Lezije na mozgu i kičmenoj moždini – uzrok i simptomi

Lezije na mozgu

Lezije na mozgu se odnose na sve tipove abnormalnih tkiva koja se nalaze na mozgu. Najčešći tipovi moždanih lezija jesu traumatske, vaskularne, genetske, imunske lezije, lezije nastale usled smrti moždanih ćelija i lezije nastale zračenjem. Lezije mogu nastati i dejstvom fizičkih, bioloških i hemijskih agenasa koji oštećuju mozak i nervne ćelije.

Lezije na mozgu imaju brojne uzroke čijim poznavanjem, može se prevenirati nastanak samih lezija.

Uzrok lezija na mozgu

– traumatsko oštećenje usled padova i saobraćajnih nezgoda koje su procentualno najčešći uzrok nastanka traumatskih povreda mozga. Saobraćajni traumatizam je i najveći uzrok mortaliteta

– infekcije mozga – encefalitis i meningitis zu zapaljenja mozga koja daju brojne simptome, komplikacije i tešku kliničku sliku

– tumori moždanih ćelija kao i tumori koji su svoje metastaze dali u mozgu – najopasniji tumori su tumori koji su postavljeni za zadnjem polu mozga na prelazu u produženu moždinu – tu se nalazi centar za disanje na koji ne sme da se vrši pritisak. Takođe tumori mogu u potpunosti da naruše strukturu nerva i da dovede do pucanja krvnih sudova

– pušenje i izlaganje pušenju – dejstvo nikotina na mozgu se stalno utvrđuje i nadograđuje novim saznanjima o štetnom dejstvu ove supstance

– eksponiranje hemikalijama i jonizujućem zračenju

– pothranjenost – utiče na kognitivne funkcije mozga, ali i na strukturu nervnih ćelija i moždanih vijuga

– zloupotreba alkohola – alkohol menja stanje svesti i fiziološku ulogu nervnih vlakana, samim tim, razvijaju se lezije na mozgu

– zloupotreba psihoaktivnih supstanci – usled učestalog korišćenja, mozak nije u mogućnosti da se na pravi način “povrati” nakon konzumiranja. Osobe koje su navučene na drogu često imaju probleme sa koncetracijom i rasuđivanjem.

Lezije na mozgu – simptomi

Znaci i simptomi lezija na mozgu pre svega zavise od tipa lezije. Najčešći simptomi moždanih lezija jesu:

• glavobolje – probadajućeg karaktera koje imaju povatni karakter, tj., često se navraćaju
• muka i gađenje
• malaksalost
• povraćanje
• smanjen apetit

Karakteristično je da su smanjene kognitivne funkcije – pamćenje i učenje su otežani usled oštećenja delova mozga u kojima su centri za ove procese smešteni.

Ostali znaci koji se javljaju a mogu biti i simptomi drugih oboljenja su:

– česte promene raspoloženja

– promena sklopa ličnosti – osobe su često nervozne i povučene u sebe

– smanjena koncentracija

– problemi sa vidom – osobe imaju vidne halucinacije i uglavnom im one ne prijaju

– smanjen osećaj zvuka i zapažanje zvukova koji ne postoje

– slabost u mišićima, usled oštećenja mišićno – nervne ploče u mozgu

– slabost ekstremiteta

– gubitak ili smanjenje čula mirisa

– gubitak pamćenja – kratkotrajnog do progresivnog nepovratnog deficita

– konfuzija

– epileptički napadi

– koma

Ishemijske lezije na mozgu

Iako do kraja nije utvrđeno da li se posle rođenja mogu stvoriti, mnoge studije dokazuju da se ishemijske lezije mogu razviti i nakon preživljenog ishemijskog ataka. Trenutno, kada se govori o ishemijskim lezijama na mozgu, pre svega se misli na posledice grešaka koje nastaju tokom razvoja embriona i fetusa koje su često povezane sa genetskim mutacijama.

Arteriovenske malformacije predstavljaju splet patoloških komunikacija između arterijskih i venskih krvnih sudova, bez prisustva kapilara koji su sastavni činioci sistema krvnih sudova. mogu biti različite veličine, od malih koje se na skeneru ne mogu uvideti, do džinovskih – prečnika većeg od 6 centimetara!

Osobe koje pate od ove vrste malformacija imaju brojne simptome, a kao tipični se izdvajaju krvarenja na mozgu, epileptički napadi, glavobolja, poremećaj kognitivnih funkcija i neurološki deficit koji može da ostavi trajne posledice kod osobe sa ovom vrstom malformacije.

Lečenje arteriovenskih malformacija je trojako: može se vršiti embolizacija takvog patološkog suda čime gubi svoju poremećenu ulogu u cirkulaciji, može se hirurški odstraniti, mada treba imati u vidu da se u blizini nalaze strukture koje su neophodne za život, tako da treba biti veoma pažljiv, i zračna terapija koja se sve više razvija i postaje primarna u lečenju ove vrste malformacije.

Lezije na kičmenoj moždini

Najčešći uzrok ove vrste lezija jeste multipla skleroza.

Multipla skleroza zahvata dugački nastavak nervne ćelije, akson, koji je u fiziološkim uslovima obavijen mijelinskim omotačem koji ga čuva od oštećenja. Kada dođe do razvoja multiple skleroze, dolazi do propadanja mijelinskog omotača i akson biva izložen uticaju sredine kojom je okružen.

Multipla skleroza spada u autoimunske bolesti koja se karakteriše čestim recidivima i remisijama. Aksoni u multiploj sklerozi ne mogu na adekvatan način da prenose impulse, tako da poruke koje prenosi akson u koru velikog mozga često dolaze mnogo kasnije.

Početni simptomi razvoja multiple skleroze koja izaziva lezije na kičmenoj moždini jesu dupli vid, mešanje boja ( crvene i zelene ), a ponekad je osoba slepa na jednom oku. Postepeno dolazi do razvoja slabosti mišića i nemogućnosti održavanja ravnoteže. Vremenom, razvijaju se i teškoga sa govorom, drhtanje ruku, česte vrtoglavice, poremećaj koncentracije, pažnje, pamćenja i zaključivanja.

Oko 10 % pacijenata vremenom upada u depresiju i samim tim nepovoljno deluje na sopstveno psihičko zdravlje. Osnovni lekovi koji se primenjuju u lečenju multiple skleroze jesu interferon ( Betaferon, Avonex, Rebif ) i Glatiramer acetat ( Copaxone ).