Slezina funkcija i najčešće bolesti

Šta je slezina ?

Slezina je jako važan deo imunog sistema i ovaj organ imaju gotovo svi kičmenjaci. U ovom članku ćemo opisati strukturu, funkcije i gde se nalazi slezina u organimu.

Jeste li znali? Slezina je najveći limfni organ u ljudskom telu.

Kod većine životinja, slezina je purpurne i sive boje, dok je kod ljudi slezina braonkaste boje. Ovaj organ igra vrlo važnu ulogu u imunom sistemu i jedna od primarnih funkcija slezine je filtriranje krvi i uklanjanje starih i odumrlih crvenih krvnih zrnaca iz krvotoka. Slezina takođe služi kao „rezerva“ svežih crvenih krvnih zrnaca, što je od neprocenjivog značaja u slučajevima hemoragijskog šoka. Još jedna od funkcija slezine je „recikliranje“ gvožđa iz celog organizma i proizvodi antitela.

Iako ima vitalne funkcije u organizmu, moguće je slezinu ukloniti hirurškim putem, a da život ne bude ugrožen.Dakle život bez slezine je moguć. Ova operacija se zove splenektomija i pacijenti joj se podvrgavaju u slučajevima otkazivanja rada slezine, što često dovodi do raznih poremećaja poput splenomegalije, asplenije i hiposplenije. Slezina se uklanja i u slučajevima teškog oštećenja tkiva ili nastanka karcinoma.

Gde se nalazi slezina?

Slezina se kod ljudi nalazi u levom gornjem delu stomaka. Ovaj organ se nalazi odmah pored želuca i pankreasa. Dugačka je 7-14 cm i tečka oko 150-200 grama. Nalazi se između devetog i jedanaestog rebra. Pošto se nalazi iza rebara, kao i mnogi drugi organi, gotovo je nemoguće osetiti slezinu. Slezina se oseća na dodir samo u slučajevima kada ovaj organ iz nekog razloga postane abnormalno uvećan. Razlog tome mogu biti bakterijske ili virusne infekcije, infektivne bolesti poput malarije, oštećenja tkiva i slično. Ovaj organ se uvećava tokom procesa varenja.

Struktura slezine

Slezina je „prikačena“ za veliku krivinu želuca uz pomoć gastropleničnog ligamenta. Ovaj organ se sastoji od fibroznog i elastičnog tkiva. Spoljno tkivo se širi do parenhimskih tkiva. Parenhimska tkiva slezine drži fina mreža retikularnih vlakana koja pomaže da se parenhimska tkiva razdvoje u dve vrste tkiva. Ova tkiva se nazivaju crvena i bela pulpa i razdvojena su jedno od drugog marginalnm sinusom. Crvena pulpa je veći deo od bele pulpe.

Crvena pulpa je sastavljena od mreže ćelijskih vlakana i vaskularnih sinusa. Ova vlakna sadrže makrofage, ćelije plazme, granulocite, limfocite, eritrocite itd. Vaskularni sinusi su široki kanali obloženi endotelom. Širenjem zidova ovih sinusa dolazi do prolaska krvi i drugih limfatičnih tečnosti u slezinu i iz nje.

Bela pulba se nalazi oko arteriola, a limfoindno tkivo se nalazi oko glavne arteriole. Ovo tkivo je sačinjeno od više slojeva različitih ćelija. Sloj koji oblaže arteriolu se sastoji od T-ćelija i zove se periarterijski limfoidni omotač. Sinus je prekriven debelim slojem B-ćelija i makrofaga. Marginalni sinusi su povezani sa sinusima u crvenoj pulpi.

Funkcije slezine

• Proizvodi limfocite i u slezini se oni aktiviraju, čime započinje proizvodnja antitela
• Filtrira krv kako bi se eliminisali stari eritrociti, antigeni, strane ćelije, ćelijski ostaci itd.
• Bela pulpa je sekundarni limfoidni organ
• Slezina je „rezervoar“ za crvena krvna zrnca i krvne pločice (trombocite)
• Proizvodi krv u fetalnom razvoju kod životinja (kasnije tu funkciju preuzima koštana srž)

Iako slezinu štite rebra, podložnaje povredama. Jedan od najčešćih uzroka povreda je direktan udarac, npr. u nesrećama. U nekim slučajevima slezina može biti povrećena zbog polomljenih rebara na levoj strani. Nešto ređi uzroci povreda su sportovi poput hokeja na ledu, ragbija i sl. Ako je povreda teža, može dovesti do naprsnuća slezine i jakog krvarenja u stomaku. Ovakve situacije mogu biti opasne po život i u tim slučajevima je potrebno odmah zatražiti medicinsku pomoć. Zbog mesta na kom se nalazi, slezina je takođe podložna infekcijama i oboljenjima. Bolesti poput tuberkuloze, malarije, leukemije, bolesti jetre kao što je hepatitis itd. mogu pogoditi i slezinu. Zato je preporučljivo da se na prve znake i simptome bolesti, kao što su suvo grlo, jk kašalj, glavobolja i sl. propraćeni jakim bolovima u stomaku, odmah obratite lekaru za tačnu dijagnozu i tretman.

Osim što ublažava efekat štetnih bakterija i uklanja toksične materije iz krvi, slezina je takođe važna za proizvodnju antitela i crvenih krvnih zrnaca. U ovom članku ćemo opisati najčešće probleme sa slezinom.

Slezina igra ključnu ulogu u inumom sistemu organizma. Nalazi se u gornjem delu stomaka na levoj strani, tik ispod rebara. Odstranjivanje slezine se ne smatra fatalnim, ali ljudi kojima je izvađena slezina su mnogo podložniji infekcijama. Ovaj organ filtrira krv, služi kao skladište za krvne ćelije i uništava stare i nepotrebne krvne ćelije. Slezina štiti organizam od bakterijskih infekcija poput upale pluća izazvane streptokokom, gripa i meningitisa. Novorođenčad dobijaju svoj imunitet od majke kroz plancetu. Dok dete ne razvije svoj aktivni imunitet, zaštita od bakterija zavisi od ćelija slezine. Nezrela krvna zrnca sazrevaju u slezini. Pred navedenog, loše i stare krvne ćelije se razlažu u slezini. Bela krvna zrnca koja se stvaraju u slezini imaju zadatak da uništavaju bakterije, odumrla tkiva i strana tela iz krvi. Postoji mnogo stvari koje mogu dovesti do problema sa slezinom, a neki najčešći su navedeni u daljem tekstu.

Bolesti slezine

Splenomegalija

Uvećana slezina je najšeći problem koji se javlja vezano za funkciju slezine. Medicinskom terminologijom, ovaj problem se zove splenomegalija. Uvećanje slezine može biti indikator drugih stanja kao što su mononukleoza, ciroza jetre, limfom, leukemija i policitemije vere. Ovo je razlog za brigu, jer uvećani organ ne može da funkcioniše kako treba i povećan je rizik od povrede. Bolest poznata kao srpasta anemija u velikoj meri oštećuje slezinu i slezina vremenom propada. Ovo se dešava zato što u slezinu ne dolazi dovoljno krvi bogate kiseonikom.

Razlog zašto uvećana slezina povećava rizik od infekcija je to što ovaj organ, kada je uvećan, zadržava više crvenih i belih krvnih zrnaca nego što je potrebno. To znači da krvne ćelije (crvena i bela krvna zrnca i krvne pločice) ne mogu da se vrate u krvotok i štite organizam od infekcija. Ovaj problem je poznat kao hipersplenizam. Poremećaj u ovom procesu dovodi do začaranog kruga – što više krvnih ćelija slezina zadržava, to postaje veća i zadržava sve više krvnih ćelija kako se ovaj proces nastavlja.

U ekstremnijim slučajevima slezina otiče do te mere da joj može nestati krvi koliko joj je potrebno za funkcionisanje. Kada se to desi, deo slezine možda ne dobija dovoljno krvi i ostane oštećen ili potpuno odumre, tj. više ne vrši nikakvu funkciju.

Uzroci

• Infekcije (bakterijske, virusne ili parazitne)
• Leukemija (karcinom tkiva koja proizvode krv)
• Limfom (karcinom limfnog sistema)
• Autoimuna oboljenja poput reumatskog artritisa
• Karcinom koji je metastasizao po celom organizmu
• Ciroza jetre
• Gošova bolest
• Tromb

Znaci i simptomi

Simptomi splenomegalije su slični mnogima kod drugih zdravstvenih problema i zato je često teško dijagnostikovati splenomegaliju. Kada se slezina uveća, stvara pritisak na želudac, tako da pacijent obično oseća sitost čak i kada jede malo ili ne jede uopšte. Često se javlja i bol u stomaku ili leđima u ravni slezine. Kao što je već pomenuto, kada slezina ne dobija dovoljno krvi da funkcioniše, neki delovi počnu da odumiru. U tom slučaju se bol može proširiti i do levog ramena.

Uvećana slezina može dovesti do različitih poremećaja u organizma. Uvećana slezina skladišti previše belih i crvenih krvnih zrnaca što dovodi do anemije i leukopenije. Pošto slezina zadržava i krvne pločice, pacijentima se dešava da lako prokrvare i da se krv teško zgrušava.

Lečenje

U nekim slučajevima, u zavisnosti od uzroka, antibiotici, hemioterapija ili zračenje mogu dosta pomoći; međutim, u većini slučajeva kada se slezina ne smanji, pacijentu se uklanja slezina (splenektomija). Slezina se uklanja hirurškim putem i u slučajevima kada je stanje veoma složeno ili se ne može naći uzrok uvećane slezine.

Saznajte više>>>  Uvećana slezina i jetra

Naprsla slezina

Još jedan čest problem vezan za slezinu je kada slezina naprsne. Kao što i ime kaže, ovo je vrlo ozbiljno stanje koje je obično posledica povrede mesta gde se slezina nalazi. Ponekad se naprsnuće slezine dešava kao posledica komplikacija splenomegalije.

Znaci i simptomi

Najčešći simptomi naprsnuća slezine su bol koji se javlja iz gornjeg levog dela stomaka, gde se nalazi slezina. Bol je obično propraćen vrtoglavicom i nesvesticom. U bolnom delu stomaka se često javlja osetljivost.

Lečenje

Naprsla slezina obično dovodi do jakog unutrašnjeg krvarenja, što može biti opasno po život, tako da je od krucijalnog značaja da pacijent odmah dobije lekarsku pomoć. U nešto ređim slučajevima, kada je naprsnuće malo, samo se zaceli uz pomoć lekova i dosta odmora. Obično je potrebna operacija kako bi se sprečilo unutrašnje krvarenje. U zavisnosti od toga koliko je naprsnuće, slezina se oporavlja ili se deo slezine uklanja, a u težim slučajevima se odstranjuje cela slezina.

Ovo su najčešči problemi sa slezinom koji sprečavaju njeno normalno funkcionisanje. Ljudi kojima je uklonjena slezina su vrlo podložni različitim infekcijama, tako da im se preporučuje da se vakcinišu kako bi se zaštitili od raznih bolesti. Takođe im se obično preporučuje da uzimaju penicilin ili druge antibiotike i ne posećuju mesta gde bi se mogli zaraziti malarijom.