Koje razvojne miljokaze beba treba da dostigne da počne da se hrani čvrstom hranom?

Verovatno sa radošću očekujete dane kada ćete pripremati prve kašice za bebe. Sa toliko raznolikih novih namirnica koji će vaš mališan moći da proba, biće zabavno posmatrati ga kako reaguje na nove ukuse. A mamino srce će biti puno sreće kada njeno dete pojede prvi “pravi” ručak.

Ipak, za to je potrebno da beba dostigne određene razvojne miljokaze, odnosno da bude spremna. Bebe obično pokazuju znakove spremnosti za prelazak na čvrstu hranu između 4. i 6. meseca života. Međutim, svaka beba može napredovati različitim tempom, pa je važno da pratite ove znake kod svoje bebe kako biste znali da je vreme da počnete sa prvim čvrstim obrocima.

Šta je potrebno da se desi da beba postane spremna na prve kašice?

Spremnost bebe za uvodjenje čvrste hrane je kompleksan proces koji obuhvata fizičke, senzorne i kognitivne faktore.

Fizički faktori

Pod fizičkim faktorima se podrazumeva pre svega dovoljno razvijena muskulatura. Beba treba da ima dovoljno snage i stabilnosti da bi mogla držati glavu uspravno i da je održava stabilno tokom sedenja. Ovo je važno kako bi beba mogla da guta čvrstu hranu bez rizika od gušenja.

Takođe, beba treba da ima razvijenu sposobnost gutanja. Ako bebi koja nije još uvek spremna ponudite kašice za bebe, ona će je verovatno jezikom izbaciti iz usta. Beba će svakako veći deo sadržaja u kašikici izbacivati napolje u početku, ali ćete jasno videti da je zainteresovana i da je progutala (bar nešto) hrane.

Senzorni faktori

Senzorni faktori znače da postoji zainteresovanost za hranu. Beba može pokazati znatiželju kada vidi da drugi jedu ili kada vidi hranu. To uglavnom ukazuje na senzornu radoznalost i otvorenost za nove ukuse i teksture.

Kognitivni faktori

Pod kognitivnim faktorima podrazumevamo sposobnost za praćenje i sposobnost za učenje. Beba pokazuje veću sposobnost da prati predmete i pokrete oko sebe, što je važno za proces konzumacije hrane. Beba će takođe početi da razvija sposobnost za učenje i prilagodljivost. Uvođenje novih namirnica zahteva sposobnost prilagođavanja na nove ukuse i teksture.

 

Svi ovi faktori zajedno čine prirodan proces sazrevanja i razvoja koji signalizira spremnost bebe za uvodjenje čvrste hrane.

Kako izgleda razvojni proces od isključivo mlečne hrane, preko kašica, pa sve do porodičnih obroka?

Razvojni proces hranjenja od majčinog mleka pa do hrane na trpezi može da se podeli u nekoliko faza. Ovaj proces je postepen i prilagođava se individualnim potrebama i spremnosti svake bebe. Najčešće, taj proces izgleda ovako:

Između 4. i 6. meseca: Početak uvodjenja čvrste hrane

• Uvođenje prve kašice: Obično se počinje sa jednostavnom kašicom od pirinča, prosa ili ovsenih pahuljica koja se meša sa majčinim mlekom ili adaptiranom formulom.
• Postepeno uvođenje voća i povrća: Nakon što se beba navikne na žitarice, uvode se male količine voća i povrća. Prvo jedno po jedno voće ili povrće kako bi se pratile eventualne alergijske reakcije.

6. do 8. meseca: Postepeno povećavanje raznovrsnosti

• Uvođenje različitih namirnica: U bebinu ishranu se postepeno uvode različite vrste voća, povrća i žitarica kako bi se povećala raznovrsnost.
• Uvođenje proteina: Možete uvoditi pire od mesa, piletine, ribe ili leguma da bi beba dobila više proteina.
• Povećavanje tekstura: Kašice treba postepeno praviti sve gušćim, a bebi možete ponuditi mekane komadiće hrane da bi se podstaklo žvakanje.

8. do 10. meseca: Povećanje raznolikosti i tekstura

• Uvođenje mekih zalogaja: Možete početi da nudite mekane zalogaje koje se lako žvaću, kao što su kuvano povrće, meko i zrelo voće isečeno na manje komadiće ili male količine mekog hleba.
• Raznolikost hrane: Nastavite sa uvodjenjem različitih vrsta hrane, uključujući kombinacije povrća, proteina i žitarica.

10. do 12. meseca: Priprema za obrok porodice

• Beba se postepeno približava ishrani ostalih članova porodice: Možete početi da nudite bebi pojedine delove obroka koje i sami jedete, uz prilagođavanje tekstura i veličine komada.
• Smanjenje gnječenih obroka: Kako se beba navikava na žvakanje, možete smanjiti broj gnječenih kašica i više se fokusirati na meke zalogaje

12+ meseci: Tranzicija na čvrstu hranu

• Beba se postepeno priprema da pređe na ishranu sličnu porodičnoj: Kroz prve godine, beba bi trebala da razvije sposobnost žvakanja i gutanja čvršće hrane.

Da li beba uči da žvaće ili to zna instinktivno?

Žvakanje hrane je složen proces koji kombinuje instinktivne reflekse i postupno učenje. Iako se neki aspekti žvakanja mogu smatrati instinktivnim, beba takođe mora da razvije veštine i koordinaciju kako bi uspešno žvakala čvrstu hranu.

Evo kako se to dešava:

• Instinktivni refleksi: Većina beba se rađa sa instinktivnim refleksima kao što je refleks žvakanja, što znači da će beba prirodno stiskati i pomerali vilice dok oseća nešto u ustima. Ovi refleksi su važni za usisavanje tokom dojenja ili hranjenja na flašicu. Međutim, sa uvođenjem čvrste hrane, ovi refleksi se postepeno prilagođavaju da bi se omogućilo pravilno žvakanje.
• Postupno učenje: Dok se beba navikava na čvrstu hranu, ona postepeno uči kako da koristi vilice i mišiće za žvakanje. U početku, beba može da gnječi hranu između desni ili da koristi prednji deo vilica. Vremenom, uz ponavljanje i praksu, beba će razviti bolju kontrolu vilica i jezika kako bi mogla efikasno da žvaće i melje hranu.
• Senzorne i kognitivne veštine: Sa razvojem senzornih veština, beba će početi da istražuje teksture hrane u ustima. Takođe, kroz kognitivni razvoj, beba će shvatiti kako da poveže žvakanje sa gutanjem i kako da prilagodi snagu žvakanja različitim vrstama hrane.

Učenje da se žvaće je proces koji zahteva vreme i praksu. Postepeno uvođenje različitih tekstura hrane, kao i puštanje bebe da eksperimentiše sa svojim ustima i vilicom, pomaže joj da razvije veštinu žvakanja. Važno je pratiti reakcije bebe i prilagoditi ishranu i teksturu hrane u skladu sa njenom spremnošću i napretkom.

Da li je žvakanje hrane povezano sa razvojem govora?

Apsolutno da. Žvakanje i gutanje su kompleksni procesi koji uključuju koordinaciju mišića lica, vilice i jezika. Ovi mišići su takođe važni za razvoj govornih veština.

Žvakanje hrane zahteva aktivaciju i jačanje mišića lica, vilica i jezika. Ova jačina mišića je važna za pravilno izgovaranje različitih zvukova i reči. Kroz žvakanje, deca razvijaju snagu i kontrolu ovih mišića, što može pozitivno uticati na njihovu sposobnost da izgovaraju reči tačno i jasno.

Ipak, važno je napomenuti da je razvoj govora složen i da zavisi od mnogo faktora. Žvakanje je samo jedan od tih faktora. Ostali faktori, poput slušanja i izloženosti jeziku, takođe igraju važnu ulogu u razvoju govora kod dece. Podsticanje pravilnog žvakanja i pravilnih oralnih navika može doprineti celokupnom razvoju dece, uključujući i razvoj govora.

Ako imate zabrinutosti u vezi sa razvojem govora vašeg deteta, preporučuje se da se konsultujete sa pedijatrom, logopedom dečjim defektologom.