivica.

Ove gljivice stvaraju dodatne aminokiseline i vitamine.

Zaključak:Kefir sadrži više bakterija i gljivica od jogurta, što ga čini mnogo boljim izvorom probiotika.

Bakterije iz kefira kolonizuju creva

Ako probiotici ne uspeju da “prežive” želudačnu kiselinu, oni nemaju nikakvo korisno dejstvo.

Međutim, smatra se da kefir smanjuje kiselost u stomaku i da tako omogućuje bakterijama da stignu u creva.

Klinička istraživanja su pokazala da probiotici u kefiru imaju sličnu pH vrednost kao i želudačna kiselina, te tako lako prođu kroz želudac.

Mikrobi u kefiru imaju sličnu ćelijsku građu kao i ćelije u našim crevima, pa se zato lako nastanjuju u crevima i štite ih od štetnih bakterija.

Zaključak:Klinička ispitivanja su pokazala da probiotici iz kefira lako izlaze iz želuca i nastanjuju se u debelom crevu, što je veoma dobro za naše zdravlje.

Kefir umiruje probavni trakt

Fermentisani mlečni proizvodi koji sadrže mlečnu kiselinu povoljno utiču na mikrofloru u crevima.

Ponekad se kefir naziva i funkcionalnom namirnicom. To znači da ima pozitivan efekat na organizam i kada odbacimo njegovu hranljivu vrednost.

Između ostalog, kefir je izvanredan za lečenje dijareje.

Određeni faktori, poput uzimanja antibiotika, mogu otežati imunom sistemu borbu protiv bakterija.

Probiotici uspešno obnavljaju tu floru i mukozne membrane, i tako poboljšavaju varenje.

I gljivice iz kefira ublažavaju dijareju ako se ona javila zbog bakterijske infekcije, upotrebe antibiotika i sindroma iritabilnih creva.

Probiotici u kefiru uspešno ublažavaju i simptome sindroma iritabilnog creva i upalnih bolesti creva. Odlični su i protiv helikobaktera, koji izaziva čir na želucu i kancer.

Zaključak:Bakterije i gljivice iz kefira poboljšavaju varenje, leče dijareju i pomažu kod sindroma iritabilnih creva i upalnih bolesti creva.

 

Kefir može sprečiti osteoporozu

Osteoporoza je stanje za koje je karakterističan gubitak koštane mase i propadanje strukture koštanog tkiva.To dovodi do krtih kostiju i povećanog rizika od preloma.

Jedan od najboljih načina da očuvate zdravlje svojih kostiju i smanjite rizik od osteoporoze jeste da unosite u sebe dovoljno kalcijuma.Ipak, kalcijum nije jedina stvar koja sprečava osteoporozu. Vitamin K igra veoma važnu ulogu u iskorišćavanju kalcijuma koji unosimo u organizam.Suplementi vitamina K nam mogu pomoći u sprečavanju gubitka koštane mase i smanjenog rizika od preloma.

Punomasno mleko ima više vitamina K nego obrano mleko.Ako pravite kefir sa punomasnim mlekom, taj kefir će imati više vitamina K, što znači da je takav kefir zdraviji za kosti.

Dokazano je i da kefir poboljšava gustinu koštane mase kod žena u menopauzi. Smatra se da je to zato što kefir poboljšava apsorpciju kalcijuma u organizmu.

Dakle, iako čaša kefira i čaša mleka mogu imati isti sadržaj kalcijuma, kefir je neuporedivo zdraviji za kosti.

Zaključak:Mlečni kefir ima isti sadržaj kalcijuma kao i mleko od koga se pravi, ali naš organizam mnogo lakše apsorbuje kalcijum iz kefira. Smatra se da je to zasluga probiotika iz kefira. Mlečni kefir je najbolja zaštita od osteoporoze.

Kefir poboljšava stanje kod alergija i astme

Astma se javlja kao posledica upala i alergija.

Mnoge alergijske reakcije se javljaju zbog upala i prekomerne aktivnosti imunog sistema.

Neka ispitivanja na životinajma su pokazala da kefir uspešno ublažava upale, alergije i astmu.

Smatra se da kefir deluje kao inhibitor inflamatornih markera interleukina-4, T-ćelija i IgE imunoglobulina. To dovodi do umirivanja upala.

Zaključak:Kefir ima antiinflamatorna svojstva i tako ublažava simptome alergija i astme.

Ako ste imali strpljenja da dođete do kraja članka naučili ste šta je kefir i kako se pravi, za šta je dobar i zašto se koristi kao lek.Evo i gde kupiti kefirna zrnca (064/320-81-41 dostava poštom) pa pošto imate i recept kad ih dobijete odmah počnite da pravite domaći kefir!

loading...
Loading...
Loading...