Valunzi – naleti vrućine kod žena u menopuzi simptomi i lečenje

Valunzi ili naleti vrućine kod žena u predmenopauzi ili menopauzi zapravo predstavljaju iznenadni osećaj vrućine, koji je obično najintenzivniji u predelu lica, vrata i grudi. Moguće je da vam koža pocrveni. Toplotni napadi često izazivaju i znojenje, a na kraju vam je hladno.

Iako ih ponekad izazivaju i drugi hormonalni poremećaji, toplotni napadi se najčešće javljaju tokom menopauze (u klimaksu) – perioda kada žena prestane da dobija menstruacije. Zapravo, valunzi su najčešći simptomi početka menopauze.

Koliko često će se javljati naleti vrućine (valunzi) zavisi od žene do žene, ali ovi intervali variraju od jednog napada na svakih par sati pa do jednog napada u par dana. Postoji nekoliko vrsta lečenja za ove neprijatne valunge.

Valunzi simptomi

Simptomi kojim su praćeni valunzi su sledeći:

• Iznenadan osećaj vrućine koji se širi po licu i gornjem delu tela
• Crvenilo lica i kože
• Ubrzan rad srca
• Znojenje, posebno u gornjem delu tela
• Osećaj hladnoće, kada toplotni napad prođe.

Valunzi se javljaju u nepravilnim intervalima i možete imati jedan ili više tokom dana, a svaki traje oko nekoliko minuta. Valunzi u menopauzi se najčešće javljaju noći. Iskustva pokazuju da većina žena koje su imale toplotne napade su imale ovaj problem više od godinu dana, a valunzi u klimaksu obično prestaju sami od sebe u roku od četiri ili pet godina.

Kada treba posetiti lekara?

Ako vam valunzi u menopauzi tj. njihovi simptomi predstavljaju velik problem, posetite lekara kako biste videli da li možete nekako da olakšate ovu neprijatnost.

Uzroci

Tačan uzrok koji  izaziva nalete vrućine nije poznat, ali stručnjaci smatraju da zavisi od nekoliko faktora. To uključuje i promene u nivou polnih hormona i promene vezane za hipotalamus, telesni „termostat“, koji postaje mnogo osetljiviji i na blage promene u telesnoj temperaturi.

Faktori rizika

Valunzi se ne javljaju kod apsolutno svih žena koje su u menopauzi. Još uvek nije razjašnjeno zašto samo neke žene imaju toplotne napade. Međutim, neki faktori povećavaju rizik od toplotnih napada:

• Pušenje: valunzi u klimaksu se češće javljaju kod žena koje puše.
• Gojaznost: velik indeks telesne mase je povezan sa češćim toplotnim napadima
• Fizička neaktivnost: ako niste fizički aktivni, podložniji ste toplotnim napadima tokom menopauze
• Rasa: u poređenju sa belkinjama, crnkinje mnogo češće imaju toplotne napade. Valunzi se ređe javljaju kod Japanki i Kineskinja nego kod žena evropskog porekla.

Komplikacije

Noćno znojenje, tj. valunzi koji se javljaju noću, vas mogu buditi i s vremenom mogu uzrokovati hroničnu nesanicu. Ovakav poremećaj spavanja nakon nekog vremena može dovesti do problema sa pamćenjem, anksioznosti i depresije.

Priprema za lekarski pregled

Verovatno ćete početi sastanak sa lekarom tako što ćete tražiti savet oko toplotnih napada.

Šta vi možete da uradite?

Da se pripremite za sastanak tako što ćete:

• Pratiti svoje simptome: na primer, pravite beleške koliko valunga vam se javlja tokom dana i koliko su jaki bili.
• Napravite spisak svih lekova, biljaka, vitamina i suplemenata koje uzimate: napišite i doze koje uzimate i koliko često uzimate lekove
• Povedite sa sobom nekog člana porodice ili prijatelja: to će vam pomoći da se prisetite nekih detalja.
• Ponesite beležnicu sa sobom: zapisujte važne stvari koje vam lekar kaže.
• Napišite listu pitanja koja želite da postavite lekaru: prvo zapišite najvažnija pitanja.

Najvažnije stvari koje bi trebalo pitati:

• Koje testove bi trebalo uraditi?
• Koji tretmani bi mogli da mi pomognu?
• Mogu li da uradim još nešto da ublažim simptome?
• Da li bi mi pomogle neke alternativne terapije?
• Gde najbolje mogu da se informišem o valunzima?

Šta da očekujete od svog lekara?

Lekar vam može postaviti neka od sledećih pitanja:

• Da li još uvek imate menstruaciju?
• Kada ste imali poslednju menstruaciju?
• Koliko često imate toplotne napada?
• Koliko su jaki simptomi?
• Da li ste našli nešto što vam pomaže?
• Da li ste primetili da vam se od nečega simptomi pogoršavaju?

Testovi i dijagnoza

Lekari obično postavljaju dijagnozu valunga samo na bazi opisa simptoma. Da bi se potvrdilo prisustvo ovog problema, lekar će možda predložiti test krvi, kako bi se proverilo da li ste ušli u menopauzu.

Lečenje i lekovi

Najefikasniji tretman protiv valunga je estrogen, ali uzimanje ovog hormona može povećati rizik od nastanka nekih drugih zdravstvenih problema. Lekovi kao što su antidepresivi mogu smanjiti učestalost ili intenzitet toplotnih napada.

Pitajte svog lekara za „za“ i „protiv“ kad su u pitanju određeni tretmani. Ako vam toplotni napadi nisu previše neprijatni, možda i nema potrebe za klasičnim lečenjem. Kod većine žena valunzi postepeno sasvim nestanu tokom godina.

Hormonska terapija

Estrogen i progesteron su hormoni koji se koriste za lečenje valunga u klimaksu. Žene kojima je iz nekog razloga odstranjena materica mogu uzimati samo estrogen. Ako još uvek imate matericu, trebalo bi da uzimate i progesteron, kako bi se sprečio karcinom grlića materice i jajnika.

Ipak, stručnjaci preporučuju da, ako je hormonska terapija neophodna, treba uzimati najmanje moguće doze i to što je kraće moguće kako bi se simptomi olakšali.

Terapija estrogenom se ne preporučuje ako ste imali trombozu ili ako imate rak dojke.

Antidepresivi

Male doze određenih antidepresiva mogu smanjiti učestalost i intenzitet valunga u klimaksu. Antidepresivi nisu efikasni kao hormonska terapija, posebno kad su u pitanju valunzi jačeg intenziteta, ali mogu mnogo pomoći ženama koje neće ili iz nekog razloga ne mogu da uzimaju hormonsku terapiju. Moguće nuspojave su glavobolja, zamor, mučnina, vrtoglavica, gojenje, suva usta, seksualna disfunkcija, suicidalne misli i nelagoda ako se naglo prestane sa terapijom. Neke od ovih nuspojava relativno brzo nestaju same od sebe ako se da adekvatne doza. Ako vam se jave suicidalne misli tokom uzimanja ovakvih lekova, bez odlaganja se javite lekaru.

Drugi lekovi

Postoje još neki lekovi koji vam mogu pomoći protiv valunga u menopauzi, a svi se dobijaju na lekarski recept. U prvu grupu spadaju lekovi protiv epilaptičnih napada, koji u određenoj meri smanjuju učestalost i intenzitet valunga. Neželjena dejstva su umor, glavobolja i vrtoglavica. U drugu grupu spadaju neki lekovi protiv visokog pritiska i imaju slična neželjena dejstva.

Promene u životnim navikama i prirodni lekovi

Ako su vam simptomi blagi, verovatno možete i sami da izađete sa njima na kraj. Evo i nekih saveta kako da to lakše uradite.

Neka vam stalno bude malo hladnije. I blago povišenje telesne temperature može dovesti do toplotnog napada. Oblačite se slojevito kako biste se lako oslobodili odeće kada osetite vrućinu. Držite otvorene prozore ili koristite ventilator ili klimu. Neka vam u kući stalno bude za par stepeni hladnije. Ako osetite da ćete uskoro imati toplotni napad, pijuckajte neko hladno piće.

Pazite na ishranu. Vruća i začinjena hrana, alkohol i pića koja sadrže kofein mogu izazvati toplotni napad. Pokušajte da vidite koja sve hrana kod vas izaziva toplotne napade i izbegavajte te namirnice.

Opustite se. Neke žene olakšavaju sebi toplotne napade tako što meditiraju, praktikuju duboko disanje ili neku sličnu tehniku opuštanja. Čak i ako vam ništa od ovoga ne olakšava toplotne napade, može biti korisno za druge stvari, npr. olakšaće vam spavanje, a u menopauzi su poremećaji spavanja vrlo česti.

Ostavite cigarete. Pušenje je povezano sa pojačanim valunzima u menopauzi. Ako prestanete da pušite, smanjujete učestalost i jačinu naleta vrućine, kao i rizik od mnogih ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su srčane bolesti, šlog i karcinom.

Smršajte. Ako imate višak kilograma ili ste gojazni, mršavljenje će vam pomoći protiv valunga u klimaksu.

Alternativna medicina

Mnoge žene se okreću alternativnoj medicini, uključujući telesne i mentalne tehnike i dijetetske suplemente kako bi suzbile pojavu valunga.

Mnoge tehnike vam mogu pomoći da olakšate sebi toplotne napade, a najpouzdanije su:

• Tehnike opuštanja – ako praktikujete tehnike kao što su joga, tai či i ki gong, verovatno ćete smanjiti učestalost i intenzitet toplotnih napada.
• Akupunktura – neka istraživanja su pokazala da akupunktura može smanjiti učestalost i intenzitet valunga.
• Hipnoza – preliminarna istraživanja su pokazala da hipnoza uspešno olakšava valunge kod žena sa karcinomom dojke, tako što smanjuje broj toplotnih napada tokom dana. Jedno drugo istraživanje je pokazalo da je hipnoza jedan od najboljih tretmana za toplotne napade kod žena u menopauzi, ali je potrebno još istraživanja.

Dijetetski suplementi

Ljudi obično pretpostavljaju da „prirodni“ proizvodi ne mogu da škode. Međutim, svi suplementi imaju i potencijalno štetna dejstva, a suplementi mogu biti u interakciji sa lekovima koje pijete iz nekog drugog razloga. Zato je preporučljivo da se uvek posavetujete sa lekarom pre nego što počnete da uzimate bilo koji suplement.

Suplementi koji se obično uzimaju za ublažavanje simptoma menopauze uključuju:

• Biljni estrogen. Azijatkinje koje redovno jedu soju imaju mnogo manje toplotnih napada i drugih simptoma menopauze u odnosu na žene drugih rasa. Jedan od razloga može biti to što jedu mnogo estrogena biljnog porekla. Međutim, neka skorašnja istraživanja su pokazala da većina žena kojima je davana soja nisu pokazale nikakvu reakciju u pogledu toplotnih napada.
• Crni kohoš. Crni kohoš je vrlo popularan prirodni lek među ženama sa simptomima menopauze. Istraživanja su pokazala relativno kontradiktorne rezultate, a ovaj suplement u nekim slučajevima može biti štetan za jetru.
• Žen šen. Iako je dokazano da žen šen pomaže kod promena raspoloženja i problema sa spavanjem, izgleda da nije efikasan kad su u pitanju valunzi.