Antibiotici

Da li su nam antibiotici neophodni kod svake infekcije?

Opšte je poznato da infekcije uzrokuju različiti mikroorganizmi, bakterije, virusi, gljivice i paraziti. U tom smislu, često čujemo da su nam neophodni antibiotici i da će od njihove konzumacije tegobe brzo proći. Razlog zbog kojeg je takvo mišljenje preovladalo godinama unazad nije poznat, ali je takav stav u svakodnevnoj praksi postao upečatljiv.

Antibiotici su preparati koji mogu da budu prirodni, poput penicilina, ili sintetski, poput hinolona dobijenih laboratorijskim putem. Često deluju na bakterije u fazi njihovog razmnožavanja i možemo ih podeliti na bakteriostatske i baktericidne. Prvi sprečavaju umnožavanje bakterijskih ćelija, dok druga grupa ima potencijal da ih u potpunosti uništi. Svaki antibiotik deluje na tačno određenu bakteriju, što je uslovljeno pojedinim aktivnostima na molekularnom nivou, uz specifične molekularne karakteristike kako samog leka, tako i dotične bakterije.

Načelno, antibiotski preparati deluju isključivo na bakterije. Da bismo ih primenili neophodno je znati da se tokom infekcije radi upravo o bakterijskom uzročniku. Greška nastaje kod primene antibiotika u slučaju virusne, gljivične ili parazitarne infekcije i u tom slučaju njihovo dejstvo će izostati. Rizik tada postoji samo od razvoja neželjenih efekata primenjenog leka. Nije zgoreg znati da su virusi najčešći uzročnici infekcija širom sveta, čak u 80% slučajeva, te antibiotici neće imati ama baš nikakav efekat na njih i kliničku sliku pacijenta.

Bakterije

Kako se bakterije bore u kontaktu sa antibioticima?

Tokom svake primene antibiotika nastaje i predispozicija bakterije da razvije određene mehanizme odbrane. I takvi detalji su do danas poznati lekarima na molekularnom nivou. Problem nastaje upravo zbog neracionalne upotrebe ovih lekova, pri čemu bakterije izbegavaju njihovo dejstvo, što vodi nastanku rezistencije. To je glavni razlog današnjeg neuspelog lečenja antibioticima mnogobrojnih bakterijskih infekcija, nastanku rezistentnih sojeva i oportunističkih infekcija.

Antibiotska era je započela u prvoj polovini 20. veka. Otkriće antibiotika je bila revolucionarna stvar, odjednom je bilo moguće lečiti sifilis penicilinima, ali i prevenirati nastanak infekcija tokom hirurških intervencija. Međutim, današnjom zloupotrebom ovih lekovitih preparata, antibiotski spektar svakog od njih je značajno smanjen i dalje se smanjuje. To znači da uskoro većinu bakterijskih infekcija nećemo moći adekvatno da tretiramo.

Ima li nade u pogledu daljeg razvoja antibiotika?

Odgovor bi možda mogao da leži u pronalasku novih antibiotika. Ipak, takav scenario nije u potpunosti optimističan. Imajmo u vidu da su poslednji antibiotici izolovani osamdesetih godina prošlog veka, nakon toga usledile su samo molekulske varijacije kako bi se dobili srodni lekovi sa širim antibakterijskim spektrom. Lako se može zaključiti da je pronalazak antibiotika trajao vrlo kratko, svega nekoliko decenija, i da smo trenutno na pragu postantibiotske ere koja sve manje raspolaže sa novim otkrićima u pogledu lečenja bakterijskih infekcija.

Ukoliko se ovakav trend neracionalne upotrebe lekova nastavi, rezistencija će kulminirati do krajnjih granica, te postoji rizik da se vratimo na period pre otkrića antibiotika. U tom slučaju bakterije će biti vodeći uzrok teških infekcija koje će limitirati mnogobrojne hirurške intervencije i dovesti do progresije mnogih drugih patoloških stanja. Iz rok razloga budimo odgovorni prema sebi i budućim generacijama, ne znači svaka prehlada potrebu za antibioticima. U tom slučaju najbolje je obratiti se svom izabranom lekaru.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.