Materijali odeće čije nošenje treba izbegavati

Lepi i kvalitetni materijali omogućavaju koži da diše i ne izazivaju iritacije. Međutim neke stvari koje nam se možda i čine mekano i prijatno nisu uvek napravljene od dobrih i ekoloških materijala, zbog čega je uvek važno pogledati etiketu pre kupovine.  

Obično danas kada se kaže kvalitetno i zdravo za okolinu očekuje se velika cena da ide uz, mi kažemo da ne mora biti tako kada je reč o odeći i donjem vešu. 

Možda ćete morati da preskočite kupovinu stvari lošeg kvaliteta, koje vas i tako neće dugo služiti, ali ćete naći vaše omiljene komade garderobe, zato nastavite sa čitanjem!

Poliester – najučestaliji materijal u upotrebi

Sintetički materijali zauzimaju i do 62 odsto svih materijala upotrebljavanih u tekstilnoj industriji, od ovog procenta najviše je zastupljen poliester zbog niskih troškova u proizvodnji. 

Poduža je lista potencijalnih problema sa kožom pri kontaktu sa poliesterom.

Osip, svrab, crvenilo, ekcem, dermatitis i plikovi su neki od simptoma da vam ne odgovara nošenje ovog materijala.

Dodatno, posebno je važno za osobe sa osetljivom kožom da izbegavaju poliester, jer može doći do pogoršanja postojećih problema i to do tri dana nakon nošenja.

Donji veš i pidžame od poliestera su posebno štetne za zdravlje, jer provodimo jako puno vremena u njima. 

Poželjno je nositi pamučne muške pidžame ili ženske, kao i donji veš sa sastavom od sa što više pamuka.

Ostali sintetički i polusintetički materijali

Treba obratiti pažnju i na druge sintetičke i polusintetičke materijale podjednako loše za kožu i prirodu, kao što su akril, rajon, acetat i najlon.

Čestice mikro-plastike iz sintetičkih materijala završavaju u vodi prilikom svakog pranja garderobe.

Procenjuje se da ovu mikro-plastiku unosimo u organizam svakodnevno, a posebno ukoliko često jedemo ribu.

• Akril – pravi se od derivata akrilne kiseline;

Veoma je zapaljiv, a prema Američkoj organizaciji za zaštitu životne sredine, ovaj materijal sadrži komponente koje mogu izazvati kožna oboljenja.

• Najlon – dobija se od derivata nafte i tretira se različitim štetnim hemikalijama;

Najlon je jedan od najmanje ekoloških tekstila, a čak i kada se završi proces proizvodnje, tkanina još uvek sadrži ostatke toksina. Neka od oboljenja za koje se veruju da mogu nastati čestim nošenjem najlona su rak, alergije kože, vrtoglavica, glavobolja, bolovi u kičmi i poremećaj telesnih sistema.

• Viskoza i rejon – Ova celulozna tekstilna vlakna se dobijaju od drvene pulpe.

Dokazano je da supstanca koju ispušta tkanina rejona može da dovede do mučnine, glavobolje, povraćanja, bolova u grudima i mišićima, kao i do nesanice. 

Dodatno toksini iz rejona mogu ponekad da dovedu i do nekroze tkiva, anoreksije i parkinsonove bolesti, kod osoba koje redovno nose odeću načinjenu od ove tkanine.

Teksas – štetnost vaših omiljenih farmerki

Popularan materijal teksas nije dobro nositi leti, jer uski modeli od ovog debljeg materijala stvaraju idealne uslove za razmnožavanje gljivica i bakterija, usled znojenja. 

Iritacije kože nakon nošenja teksasa, kao što su svrab i crveni osip pojavljuju se u preponama, pazusima i drugim oblastima tela u zavisnosti od komada odeće.

Sem toga, ograničena cirkulacija krvi i vazduha, i izaziva na duže staze kod muškaraca probleme sa fertilitetom, zbog čega savetujemo nošenje bar širih modela farmerki od teksasa ili, uzimajući da su samo levis farmerke, džins pantalona.

Životinjska i „eko“ koža – veoma problematičan materijal

Pri proizvodnji kože se troše ogromne količine energije i opasnih hemikalija, uključujući mineralne soli, formaldehid, derivate katrana i razna ulja, boje i završne obrade, od kojih su neke na bazi cijanida. 

Dodatno, zbog toga zdravlje ljudi koji rade i žive u blizini kožara je ugroženo. 

Stanovništvo u tim krajevima zbog izlaganja toksičnim hemikalijama i teškim metalima u većim brojevima oboljeva od raka, pogotovo leukemije.

Nažalost, veštačka koža, koja je veoma povoljna i široko dostupna, ima mnogo štetniji uticaj na životnu sredinu. 

Osim činjenice da je „veganska“, ne postoji gotovo ništa drugo pozitivno kod nje. U pitanju su veštački materijali kojima je potrebno mnogo vremena da se razlože u prirodi.

Angora vuna – fina, mekana i kontraverzna vlakna

Nema posebnih zdravstvenih razloga zbog kojih biste trebali da izbegavate nošenje stvari od angore. Međutim treba imati u vidu izuzetno grozne uslove pod kojima se dobijaju vlakna od angorskih zečeva.

Kina proizvodi 90 odsto angorskog krzna. Sakupljaju ga četiri puna godišnje, kada su sezone linjanja zečeva.

Bolje rečeno čupaju ga sa živih vezanih zečeva, četiri puta godišnje, dok nakon par godina kako im se smanji količina krzna onda ih ubiju i oderu.

Još jedan način prikupljanja angora vune je šišanjem, međutim, iako se tako dobija veća količina krzna, ono je slabijeg kvaliteta i vredi manje novca na tržištu.

Okrutni uslovi su ključni razlog zašto su veliki brendovi, kao na primer Tommy Hilfiger, Kelvin Klajn i H&M zaustavili proizvodnju stvari od angora vune.

Dodatno, postoji više tipova vune poznatih po grebanju kože, čime mogu da eskaliraju iritaciju kože. 

Svrab kože na nervnoj bazi, iako moguć, obično nije slučaj kada je reč o vuni. 

Vidite odeća od prirodnih materijala nije uvek bolja za zdravlje i nisu ni svi prirodni materijali dobri. Čak i pamuk i lan mogu biti štetni za zdravlje, ukoliko su farbani toksičnim bojama ili su prskani pesticidima tokom uzgajanja.

Neće vam škoditi ako preskočite kupovinu stvari lošeg kvaliteta i katastrofalnih ekoloških posledica, koje ćete jednom nositi i možda nikada više.

Nadamo se da smo vam pomogli u izboru, sledeći put kad odete u neki tržni centar ili butik.