dete-obrok-hrana

Pet namirnica bez kojih dečja ishrana ne bi bila potpuna

Izbalansirana i ishrana bogata zdravim kalorijama je najvažnija stvar ako želite da budete sigurni da će vaše dete pravilno rasti i razvijati se, bez potencijala za razvijanje različitih alergija na hranu ili intolerancije na neke grupe namirnica.

Namirnice koje će održati snažan imunitet i upotpuniti dečju ishranu predstavićemo u nastavku teksta. Pročitajte i proverite da li ste na pravom putu.

1. Mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi bi trebalo treba da budu sastavni deo života vašeg mališana. Kako deca često konzumiraju mlečne proizvode, važno je da oni budu nutritivno bogati i pogodni za njihov organizam. Upravo to je odgovornost brendova koji nastoje da postanu omiljena mlekara od malih nogu.

Sigurno ste čuli da se deca manje ili više priklanjaju nekim mlečnim proizvodima, a razlog leži u tome što deca osećaju razliku u ukusu i konzistenciji – nešto ih više osvežava i prija njihovim stomacima!

Prepoznavanje kvalitetne “mlekare” odnosno kvalitetnih mlečnih proizvoda je veoma bitno zbog razvijanja navike kod deteta da unosi namirnice dobre za njega, namirnice bogate kalcijumom – pogotovo kada je dete malo i razvija se.

Mleko i jogurt pre nego sirevi

Mleko i jogurt su namirnice koje se verovatno najpre uvode u ishranu deteta, čak pre nego meso. Kravlje mleko će biti lagani prelaz sa majčinog mleka i neće stvarati grčeve, dok je jogurt veoma blagotvoran za varenje – naročito ako sadrži prebiotske kulture koje pomažu u ovom procesu!

Sirevi su teži za varenje pa se sa njihovom upotrebom čeka malo duže nego što je slučaj sa mlekom i jogurtskim kulturama. Obično su za varenje lakši mladi sirevi, dok se sa onim masnijim poput kačkavalja i dr. može sačekati neko vreme.

2. Žitarice

Oko šestog meseca beba počinje da pokazuje zainteresovanost za čvrstu hranu, usta joj služe kao istraživački alat, a usna duplja počinje aktivno da luči amilazu – enzim neophodan za varenje ugljenih hidrata koje dete treba da dobije iz žitarica.

U ovom periodu, preporučuje se da detetu uvodite žitarice bez glutena, koje neće nadimati njegov stomak i biće lakša spona sa “težim” zrnima i proizvodima od pšenice i raži. Pirinač, kukuruz, ovas ili proso su idelani za najraniji period navikavanja na žitarice i čvrstu hranu. 

Treba imati u vidu da se digestivni sistem kod svakog deteta razvija različitom brzinom, i zato žitarice igraju jednu od glavnih uloga u ishrani dece od najranijeg detinjstva i bez njih dečja ishrana ne bi bila potpuna!

3. Povrće u dečjoj ishrani

Povrće u ishrani dece igra jednu od najbitnijih uloga jer pomaže želucu da lakše stvari sve ostale grupe namirnica, a uvodi se najmanje tri nedelje nakon žitarica. Savetuje se da dečja ishrana bude bogata zeljastim povrćem i vrstama sa mnogo vlakana.

Za početak su za decu idealni krompir, šargarepa i tikvica. Nakon nekoliko dana, kada primetite da dete lepo reaguje na prve povrćkice, možete uvesti i avokado, bundevu, karfiol, blitvu, grašak, kelerabu, kelj, spanać i brokoli.

4. Meso i jaja

Već sa sedam meseci dete može da se upoznaje sa mesom, jedino je važno da mesnati obrok bude dobro termički obrađen – obično dobro kuvan i ispasiran sa povrćem i žitaricama. Da biste smanjili rizik od alergije, prvo počnite sa ćuretinom i jagnjetinom, a zatim i sa piletinom, junetinom i dr.

Piletina i junetina će kasnije postati neka od najkvalitetnijih mesa za decu, koja, pored ribe – imaju najviše proteina potrebnih za pravilan razvoj detetovog skeletnog i mišićnog sistema!

Kada su jaja u pitanju – dok je dete sasvim malo, dobro kuvano i pasirano žumance kombinujte sa povrćem ili žitaricama, ali ne više od tri puta nedeljno! Takođe, dete se prvi put “upoznaje” sa sasvim malom količinom jajeta (npr. ⅛ žumanceta).

Jaja su jedan od najboljih, prirodnih izvora proteina koji ne otežavaju varenje i probavu kao što može biti slučaj sa mesom. Takođe, jaja su i odlična namirnica u dečjoj ishrani ukoliko iz bilo kog razloga dete ne jede meso.

5. Voće

Voće je značajno za ishranu dece jer ih osvežava, smanjuje potrebu za nezdravim slatkišima a snabdeva i njihove organe za varenje neophodnim mineralima i vitaminima – jačajući imunitet. Voće u isranu deteta se može uvesti odmah nakon prihvatanja povrća ali se savetuje da birate lako svarljivo voće poput kruške, jabuke, breskve, kajsije, jagode ili banane.

Jedno treba upamtiti!

Slično kao i kod odraslih, dete treba naučiti da ne meša više od dve (najviše tri) voćke po obroku. U početku je ovaj “sistem” važan da bi se mališan upoznao sa ukusom voća, a nakon toga i da bi njegov stomak lako vario namirnicu, bez osećaja otežavanja.

Svaka nova namirnica je pravo iznenađenje u životu i stomaku jednog deteta, ali njeno pravilno usvajanje znači kasniju pravilnu i izbalansiranu ishranu u školskom uzrastu, kada se dete najviše razvija, menja i napreduje!

 

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.