CRP test – visok C reaktivni protein uzrok

Mnoge bolesti često bivaju neprepoznate na vreme. Takav slučaj je sa hroničnim infekcijama – one često bivaju manifestovane tek kada su se razvile i kada je lečenje otežano. Upravo zbog toga, u savremenoj medicini, primenjuju se dijagnostički testovi koji na vreme ukazuju na patološke procese u organizmu koje treba sanirati pre nego što se ispolje u svom punom obimu.

Jedan od takvih dijagnostičkih parametara je CRP. CRP je skraćenica za C reaktivni protein koji se stvara u jetri a svoju primenu nalazi u biohemijskim analizama, tj., predstavlja “marker” mnogih bolesti. CRP je krvni test kojim se meri  C reaktivni protein u krvi. CRP je pokazatelj da li je organizam zahvaćen infekcijom.

Ukoliko postoji infektivno žarište u organizmu, onda je visok CRP. Ono što CRP ne može da potvrdi jeste tačna lokalizacija infektivne nokse i ko je prouzrokovao tu upalu. Da bi se utvrdilo tačno mesto infekcije, prouzrokovač i samim tim, odredila adekvatna terapija i nastavak lečenja, potrebno je uraditi dopunske testove.

Kod kojih stanja je CRP bitan dijagnostički test?

CRP je odličan dijagnostički test za mnoga stanja. Neka od njih iziskuju dopunske testove, ali, u isto vreme, CRP je dijagnostički značajniji test od srodnih testova. U dijagnostici CRP je bitan za potvrđivanje sledećih stanja:

• bakterijskih i gljivičnih infekcija
• autoimunskih stanja koje rezultuju promenama na unutrašnjih organima
• promene na limfnim čvorovima ( limfomi )
• bolesti imunskog sistema, kao što je sistemski lupus
• bolno oticanje krvnih sudova glave i vrata
• bolno oticanje vezivnog tkiva zgloba ( reumatoidni čvorići kod artritisa )
• krvarenje iz donjih partica digestivnog trakta ( debelo crevo, rektum i anus )
• zapaljenje kostiju ( osteomijelitis )

Koristi se i kao dopunski test za utvrđivanje nekih virusnih infekcija – visok CRP odličan je indikator razvoja mononukleoze i virusa koji izaziva grip.

Kod ovih stanja, CRP je znatno povišen iznad normalnih vrednosti, ali se vraća na normalu već na početku odgovarajuće terapije.

Ne postoji posebna priprema pred vršenje CRP testa. Lekari mogu posavetovati osobu da ne konzumira hranu i piće nekoliko sati pred sam test. Ukoliko trebate biti podvrgnuti CRP testu, ne zaboravite da svom lekaru referišete koje lekove konzumirate u datom trenutku i koliko dugo, a što je možda i najbitnije, zbog čega!

Merenje CRP kod zdravih osoba

U poslednje vreme, CRP je dostigao vrhunac u dijagnostičkoj preciznosti. Brojne studije su pokazale da CRP može da ukaže na potencijalni razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, odnosno, da je visok nivo CRP u korelaciji sa razvojom ove vrste bolesti. Za ove svrhe, koristi se izvedeni hs-CRP koji može da ukaže na vrednost CRP u krvi čak i kada je ona izuzetno mala.  Takođe, visok CRP odlično ukazuje na to da li postoji zapaljenje krvnih sudova!

CRP normalne vrednosti

Referentne vrednosti CRPa označavaju granice u kojima se CRP kreće kada je osoba potpuno zdrava ili kada nema prisutne inflamacije koja može ozbiljnije da naškodi zdravlju.

Vrednosti CRPa manje od 10 mg / L se smatraju normalnim, odnosno, unutar fizioloških granica. Ukoliko je CRP visok i kreće u rasponu od 10 do 40 mg / L, organizam se najverovatnije nalazi pod bakterijskom upalom, virusnom infekcijom, a nekada su vrednosti povišene i kada konkretni poremećaj zdravlja ne postoji, već se takva stanja generalno odlikuju izmenom proteina i hormona – trudnice, pušači, osobe izložene velikom stresu i fizičkim naporima. Takođe, treba imati u vidu da je proces starenja povezan sa izmenom velikog broja proteina, tako da je za starije osobe referentna gornja granica 15 mg / L.

Ukoliko se raspon CRPa kreće između 40 i 200 mg / L, nesumnjivo je da se radi o bakterijskoj infekciji i to najverovatnije nekog unutrašnjeg organa. Tada su potrebni dopunski testovi kako bi se odredila tačna lokalizacija zapaljenog organa, i u vezi sa tim, prepisala adekvatna antibiotska terapija i doza.

Ukoliko je CRP u krvi visok i veći od 200 mg / L, to je alarmantni znak da se infekcija proširila i na druge organe i tkiva, i da je došlo do generalizovane sepse, koja može biti fatalna. Takođe, ekstremno visoke vrednosti se sreću i kod opekotina gde je telo ostalo bez velike količine vode, tako da vrednosti proteina drastično skaču ne bi li ukazali na opasnost u kojoj se organizam nalazi ( u takvim situacijama, telo ostaje bez svog zaštitnog omotača – kože, tako da u znatno povećanoj opasnosti od razvoja bakterijskih i gljivičnih infekcija )

Kada je reč o hs-CRPu i njegovoj dijagnostičkoj ulozi u preventivnom otkrivanju oboljenja srca i krvnih sudova,  referentne vrednosti su nešto drugačije:

1. Osoba je u malom riziku od dobijanja kardiovaskularnog oboljenja ukoliko je nivo hsCRP manji od 1.0 mg / L
2. Osoba je u srednjem riziku od dobijanja kardiovaskularnog oboljenja ukoliko je nivo hsCRP između 1.0 i 3.0 mg / L
3. Osoba je u visokom riziku od dobijanja kardiovaskularnog oboljenja ukoliko je nivo hsCRP veći od 3.0 mg / L
4. Nivo hsCRPa veći od 10 mg / L ide u prilog već razvijenom akutnom koronarnom sindromu, kao što je srčani udar.

Pored hsCRP, za dijagnostiku srčanog oboljenja, potrebno je uraditi dopunske testove, kao što je određivanje nivoa LDL holesterola u krvi. Ova dva testa zajedno pomažu u preventivnoj dijagnostici ateroskleroze – ukazuju na zapaljenje i postojanje holesterolskih plakova koji posledično mogu da dovedu do oboljenja srčanog mišića i nastanak akutnih srčanih stanja kao štu su infarkt srca i nestabilna angina pektoris. Od dopunskih testova, u dijagnostici oboljenja srca koriste se određivanje triglicerida, nivoa šećera u krvi i srčanih enzima. Takođe, uzima se u obzir i to da li je osoba pušač, da li ima povišeni krvni pritisak i da li pati od sistemskih bolesti kao što je dijabetes melitus.

CRP za dijagnostiku tumora

Uloga CRP u dijagnostici tumorskih oboljenja se razvija. Zapravo, određuje se povezanost zapaljenskih markera u trenutku razvoja samog tumora. Ono što se sigurno zna u ovom trenutku, jeste da mnogi karcinomi sa sobom vuku povećane vrednosti mnogih markera, kao što je CRP.  U prilog tome, govori studija koja je utvrđivala markere kod osoba sa razvijenim karcinomom debelog creva. Zapaženo je da je CRP nešto povišen kod ovih osoba u odnosu na referentne vrednosti – zato su nova istraživanja usmerena na ispitivanja antiinflamatornih lekova u lečenju karcinoma – da li je korisno i da li ima neželjenih efekata.