Sprečavanje otpada od hrane – ključne mere za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu

Otpad hrane predstavlja značajan globalni izazov koji zahteva hitne akcije.

Procenjuje se da se svake godine baca oko 1,3 milijarde tona hrane širom sveta. Ovaj veliki broj ima ozbiljne posledice po ekonomiju, životnu sredinu i globalnu sigurnost hrane. Međutim, postoje brojne mere koje možemo preduzeti kako bismo smanjili otpad hrane i očuvali vredne resurse naše planete.

Saznajte u nastavku koje su!

#1 Edukacija i podizanje svesti o ovoj temi

Edukacija i podizanje svesti o otpadu hrane mogu imati dubok i dugoročan uticaj.

Prema istraživanju Ujedinjenih nacija, edukacija o pravilnom rukovanju hranom može smanjiti otpad hrane za oko 10-30%. Kampanje usmerene na informisanje ljudi o pravilnom skladištenju, korišćenju preostalih namirnica, čitanju datuma isteka i reciklaži viška hrane mogu promeniti način na koji ljudi razmišljaju o hrani.

Možda vam nije poznat podatak da se danas uspešno recikliraju čak i automobili. Otkup automobila za reciklažu je unosan posao koji istovremeno smanjuje negativni uticaj na životnu sredinu. Imajući ovo u vidu, poražavajuća je količina odbačene hrane koja se svakodnevno nađe na deponijama, a mogla bi imati prenamenu.

Zato je izuzetno važno organizovanje radionica i obuka na lokalnom nivou koje mogu pružiti praktične savete i tehnike kako bi se ljudima pomoglo da smanje svoj otpad hrane.

#2 Planiranje obroka – efikasan način za uštedu i smanjenje otpada

Planiranje obroka može biti ključno za sprečavanje prekomernog otpada hrane.

Prema istraživanjima, ljudi koji planiraju obroke unapred imaju manje otpada od hrane u poređenju sa onima koji to ne čine. Stvaranje detaljnog spiska namirnica i kupovina samo onoga što je zaista potrebno pomaže u izbegavanju nepotrebnih kupovina, održavanju uravnotežene ishrane, smanjenju troškova i sprečava gomilanje hrane koja neće biti pojedena.

#3 Kompostiranje – korisno za životnu sredinu i blagotvorno za vašu baštu

Kompostiranje je proces pretvaranja organskog otpada, poput preostalih namirnica, biljnih ostataka i pokošene trave u koristan materijal poznat kao kompost.

Kompostiranje se obično obavlja u kompostnim hrpama ili posebnim kompostnim kontejnerima. Tokom procesa kompostiranja, mikroorganizmi razlažu organski materijal i pretvaraju ga u humus, bogato zemljište puno hranjivih materija.

Kompostiranje ima brojne prednosti. Prvo, smanjuje količinu otpada hrane koja završava na deponiji, čime se smanjuje emisija metana, gasa sa efektom staklene bašte koji doprinosi klimatskim promenama. 

Drugo, kompostiranje stvara koristan proizvod koji se može koristiti u baštama, poljoprivredi ili pejzažnom uređenju kako bi se poboljšala plodnost zemlje, zadržala vlaga i smanjila upotreba hemikalija.

#4 Reciklaža hrane – na lokalnom i globalnom nivou

Reciklaža hrane takođe može biti korisna mera u smanjenju otpada hrane.

Osim kompostiranja, postoje i druge metode reciklaže. Na primer, neke prehrambene industrije koriste otpad hrane za proizvodnju biogasa. Biogas se može koristiti kao izvor energije za zagrevanje, proizvodnju električne energije ili kao gorivo za vozila. Ovo je ekonomski i ekološki održivo rešenje jer se koristi otpadna hrana koja bi inače završila na deponiji.

Takođe, postoji i koncept “pametne reciklaže” hrane, gde se upotrebljivi delovi hrane koji nisu potrošeni u restoranima ili kućanstvima mogu koristiti za pripremu novih jela ili obroka. Ovo podrazumeva kreativno korišćenje preostalih sastojaka kako bi se stvorili novi ukusni obroci, smanjujući time otpad hrane.

Na primer, ostaci povrća i voća mogu se koristiti za pravljenje ukusnih domaćih sokova, džemova, kaša ili čak zamrznuti za kasniju upotrebu. Stari hleb može se pretvoriti u prezle ili iskoristiti za pravljenje ukusnih tostova. Takođe, kuvanje sa ostacima mesa ili povrća može stvoriti nove obroke poput supe ili variva.

Kreativno korišćenje preostalih namirnica može pomoći da se maksimalno iskoristi hrana i smanji negativni uticaj otpada na životnu sredinu.

#5 Doniranje hrane – humani čin koji bi svi trebalo da praktikuju

Doniranje hrane je ključna mera za smanjenje otpada hrane i pomoć u rešavanju problema gladi.

Kao što je već navedeno, svake godine se baci oko 1,3 milijarde tona hrane, dok istovremeno u svetu postoji veliki broj ljudi koji pati od gladi. Doniranje preostale hrane iz restorana, supermarketa i drugih prehrambenih objekata organizacijama koje se bave sakupljanjem hrane pruža hranu onima kojima je najpotrebnija.

Ovaj pristup smanjuje otpad hrane, ali istovremeno pomaže u borbi protiv nejednakosti u pristupu hrani i siromaštva.

#6 Tehnološke inovacije – pomoć u rešavanju ovog problema

Tehnološke inovacije mogu pružiti nove alate i rešenja za smanjenje otpada hrane.

Na primer, sve su češće aplikacije za deljenje hrane koje omogućavaju ljudima da poklone ili razmene višak hrane sa drugima u njihovoj zajednici. Pametni frižideri opremljeni senzorima mogu pratiti rok trajanja namirnica i slati obaveštenja korisnicima o tome koje namirnice treba potrošiti prvo.

Digitalni alati za praćenje zaliha mogu pomoći prehrambenim objektima da efikasnije upravljaju zalihama hrane i izbegavaju gomilanje i stvaranje otpada. Ove tehnološke inovacije mogu poboljšati efikasnost i smanjiti otpad od hrane u lancu snabdevanja i domaćinstvima.

Otpad hrane predstavlja veliki izazov za društvo i životnu sredinu. Međutim, kombinacijom edukacije, planiranja obroka, kompostiranja, doniranja hrane i korišćenja tehnoloških inovacija, možemo smanjiti ovaj problem i zaštititi naše resurse. Svako od nas može preduzeti korake kako bi doprineo smanjenju otpada hrane i stvorio održiviju budućnost za sve!