Kušingov sindrom i Kušingova bolest simptomi, lečenje, prirodni lekovi

Ako ste žensko, imate između 25 i 40 godina i kod vas se javljaju mnogi neobični simptomi koji ne prolaze, bez obzira na terapiju, postoji šansa da se kod vas razvila Kušingovu bolest poznatija kao Kušingov sindrom.

Kušingov sindrom se javlja zbog previše hormona kortizola u telu i problema sa nadbubrežnim žlezdama i hipofizom, što se može javiti uz adrenalni zamor. Mada svako u nekom momentu ima povišen nivo kortizola, Kušingova bolest je prilično retka u poređenju sa drugim endokrinim poremećajima. Zato je ponekad teško postaviti ovu dijagnozu.

Kušingov sindrom kod žena je mnogo češći (oko 70% pacijenata su žene), i to kod mlađih osoba, koje imaju između 25 i 40 godina.

Mnogim pacijentima kod kojih postoji Kušingov sindrom se često postavlja pogrešna dijagnoza i obično idu od jednog do drugog specijaliste, a ne dobijaju odgovor na pitanje zbog čega se javljaju njihovi simptomi. Obično im lekari kažu da drže dijetu i smršaju ako žele da se osećaju bolje. Jedan od razloga zašto se ovo dešava je to što simptomi Kušingove bolesti podsećaju na simptome čitavog niza drugih bolesti.Ako se Kušingov sindrom ne prepozna na vreme može izazvati anksioznost i hroničan stres, što samo pogoršava stanje.

Uz pomoć pravilne ishrane i promene loših životnih navika, Kušingov sindrom se može izlečiti.

Mada Kušingova bolest i Kušingov sindrom nisu isto (više o tome u nastavku), javljaju se slični simptomi, jer ih izaziva povišen nivo hormona kortizola.

Kušingova bolest simptomi

Simptomi Kušingove bolesti (koja se ponekad naziva i Kušingov sindrom i hiperkortizolizam) su raznovrsni, jer lučenje previše kortizola utiče i na mnoge druge hormone u organizmu – uključujući i polne hormone (testosteron, estrogen), i insulin, hormon koji kontroliše to kako ćelije upijaju glukozu.

Simptomi Kušingovog sindroma se razlikuju osobe do osobe, pošto svako drugačije reaguje na povišen nivo kortizola u organizmu. Pol, starosna dob, druga oboljenja i genetika igraju važnu ulogu u tome kako se Kušingov sindrom manifestovati. Dok se kod nekih ljudi stanje ne popravlja bez operacije ili upotrebe lekova, kod nekih se simptomi Kušingovog sindroma ublažavaju dovoljnim smanjivanjem stresa, promena terapije, poboljšana ishrana i vežbanje.

Najčešći simptomi Kušingovog sindroma su:

• Gojenje (posebno u predelu stomaka, donjeg dela leđa, torza i u blizini vrata)
• Zamor
• Naduto, okruglasto lice
• Problemi sa kožom, uključujući crvenilo, pojačanu maljavost, sporo zarastanje ranica, strije, suvoću kože i akne
• Slabost mišića
• Povišen pritisak
• Povišen nivo šećera u krvi
• Promene raspoloženja, depresija, anksioznost
• Neredovne menstruacije i problemi sa plodnošću
• Slab seksualni nagon
• Abnormalan rast dlaka po telu i licu (posebno je primetno kod žena)
• Slabije kosti i povećan rizik od preloma i osteoporoze
• Problemi sa varenjem – nadutost, zadržavanje vode, kamen u bubregu i opstipacija
• Problemi sa spavanjem
• Naglo gojenje, a kod dece problemi u razvoju

Kad su u pitanju simptomi Kušingovog sindroma jedan od najuočljivijih i najčešćih je neobjašnjivo i naglo gojenje. U proseku, pacijenti se goje oko 24 kilograma, a samo 16% obolelih se ugoji manje od 11 kilograma. Više od 70% pacijenata skine suvišne kilograme u roku od dve godine (obično uz pomoć adekvatnih dijeta i vežbi), mada neki ne drže dijetu i ne bave se sportom, ali izgube kilograme kada se hormoni vrate u normalu.

Kušingova bolest i Kušingovsindrom uzroci

Kortizol je jedan od glavnih hormona stresa koji luče nadbubrežne žlezde. Hipofiza, koja se nalazi u mozgu, luči adrenokortikotropni hormon (ACTH), koji stimuliše lučenje kortizola iz nadbubrežnih žlezda.

Hipofiza se smatra „šefom hormonalnih žlezda“, pošto reguliše rad mnogih drugih žlezda u organizmu (uključujući hipotalamus) i pomaže u kontroli balansa različitih hormona. Zbog povišene količine kortizola u organizmu, Kušingova bolest može izazvati različite simptome koji su vrlo slični simptomima raznih drugih oboljenja, poput oboljenja štitne žlezde, menstrualnih problema, hormonalnih promena u menopauzi i tako dalje.

Kortizol je vrsta steroida, koji u normalnim količinama imaju vrlo važnu ulogu u organizmu – drže nas budnim, upravljaju našim odgovorom na stres i promene u okruženju, pomažu u skoku nivoa šećera u krvi i tako dalje. Previše kotrizola može imati izrazito negativan uticaj. Visok nivo kortizola znači i više upala u organizmu, probleme sa reproduktivnim organima, gojenje, poremećaje spavanja i još mnoge probleme.

Kušingova bolest i Kušingov sindrom – razlika

Mada se ova dva naziva često koriste kao sinonimi, Kušingova bolest nije isto što i Kušingov sindrom, pošto je Kušingov sindrom manje problematično stanje i odnosi se na „stanje za koje je karakterističan previsok nivo kortizola u krvi“. Kada lekari koriste termin Kušingova bolest, to se odnosi na stanje izazvano tumorom hipofize, koja luči hormon ACTH.

Kušingov sindrom je mnogo češći nego Kušingova bolest i obično se javlja zbog uzimanja lekova koji povećavaju nivo kortizola (npr. hidrokortizon, prednizon i slične lekove za lečenje upala). Povišen nivo kortizola kod ljudi koji imaju Kušingov sindrom se može javiti zbog jakog stresa, depresije, loše ishrane, alkoholizma, previše estrogena ili poremećaja u ishrani (poput anoreksije).

Šta dovodi do toga da hipofiza luči više ACTH i stimuliše lučenje više kortizola?

Smatra se da Kušingova bolest nije nasledna, već da se javlja zbog tumora hipofize, koji se može javiti zbog lekova, stresa i sličnih faktora. Postoje određene retke nasledne bolesti koje mogu povećati rizik od javljanja tumora hipofize, zbog čega se razvija Kušingov sindrom: multipla endokrina neoplazij i Karnejev sindrom (Carney sindrom).

Kušingov sindrom (ne i Kušingova bolest) se može javiti zbog niza različitih uzroka, a najčešći su benigni tumori na hipofizi (adenomi), lekovi koji sadrže sintetički kortizol i faktori poput stresa, koji dovode do povišenog nivoa kortizola. Kada se suvišni kortizol javi zbog tumora nadbubrežnih žlezda ili hipofize, reč je o ektopijskoj Kušingovoj bolesti. Većina ljudi kod kojih postoji Kušingova bolest i Kušingov sindrom ima bar neke male tumore na hipofizi.

Adenomi na hipofizi kao uzrok Kušingove bolesti

Ovi tumori su benigni i sporo rastu i prisutni su kod više od 70% odraslih pacijenata, a kod dece i tinejdžera sa Kušingovom bolešću u 60-70% slučajeva. Adenomi se razvijaju na hipofizi lada određene ćelije formiraju tumor koji luči mnogo više hormona. Tada je reč o funkcionalnom adenomu. To je obično uzrok Kušingove bolesti, jer hipofiza luči mnogo više ACTH-a, što izaziva pojačano lučenje kortizola.

Tumori hipofize mogu direktno izazvati pojačano lučenje kortizola u svom tkivu, ili mogu lučiti previše ACTH-a, što izaziva lučenje više kortizola. Težina simptoma izazvanih ovim adenomima zavisi od veličine tumora, stadijuma tumora, brzine njegovog rasta, toga da li se širi na druge organe i koliko hormona luči.

Lekovi i životne navike kao uzročnici Kušingove boleste i Kušingovog sindroma

Još jedan čest uzrok povećanog nivoa kortizola su lekovi koji povećavaju kortizol (glukokortikosteroidi) i tu spadaju steroidi koji se često dobijaju na recept. Ovi lekovi se obično uzimaju za brže zarastanje rana, oporavak nakon operacije ili transplantacije organa, ili za lečenje autoimunih bolesti, alergija, astme i reumatskog artritisa a nuspojva može biti Kušingov sindrom.

U adevkatnim dozama, ovi lekovi ublažavaju upale, ali nakon nekog vremena stvaraju veći rizik od povećanog nivoa kortizola, što loše utiče na funkcije imunog, endokrinog, reproduktivnog, digestivnog i centralnog nervnog sistema. I na kraju, stres povećava nivo kortizola i pogoršava postojeće hormonalne probleme. Kao odgovor na jak stres, adrenalne žlezde luče još više kortizola nego obično.

Kušingova bolest prirodni načini lečenja

U većini slučajeva, Kušingova bolest i Kušingov sindrom se mogu izlečiti. Većina pacijenata se vrati sasvim normalnom životu kad se završi lečenje.

Ipak, ljudi koji su imali Kušingov sindrom ili bolest imaju veći rizik da se problem ponovo vrati, kao i veći rizik od dijabetesa, visokog pritiska, povišenog holesterola i problema sa plodnošću. Zato je veoma važno redovno ići na kontrole, hraniti se zdravo, baviti se sportom i smanjiti stres.

Svaki pacijent kod koga se pojavi Kušingova bolest i Kušingov sidrom se leči drugačije, u zavisnosti od toga šta je uzrok povišenih nivoa kortizola. Najčešće metode za lečenje su:

• Prekid terapije koja povećava nivo kortizola ili smanjena doza.
• Ako je uzrok tumor nadbubrežne žlezde ili hipofize, tumor se uklanja hirurškim putem, zračenjem ili lekovima. Kao dodatak ovim terapijama, koriste se lekovi za ublažavanje efekta glukokortikosteroida i inhibitori steroida.
• Nivo kortizola u organizmu se može sniziti uz pravilnu ishranu, ublažavanje stresa i povećanu fizičku aktivnost.

Ako sumnjate da se kod vas pojavio Kušingov sindrom, važno je da odete kod lekara, jer navedeni simptomi mogu biti znak povišenog kortizola, ali ne i ovih bolesti, već neke druge. Čak i ako preliminarni testovi ukazuju na Kušingovu bolest ili sindrom, dalji testovi mogu pokazati da je zapravo reč o zavisnosti od alkohola, depresiji ili drugim psihijatrijskim poremećajima, upalama zbog gojaznosti, komplikacijama u trudnoći ili čak i dijabetesu. Tada je u pitanju pseudo-Kušingov sindrom.

Da bi se postavila dijagnoza Kušingov sindrom ili bolest rade se testovi koji pokazuju hroničan hiperkortizolizam (testovi mokraće, krvi, pljuvačke, ponekad i magnetna rezonanca i kompjuterizovana tomografija, kako bi se utvrdilo prisustvo tumora).

Mada je operacija najbolji način da se uklone tumori zbog kojih se javlja Kušingova bolest, ona može izazvati niz nuspojava, kao i terapija zračenjem i lekovi za nadbubrežne žlezde. Sve ove opcije treba da budu poslednje pribežište, u slučajevima kada je Kušingova bolest uznapredovala, ali kada je u pitanju Kušingov sindrom ili samo povišenom kortizolu, promenom načina života se problem može lečiti. Većina ljudi se uz kombinaciju prirodnih načina za lečenje oporavlja u roku od godinu i po dana.

Zdrava ishrana za lečenje upala u organizmu

Ljudi koji imaju Kušingov sindrom imaju i veći rizik od drugih zdravstvenih problema: gubitka koštane mase, visokog pritiska, dijabetesa, povišenog holesterola, disbalansa polnih hormona i još mnogo toga. Kortizol stimuliše simpatički nervni sistem i smanjuje lučenje probavnih sokova, što otežava varenje hrane, apsorpciju nutrijenata i pravilan rad creva.

Sirova i sveža hrana bogata nutrijentima može sprečiti komplikacije i olakšati ove simptome tako što će povratiti hormonalnu ravnotežu, poboljšati varenje i ublažiti upale. Hrana bogata kalcijumom, vitaminom D, vitaminom K i magnezijumom je važna za zdrave kosti, a veoma je važno i da izbacite iz ishrane hranu punu veštačkih sastojaka, namirnice od belog brašna, kofein, alkohol, šećer i so.

Neke od najboljih namirnica za ublažavanje efekata povišenog kortizola koji prati Kušingov sindrom su:

• Zdrave masnoće i omega-3 masne kiseline:masna riba (posebno losos i sardine) uspešno ublažavaju upale. Zdrave masnoće su važne za rad mozga i omogućuju lučenje važnih hormona. Osim plodova mora, ubacite u ishranu koštunjavo voće i semenke, avokado i maslinovo i kokosovo ulje.
• Hrana bogata vitaminima iz B grupe: ovi vitamini su nam potrebni za pretvaranje nutrijenata u energiju, kao i za funkcije mozga. Ubacite u ishranu što više mlečnih proizvoda, jaja, organskog mesa (posebno govedine), živinskog mesa, ribe, pivskog kvasca i zelenog povrća.
• Hrana bogata kalcijumom, kalijumom i magnezijumom: elektroliti prirodno opuštaju mišiće i važni su za zdravlje čitavog organizma. Oni ublažavaju glavobolje, olakšavaju san, ublažavaju bolove, snižavaju pritisak i još mnogo toga. Pokušajte da pijete što više običnog jogurta i jedete mahunarke, zeleno i kupusasto povrće, avokado i jezgrasto voće kako biste sprečili disbalans elektrolita u telu.
• Hrana bogata proteinima: proteini nam daju aminokiseline, koje su od vitalnog značaja za neurotransmitere, kao i kontrolisanje apetita i sprečavanje zamora.

Poboljšajte stanje svojih hormona fizičkom aktivnošću

Umerena fizička aktivnost je sjajan način da smanjite stres, kontrolišete kortizol i smršate.Kušingova bolest obično izaziva višak kilograma, slabost mišića, okoštavanje i zamor, a fizička aktivnost će sve to sprečiti.

Imajte na umu da i previše vežbanja ponekad pogoršava problem i loše utiče na hormone, pa je najboljeda pitate lekara za savet. Zajedno sa njim uradite plan vežbanja, koji će uključivati kardio i aerobne vežbe, trening izdržljivosti i tehnike za ublažavanje stresa. Počnite polako i izbegavajte naporne vežbe koje vas iscrpljuju. Nađite neku aktivnost u kojoj ćete uživati, a obično se za osobe kod kojih se razvio Kušingov sindrom preporučuju šetnja, plivanje, vožnja bicikla, dizanje tegova i joga.

Odmarajte se dovoljno i ublažite stres

Dovoljno sna je veoma važno za kontrolisanje nivoa kortizola i ostalih hormona. Manjak sna loše utiče na hormonalne funkcije, povećava nivo kortizola, loše utiče na apetit i može izazvati sindrom hroničnog umora, gojenje, promene raspoloženja i slične simptome. Postavite sebi za cilj da svake noći spavate između sedam i devet sati, a idealno bi bilo da svake večeri idete u krevet u isto vreme.

I hroničan stres je povezan sa više upala, smanjenom funkcijom imunog sistema, problemima sa plodnošću i još mnogim bolestima. Stres može izazvati niz promena u celom organizmu i direktno utiče na srce, krvne sudove, imuni sistem, pluća, probavni trakt, čulne organe i mozak. Opuštanje snižava krvni pritisak, usporava disanje i puls, ublažava napetost mišića i emotivnu napetost.

Ako imate kušingov stres morate da smanjit stres.Da biste ublažili stres i smanjili nivo kortizola na prirodan način, pokušajte sa meditacijom, dubokim disanjem, masažom i sličnim tehnikama opuštanja.

Adaptogene biljke

Ove biljke su sasvim prirodne i snižavaju nivo kortizola tako što vas prirodno opuštaju. Većina ovih biljaka nam daje energiju, sadrži dosta antioksidanasa, deluje kao antidepresiv i prirodno ublažava zamor, snižava pritisak i nivo šećera u krvi. Ako je kod vas utvrđena Kušingova bolest, nemojte koristiti bilo kakav tretman lekovitim biljkama bez prethodne konsultacije aa lekarom, posebno ako uzimate neke lekove. Ipak, ove biljke se koriste hiljadama godina i imaju malo neželjenih dejstava. Žen šen, koren ljutića, bosiljak, lekovite pečurke (reishi i slične) i astragalus odlično smanjuju nivo kortizola u organizmu pa su odlične za pacijente koji imaju Kušingov sindrom.

Esencijalna ulja su odlična za ublažavanje stresa, a posebno ulje lavande, tamjana i bergamota. Ova ulja uspešno smanjuju nivo kortizola, ublažavaju upale, poboljšavaju imunitet, vraćaju hormonalnu ravnotežu i poboljšavaju san i varenje.

Zaključak

Većina osoba koje dobiju Kušingov sindrom ili bolest su žene (oko 70% obolelih). Kušingova bolest se najčešće javlja kod osoba starih između 25 i 40 godina.

Pošto su simptomi Kušingove bolesti slični simptomima mnogih drugih oboljenja, obično je teško postaviti dijagnozu i često se postavlja pogrešna dijagnoza.

Kušingova bolest i Kušingov sindrom su izlečivi, i uz adekvatnu kombinaciju terapija, većina pacijenata se oporavi u roku od godinu i po dana. Uz pomoć pravilne ishrane, adekvatnog vežbanja, dovoljno sna, manje stresa i adekvatnog lekovitog bilja, lako se mogu ublažiti simptomi koje izaziva Kušingova bolest i Kušingov sindrom.

Mada se termini Kušingova bolest i Kušingov sindrom često koriste kao sinonimi, reč je o dva različita stanja. Kušingov sindrom je blaže oboljenje i odnosi se na stanje za koje je karakterističan abnormalno visok nivo kortizola u krvi.