Hronična i akutna leukemija simptomi, lečenje, prognoza
Leukemija predstavlja, uprošćeno rečeno “rak krvi i koštane srži”. Leukemija nastaje u koštanoj srži, a vremenom se širi u krv na periferiji tela, slezinu, limfne čvorove a onda i u druga tkiva i organe. Leukemija uglavnom nastaje iz belih krvnih zrnaca, ali može nastati i iz ostalih ćelija krvi.
Akutna leukemija
Akutnu leukemiju karakterišu nagli početak i progresivni tok. Glavno obeležje akutne leukemije jeste nakupljanje nezrelih leukocita ( blastova ) uz nedostatak zrelih i funkcionalnih belih krvnih zrnaca.
Koštana srž je preplavljena ovakvim nezrelim ćelijama i u nemogućnosti je da stvara nove krvne ćelije – vrlo brzo dolazi do razvoja anemije, sklonosti ka infekcijama i sklonost ka krvarenju pri najmanjim povredama.
Postoje 2 tipa akutnih leukemija:
ALL – akutna limfoblastična leukemija
AML – akutna mijeloblastična leukemija
Klinička slika akutnih leukemija je posledica nekoliko događaja: bujanja nezrelih ćelija ( dolazi do smanjene prokrvljenosti vitalnih organa, najčešće mozga i pluća) i hipermetabolizma koji nastaje zbog smanjenog stvaranja novih, zrelih belih krvnih zrnaca.
Kod većine bolesnika, početni simptomi akutne leukemije su prisutni kraće od 3 meseca. Predleukemijski sindrom se može identifikovati kod 25 % pacijenata – kod njih se anemija može dijagnostikovati mesecima i godinama pre nastanka akutne leukemije.
Sindrom leukostaze – javlja se usled nagomilavanja nezrelih ćelija – dolazi do leukemijske tromboze najsitnijih krvnih sudova što dovodi do ozbiljnih oštećenja pluća ( može se javiti akutni respiratorni distres sindrom ), mozga i krvnih sudova. Znakovi oštećenja mozga nakupljanjem nezrelih leukocita je jaka glavobolja, koja se može nastaviti komom i završiti smrću!
Uvećanje jetre i slezine i limfnih sudova – ovi organi brzo bivaju zahvaćeni leukemijom i daju karakteristične simptome mučnine, malaksalosti i težine u stomaku. Posredstvom limfnih sudova, leukemija može zahvatiti kožu, oči, pluća, desni, ždrelo, bubrege i mozak.
Anemija – javljaju se slabost, umor i bledilo kože.
Sklonost ka infekcijama – infekcije kože, ždrela, disajnih i genitalnih organa
Sklonost ka krvarenju – najčešće krvare koža, desni, sluznica genitalnih organa
Usled poremećaja u metabolizmu dolazi do oštećenja bubrežne funkcije i nakupljanja kalijuma i fosfata.
Akutna leukemija – dijagnostika
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i fizikalnog nalaza lekara i laboratorijskih analiza.
Lako se mogu dijagnostikovati metaboličke promene nastale nakupljanjem nezrelih belih krvnih zrnaca – nakupljanje mokraćne kiseline u organizmu dovodi do oštećenja bubrega što će vrlo brzo rezultirati u problemima sa mokrenjem.
Kako se leči akutna leukemija?
Lečenje akutne leukemije se odivja kroz nekoliko faza.
1. Indukciona hemoterapija – ima za cilj da smanji tumorske ćelije ispod značajnog nivoa koji ozbiljno narušava zdravlje organizma. Kada broj leukocita padne ispod nivoa koji je dijagnostički značajan, i kada koštana srž nastavi da proizvodi normalne krvne ćelije – može se reći da je terapija bila uspešna. Klinički kriterijumi za uspešnost terapije jesu prisustvo manje od 5% nezrelih ćelija u koštanoj srži, odsustvo nezrelih belih krvnih zrnaca u krvi u perifernim organima i odsustvo kliničkih znakova prisustva tumorskih ćelija ( anemija, uvećani limfni sudovi, jetra i slezina).
2. Konsolidaciona hemoterapija – intenzivni nivo hemoterapije koji se primenjuje odmah nakon poboljšanja indukcionom hemoterapijom, kako bi se još više uništile tumorske ćelije i u idealnom slučaju, leukemija totalno nestala!
3. Nekoliko godina nakon ovih napornih terapija, sprovodi se lečenje niskim dozama citostatika.
Simptomatsko lečenje akutne leukemije označava da se simptomi akutne leukemije takođe mogu lečiti i time pobošljati kvalitet života osobe sa leukemijom.
- Anemija se leči transfuzijom koncentrata crvenih krvnih zrnaca i trombocita.
- Infekcija se može lečiti antibioticima.
- Visoka temperatura u infekciji se treba shvatiti jako ozbiljno! Vrlo brzo može nastupiti smrt bolesnika. Odmah se primenjuju jaki anitibiotici ( ukoliko se radi o bakterijskoj infekciji )
- Mogu se koristiti metode fizikalne terapije, lekovi protiv bolova, visokokalorična hrana, vitamini, minerali.
Ukoliko terapija nije dala željene efekte – u obzir se uzima i transplatacija koštane srži.
Hronična leukemija
Hronična leukemija je maligno oboljenje ćelija krvi koje nastaje bujanjem tumorskih klonova leukocita.
Dolazi do nakupljanja ćelija u krvi na periferiji, koštanoj srži, limfnim čvorovima, jetri i slezini. Javlja se, najčešće, kod starijih osoba, povoljnog je toka i ima dobru prognozu. Hronična limfocitna leukemija je najčešći tip leukemije u Evropi i Sjedinjenim američkim državama. Češće oboljevaju muškarci od žena.
Šta je uzrok hronične leukemije?
Uzrok nastanka je nepoznat. U naučnim studijama se navodi značaj genetskih poremećaja na nivou hromozoma i virusne infekcije, a značajni su i zračenje i hemikalije.
Simptomi hronične leukemije
U više od 25% bolesnika, bolest se otkriva slučajno za vreme rutinske laboratorijske kontrole. Simptomi i znaci zavise od težine oboljenja, tj., koliko su anemija i bujanje tumorskih ćelija uznapredovali.
Simptomi se javljaju u vidu anemije, uvećanja limfnih žlezda ( osim uvećanja, limfni čvorovi su kod bolesnika sa hroničnom leukemijom mekani i bezbolni ). Pacijenti su skloni razvoju bakterijskih i virusnih infekcija. Dolazi do uvećanja jetre i slezine i ovo je, zapravo, vodeći simptom na osnovu kog lekar opšte prakse može da posumnja da se radi o hroničnoj limfocitnoj leukemiji.
U kasnijim fazama, zbog opadanja broja trombocita, javlja se sklonost ka krvarenju pri minimalnih povredama kože i sluzokoža.
Dijagnoza hronične leukemije
Dijagnoza hronične limfocitne leukemije se postavlja na temelju kliničke slike fizikalnog nalaza pri pregledu kod lekara, laboratorijskih nalaza krvi uzete na periferiji tela i iz koštane srži. U krvi se javlja povećan broj belih krvnih zrnaca, koji su normalnog oblika i veličine.
Prognoza hronične leukemije
Prognoza preživljavanja hronične leukemije zavisi od simptoma i zahvaćenosti limfnih čvorova. Ukoliko se povećan broj limfocita ne javlja u više od 3 grupe limfnih čvoroa, ukoliko osoba nema znakove anemije – preživljavanje je između 8 i 10 godina i više.
Ukoliko je, pak, zahvaćen veći broj grupa limfnih čvorova i prisutni su znaci anemije, sklonosti ka infekcijama i krvarenju, prognoza je lošija – preživljavanje je oko 5 godina.
Lečenje hronične leukemije
Ukoliko se pacijent oseća dobro i ukoliko je leukemija u početnim stadijumima razvoja, intenzivno lečenje nije potrebno – samo praćenje i uklanjanje simptoma. Indikacije za lečenje hronične leukemije jesu znaci povećanja limfnih čvorova, znaci anemije, sklonosti ka infekcijama i krvarenju kože i sluzokoža. Tada se terapija bazira na primeni hlorambucila, ciklofosfamida a mogu se koristiti i kortikosteroidi u nekim slučajevima.
U cilju prevencije, nekada se izvodi i operacija uklanjanja slezine.
Krvna slika kod leukemija
Krvna slika kod akutnih i hroničnih leukemija može biti odličan pokazatelj uznapredovalosti same bolesti. Vađenjem krvi, potvrđuje se povećan broj leukocita, što je znak da se hitno treba vršiti detaljne analize u cilju precizne dijagnostike i brzom pristupu lečenja. Što se leukemija pre otkrije, to je verovatnoća povoljnog ishoda veća, sa značajnom vrednošću godina preživljavanja.
[icegram campaigns=”8698″]
