Leukemija kod dece i odraslih – simptomi, uzrok, lečenje

Šta je leukemija ?

Leukemija je karcinom koji se javlja u tkivu koje proizvodi krvna zrnca, obično u koštanoj srži. Usled nje dolazi do nekontrolisanog razmnožavanja abnormalnih belih krvnih zrnaca, dela imunog sistema koji štiti organizam od infekcija.

Ćelije krvi (krvna zrnca) se stvaraju u koštanoj srži – sunđerastom tkivu koje se nalazi unutar kostiju. Matične ćelije koje proizvode krv se dele i stvaraju ili više matičnih ćelija ili nezrelih ćelija koje vremenom postaju zrela krvna zrnca. Matične ćelije krvi mogu da postanu mijeloidne matične ćelije ili limfoidne matične ćelije (ćelije mijeloidne ili limfoidne loze)

Mijeloidne matične ćelije (sržaste matične ćelije) se pretvaraju u jednu od tri vrste zrelih krvnih zrnaca:

• Crvena krvna zrnca (eritrociti) koja prenose kiseonik do svih tkiva organizma.
• Krvne pločice (trombociti) koje formiraju ugruške da bi zaustavile krvarenje.
• Bela krvna zrnca (granulociti) koja se bore protiv infekcija i bolesti.

Limfoidne matične ćelije (bela krv) se pretvaraju u limfoblaste, a potom u jednu od tri vrste belih krvnih zrnaca (limfocita):

• B limfociti koji regulišu stvaranje antitela i pomažu u borbi protiv infekcije.
• T limfociti koji prepoznaju i razlikuju strane materije i uništavaju ih.
• Ćelije ubice koje napadaju ćelije karcinoma i virusa.

Leukemija je karcinom krvnih zrnaca. Krvna zrnca i krvne pločice se stvaraju u koštanoj srži. Kod leukemije neka nova bela krvna zrnca ne sazrevaju pravilno. Ove nezrele ćelije nastavljaju da se dele ubrzano i zatrpavaju zdrava krvna zrnca, što za posledicu ima brojne simptome.

Leukemija zahvata bela krvna zrnca i klasifikuje se po vrsti leukocita koju napada (mijeloidna ili limfoidna) i po načinu napredovanja bolesti (akutna ili hronična). Akutna i hronična se ne odnosi na ozbiljnost bolesti, već na brzinu njenog napredovanja.

Vrste leukemije

Postoje četiri glavne vrste leukemije:

• Akutna mijeloidna leukemija (AML) – Brzo se razvija i zahvata mijeloidne ćelije.
• Hronična mijeloidna leukemija (CML) – Razvija se sporo i zahvata mijeloidne ćelije.
• Akutna limfoblastna leukemija (ALL) – Brzo se razvija i zahvata limfocite.
• Hronična limfocitna leukemija (CLL) – Razvija se sporo i napada limfocite.

Akutna leukemija napreduje brzo, ukoliko se ne počne delotvorno lečenje, međutim, često je izlečiva pomoću standardnog načina lečenja, kao što je transplantacija koštane srži, a posebno kod mlađih i/ili onih koji su u dobroj fizičkoj formi.

Hronična leukemija napreduje sporo ali, i pored toga što može da se leči i kontroliše, lečenje obično nije moguće standardnim načinom.

Šta izaziva leukemiju i da li je nasledna ?

Većina slučajeva leukemije nema očigledan uzrok. Međutim, veoma je važno da se zna sledeće:

• Leukemiju nije moguće dobiti od nekog drugog (nije zarazna).
• Leukemija se ne prenosi sa roditelja na dete (nije nasledna).

Faktori rizika:

• Starost – leukemije se uglavnom razvija kod starijih osoba. Glavni izuzetak od ovog pravila je akutna limfoblastna leukemija koja se u najvećem broju slučajeva javlja kod dece.
• Pol – leukemija je mnogi češća kod muškaraca.
• Genetika – premda leukemija nije nasledna bolest, postoje malo veći izgledi da će bliski srodnici pacijenta imati neki oblik leukemije. Rizik je ipak veoma mali i nema razloga za uznemirenost ili skrining.
• Izloženost hemikalijama – izloženost nekim hemikalijama i visokim dozama radijacije mogu da povećaju izglede za razvoj leukemije. Ovi faktori spadaju u veoma mali deo svih slučajeva obolelih.
• Neki oblici leukemije se češće sreću kod osoba koje već imaju druga oboljenja koštane srži. Najčešći poremećaj koji se razvija na ovaj način je mijelodisplastični sindrom (MDS) i mijeloproliferativna neoplazma (MPN).

Znaci i simptomi

Znaci i simptomi leukemije (ali i svih oblika karcinoma krvi) su ozloglašeni po tome što su nejasni i nespecifični. Ne javljaju se specifični simptomi bilo koje vrste leukemije koji bi lekarima omogućili dijagnostikovanje bez laboratorijskih analiza.

Kod svih vrsta leukemije simptomi su uglavnom uzrokovani nedostatkom normalnih krvnih zrnaca i prisustvom abnormalnih. Kako koštana srž postaje puna ćelija leukemije, ona nije u stanju da stvara veliku količinu normalnih krvnih zrnaca neophodnih organizmu. Zbog ovoga mogu da se pojave sledeći simptomi:

• anemiju usled nedostatka crvenih krvnih zrnaca
• slabost, umor, kratak dah, ošamućenost i lupanje srca
• infekcije usled nedostatka normalnih belih krvnih zrnaca
• infekcije koje se javljaju češće, u težem obliku i duže traju
• temperaturu, malaksalost (opšti osećaj iznemoglosti) i znojenje
• purpura (sitni podlivi na koži), obilne menstruacije, krvarenje iz nosa i desni
• krvarenje i podlivi usled nedostatka krvnih pločica

Postoje i simptomi koji se javljaju samo kod nekih pacijenata ili oblika leukemije. Na primer, veoma mala deca koja imaju akutnu limfoblastnu leukemiju, mogu da se žale na bolove u kostima i zglobovima, a kod nekih oblika akutne mijeloidne leukemije, može da dođe do oticanja desni usled prisustva ćelija leukemije u tkivu.

Kod limfoidnih maligniteta, limfni čvorovi mogu da oteknu. U nekim oblicima leukemije dolazi do uvećanja jetre (hepatomegalija) ili slezine (splenomegalija).

Najčešći simptomi leukemije kod dece

Leukemija je najčešći oblik dečjeg karcinoma. U našoj zemlji od karcinoma svake godine oboli od 300 do 350 dece, što čini oko 2% ukupno obolelih i ne odudara od svetske statistike. Od tog broja obolele dece, oni koji imaju neki oblik leukemije čine jednu trećinu. (*Aktuelni podaci za Srbiju. – Prim. Prev.)

Simptomi leukemije kod dece

U većini slučajeva je nemoguće utvrditi uzrok leukemije kod dece. Simptomi mogu da se razlikuju od deteta do deteta. Simptomi hronične leukemije nastaju sporo, međutim, kod akutne leukemije mogu da se jave iznenada. Neke od ovih simptoma je moguće pomešati sa onima koji prate uobičajene dečje bolesti. Ako vaše dete ima neki od navedenih simptoma, to ne znači da ima i leukemiju.

Ovo su neki uobičajeni simptom leukemije kod dece.

Podlivi i krvarenje

Dete obolelo od leukemije može da krvari više od očekivanog nakon sasvim beznačajne povrede ili tokom krvarenja iz nosa. Detetu, isto tako, mogu lako da izlaze modrice. Moguće je da se na koži pojave male crvene tačke, ili petehije, koje nastaju usled krvarenja sićušnih krvnih sudova.

Zgrušavanje krvi zavisi od broja zdravih krvnih pločica (trombocita). Kod deteta obolelog od leukemije analiza krvi će pokazati nenormalno mali broj krvnih pločica.

Bolovi u trbuhu i slab apetit

Dete obolelo od leukemije može da se žali na bolove u stomaku. Do ovoga dolazi zato što ćelije leukemije mogu da se nakupe u slezini, jetri i bubrezima i dovedu do njihovog uvećanja. U nekim slučajevima lekar može da opipa uvećane organe smeštene u abdomenu. Kod dece obolele od leukemije može da bude slab apetit ili da dete ne bude u stanju da jede normalne količine hrane. Gubitak telesne težine je uobičajen.

Otežano disanje

Leukemične ćelije mogu da se grupišu oko grudne žlezde (timusa) koja se nalazi u osnovi vrata. Ovo može da dovede do dispneje, ili otežanog disanja. Otežano disanje može da bude i posledica otečenih limfnih čvorova u grudnom košu koji vrše pritisak na dušnik. Dete obolelo od leukemije može i da kašlje ili šišti. Bol prilikom disanja je razlog za hitnu medicinsku pomoć.

Česte infekcije

Bela krvna zrnca su neophodna za borbu protiv infekcije, međutim, nezrela bela krvna zrnca kod leukemije ne mogu pravilno da obavljaju ovu funkciju. Leukemija kod dece izaziva česte ili produžene virusne ili bakterijske infekcije. U simptome spadaju kašalj, temperatura i curenje iz nosa. Kod dece obolele od leukemije kod ovih infekcija obično ne dolazi do poboljšanja, čak ni kada se koriste antibiotici ili drugi lekovi.

Oticanje

Limfni čvorovi filtriraju krv ali se ćelije leukemije ponekad nakupe u njima. Kada se ovo dogodi, moguće je da dođe do oticanja limfnih čvorova na sledećim mestima:

• u pazušnim jamama
• na vratu
• iznad ključne kosti
• u preponama

Magnetna rezonanca i CT skener mogu da otkriju uvećane limfne čvorove trbuha ili u grudnom košu.

Uvećana grudna žlezda može da vrši pritisak na venu koja provodi krv iz ruku i nogu do srca. Ova kompresija može da izazove nakupljanje krvi i oticanje lica i ruku. Glava, ruke i gornji deo grudnog koša mogu da poprime plavičasto-crvenu boju. U druge simptome spadaju glavobolja i vrtoglavica.

Bolovi u kostima i zglobovima

Organizam stvara krv u koštanoj srži. Leukemija dovodi do ubrzane deobe ćelija i izaziva ozbiljno nagomilavanje krvnih zrnaca. Ove naslage ćelija mogu da izazovu bolove u kostima i zglobovima.Kod dece obolele od leukemije mogu da se jave bolove u donjem delu leđa. Druga mogu da počnu da hramlju zbog bolova u nogama. 

Anemija

Crvena krvna zrnca pomažu da se kiseonik dopremi do svih delova organizma. Prenatrpanost otežava stvaranje dovoljnog broja crvenih krvnih zrnaca. Ovo dovodi do stanja koje je poznato kao anemija. U simptome anemije spadaju umor, bledilo kože i ubrzano disanje. Neka deca osećaju slabost i ošamućenost.

Ako dete ima slab dotok krvi u mozak, može da dođe do pojave nerazumljivog govora.  Analiza krvi će pokazati da li dete ima abnormalno mali broj crvenih krvnih zrnaca.

Prisustvo nekih od ovih simptoma kod dece ne znači da je u pitanju leukemija. Postoji nekoliko oblika dečje leukemije, a brojni faktori utiču na ishod. Rano dijagnostikovanje i pravilno lečenje mogu da poprave izglede. Razgovarajte sa pedijatrom ako ste zabrinuti zbog nekog simptoma koji se pojavio kod deteta.

Stopa preživljavanja je kod nekih oblika leukemije porasla, a poboljšanja načina lečenja ukazuju na bolji ishod kod dece kod koje je leukemija dijagnostikovana.

Dijagnostikovanje

Premda lekar može da posumnja na leukemiju, na osnovu znakova i simptoma, ona može da se dijagnostikuje samo pomoću laboratorijske analize. I obična krvna slika može da ukazuje na leukemiju ali, veoma retko, krvna slika može da bude i normalna. Većini pacijenata se uzima uzorak koštane srži zbog analize i potvrde dijagnoze, kao i radi tačnog utvrđivanja vrste leukemije od koje je pacijent oboleo. Istovremeno se rade i drugi, specijalistički testovi.

Obično se traži i rendgenski snimak i skeniranje grudnog koša, koji će pokazati otečene limfne čvorove ili druga zahvaćena mesta. Uzorak krvi se uzima na analizu da bi se utvrdilo da li postoje neki problemi sa jetrom, bubrezima ili drugim organima. Kod nekih, ali ne svih, vrsta leukemije, uzima se uzorak tečnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu  – cerebrospinalne tečnosti, odnosno likvora. Ovo je potrebno zato što neke vrste ćelija leukemije mogu da uđu u nervni sistem, a tu su zaštićene od skoro svih vrsta lečenja. Neki testovi krvi i skeniranja će biti ponovljeni da bi se proverilo kako organizam reaguje na lečenje i da li ima nekih komplikacija. Ostali testovi se uglavnom rade samo prilikom dijagnostikovanja.

Stadijumi leukemije

Utvrđivanje stadijuma bolesti nije rasprostranjeno jer se leukemija, nakon dijagnostikovanja, širi po čitavom organizmu. Međutim postoji sistem za utvrđivanje stadijuma kod hronične limfocitne leukemije.  Kod nekih vrsta leukemije postoje sistemi koji ih klasifikuju kao visokorizične, standardne ili niskorizične. Važno je pomenuti da se ovo odnosi na izglede za uspešan ishod nakon primene standardnog načina lečenja. Ako je lečenje određeno prema rizičnoj grupi, mnogi pacijenti koji imaju visokorizičnu leukemiju će biti dobro. Međutim,  nažalost, ovo ne znači i da će pacijent kod koga je leukemija niskorizična biti dobro. Rizična grupa samo određuje faktore koji utiču na ishode za lečenje.

Leukemija lečenje

Neki pacijenti sa leukemijom ne počinju odmah lečenje. Ako nisu ranije lečeni, pacijenti najpre imaju redovne kontrole. Ovo je poznato kao „posmatraj i čekaj“, ili aktivni monitoring. Ovaj metod se uglavnom odnosi na pacijente kod kojih se pojavila hronična limfocitna leukemija. Skoro svi pacijenti sa hroničnom mijeloidnom leukemijom ili akutnim oblikom leukemije, odmah počinju lečenje. Neki pacijenti kod kojih je utvrđena hronična limfocitna leukemija ne moraju uopšte da se leče.

Lečenje akutne leukemije se obično sprovodi standardnim metodama. Hronična leukemija obično ne može da se izleči ali može da se kontroliše. Premda većina pacijenata obolelih od hronične leukemija isprva dobro reaguje na lečenje, oboljenje se ponekad vraća (proces poznat kao relaps) i obično može da se leči ponovo, istim tretmanima koji su korišćeni i prvi put.

Leukemija se uglavnom leči na sledeće načine:

• hemoterapija – lekovi koji uništavaju ćelije; kod limfoidne leukemije se uporedo sa hemoterapijom koriste i steroidi
• radioterapija – se obično primenjuje samo kod transplantacije matičnih ćelija ili kod lokalnog oboljenja, na primer, u slezini
• ciljana terapija – lekovi koji prepoznaju i ubijaju samo ćelije leukemije
• biološka terapija – lečenje koje koristi imuni sistem za uništavanje ćelija leukemije; često su to antitela na markere leukemije, poznata kao monoklonalna antitela
• transplantacija matičnih ćelija – (presađivanje koštane srži) se obično primenjuje kod mlađih i fizički spremnijih pacijenata; obavlja se ili zdravim matičnim ćelijama pacijenta ili ćelijama donora; ovo se najčešće praktikuje kod akutne leukemije kada hemoterapija ne daje rezultate

Hemoterapija je upotreba lekova koji ubijaju ćelije. Ovi lekovi ubijaju ćelije karcinoma i/ili sprečavaju njihovu deobu. Hemoterapija se obično daje u „blokovima“, odnosno po ciklusima. Jedan ciklus lečenja se sastoji od serije doza hemoterapije nakon čega sledi odmor da bi se zdrave ćelije oporavile.

Hemoterapija je obično kombinacija lekova, u koju su u slučajevima limfoidne leukemije uključeni i steroidi. Steroidi koji se koriste za lečenje limfoidne leukemije predstavljaju laboratorijsku verziju steroida koju ponekad zloupotrebljavaju bodibilderi i sportisti.

Detaljan način lečenja zavisi od karakteristika leukemije i opšteg stanja pacijenta. Pre početka lečenja, pacijenti mogu da razgovaraju sa lekarima o mogućnostima i detaljima. Neželjena dejstva lečenja zavise od togakoje je vrste leukemija i od individualnog pacijenta. Pre nego što počne lečenje, pacijenti se detaljno informišu o mogućim neželjenim dejstvima.

Pitanja koja bi trebalo da postavite lekaru

Potpuno je razumljivo da je saznanje da imate karcinom krvi teško. Razgovor sa bliskim prijateljima ili rođacima o tome kako se osećate, može da bude koristan. Evo nekih pitanja koja možete da postavite svom lekaru.

• Kako da znam da imam leukemiju?
• Koje testove moram da obavim?
• Šta će testovi pokazati?
• Koliko se čeka na rezultate?
• Koliko je česta leukemija?
• Koja vrsta lečenja će biti potrebna?
• Koliko će lečenje trajati?
• Ima li neželjenih dejstava?
• Da li postoji nešto što bih ili ne bih smeo/la da jedem?
• Hoću li moći da se vratim na posao?
• Gde mogu da nađem nekog ko će mi pomoći da se izborim sa osećanjima?

[icegram campaigns=”8698″]