Spelta, speltino brašno i zrno upotreba u ishrani, recepti za hleb i peciva

Šta je spelta i da li je spelta dobra za zdravlje? Odgovor na drugo pitanje je „da“. Speltino zrno se hiljadama godina koristi zbog svojih odličnih svojstava po zdravlje i u Evropi se smatra izuzetno zdravom žitaricom, dok se u Ameridi koristi nešto manje.

Šta je speltino brašno? Spelta je drevna žitarica, deo iste familije biljaka kao i pšenica, raž i ječam. Ipak, postoje neke velike razlike između spelte i ostalih tipova žitarica.

Spelta ima drugačiju teksturu, zrno se ne mrvi prilikom kuvanja i ima blag orašasti ukus. Međutim, ukus nije ono što speltu čini super-namirnicom – speltino zrno i brašno imaju mnoga blagotvorna dejstva na zdravlje koje druge žitarice nemaju.

Nutricionističke činjenice o spelti

Kakva je nutricionistička vrednost spelte? Za one koji ne znaju, speltino brašno sadrži vrlo malo masnoća, soli, šećera i holesterola. Spelta ima visok sadržaj dijetetskih vlakana i proteina, što je čini odličnim izborom kad je u pitanju loše varenje, izgradnja mišića i oporavak ćelije.

Tu su i druge nutricionističke činjenice o spelti koje nećete pročitati na deklaraciji. Speltino brašno je bogat izvor minerala i vitamina, uključujući vitamine iz grupe B, magnezijum, cink, gvožđe, mangan, bakar i selen. Konzumacija spelte je odličan način da ispunite dnevne potrebe organizma za ovim nutrijentima.

Da li je spelta hranljivija od pšenice ?

Spelta je dobar izvor mnogih vitamina i minerala, ali i pšenica sadrži dosta nutrijenata. Da li je spelta bolja od obične pšenice?

Iako su ove dve žitarice donekle slične po nutricionističkoj vrednosti, spelta ima gotovo duplo više vitamina K nego pšenica. Tu je i nekoliko minerala kojih ima neznatno više u spelti nego u pšenici, uključujući gvožđe, kalijum i cink. Zato je spelta hranljivija od pšenice.

Da li spelta ima gluten ?

Spelta sadrži gluten u malim količinama. Jedan od razloga zašto mnogi ljudi daju prednost spelti u odnosu na pšenicu nije sadržaj vitamina, već to što ne remeti probavu, posebno kod ljudi koji su osetljivi na gluten. Pšenica sadrži više glutena nego spelta, te zato spelta mnogo više odgovara ljudima alergičnim na gluten. Spelta ima i neka nutricionistička svojstva koja pšenica nema.

Da li je spelta dobra za vas ?

Jedan od razloga zašto se spelta smatra zdravijom od pšenice je to što su nutrijenti u spelti koncentrisani u zrnu i ne nestaju tokom mlevenja, što je slučaj sa pšenicom. Drugi razlog zašto ljudi preferiraju speltu je to što se mnogo lakše vari. Za to postoji mnogo razloga.

Jedan je to što spelta sadrži mnogo rastvorljivih vlakana, koji pomažu u funkcionisanju probavnog trakta i poboljšavaju varenje glutena. Spelta sadrži manje kalorija nego pšenica i zato je mnogi ljudi smatraju „lakšom“. Pošto spelta nije „teška“, mnogo se lakše vari i ne ostavlja osećaj nadutosti koji se često javlja kada pojedete pun tanjir testenine ili nekoliko komada hleba.

Speltino brašno

Speltino brašno i zdravlje

Speltino brašno – pregled

Spelta (krupnik, krupnica, pir) je drevna žitarica i dalja je rođaka pšenice. Ima orašast, slatkast ukus. Speltino brašno je dostupno u dva oblika – kao integralno i kao belo brašno. U skladu sa tim, može da se koristi kao zamena za pšenično integralno i belo brašno pri pripremi hleba. Pošto speltino brašno sadrži gluten, tekstura peciva neće biti narušena. U poređenju sa pšeničnim brašnom, speltino je bogatije brojnim nutrijentima, kao što su proteini i minerali.

Speltino brašno – visok sadržaj niacina

U 100g speltinog brašna nalazi se približno 5,5mg niacina, odnosno vitamina B3. To je za 5% više niacina nego što ga sadrži tvrda ozima pšenica, kako tvrde u članku koji je 2008. objavljen u časopisu poljskog poljoprivrednog fakulteta, „Acta Scientiarum Polonorum“. Dnevno preporučena doza niacina je 20mg. 100g speltinog brašna zadovoljava 27,5% dnevnih potreba za ovim vitaminom. Kao i drugi vitamini B kompleksa, niacin pospešuje metabolizam. Pored toga, brašno od spelte ima i druge funkcije u ljudskom organizmu, na primer, pospešuje lučenje polnih hormona i hormona stresa u nadbubrežnim žlezdama. Niacin je potreban i za bolju cirkulaciju, kao i za smanjenje nivoa holesterola u krvi.

Speltino brašno – visok sadržaj minerala

Prema članku, objavljenom 2005. u „Žurnalu za poljoprivrednu i prehrambenu hemiju“, prilikom analitičkih i komparativnih istraživanja 9 uzoraka spelte bez ljuske i 5 uzoraka meke ozime pšenice, istraživači su došli do saznanja da spelta sadrži veću količinu nekih minerala, kao što su bakar, gvožđe, cink, magnezijum i fosfor. Speltine mekinje prirodno imaju visok sadržaj ovih minerala. Ljudskom organizmu su ovi mikronutrijenti potrebni za obavljanje brojnih funkcija i za očuvanje zdravlja nervnog, kardiovaskularnog, skeletnog i imunog sistema.

Speltino brašno – druga korisna svojstva

Speltino brašno je izuzetno rastvorljivo u vodi, što ga čini lakšim za varenje i onima koji imaju intoleranciju na pšenično brašno. Belo i integralno speltino brašno sadrže više rastvorljivih vlakana i od standardnog i od durum pšeničnog brašna. Rastvorljiva vlakna su naročito korisna za snižavanje nivoa holesterola i regulaciju nivoa šećera u krvi.Za dijabetičare je speltino brašno pogodnije od pšeničnog.

Speltino brašno – kako se koristi za peciva i hleb

Upotreba

Brašno od spelte je divnog ukusa i nema zrnatost kao pšenično integralno brašno. Speltino brašno možete da koristite u svim receptima za peciva, a od njega ćete dobiti lagano i ukusno integralno pecivo izrazito meke teksture, kao i lagane mrvice za posipanje. Jednostavno prilagodite svoje recepte, imajući u vidu da speltino brašno sadrži veoma malo glutena, a onda možete da uživate u ovoj ukusnoj žitarici.

Upotreba za mafine i brzi hleb

Korak 1

Zamenite oko 50% brašna, navedenog u receptu, speltinim brašnom. Sve suve sastojke pomešajte u posebnoj posudi.

Korak 2

Tečnost koja se koristi u receptu smanjite za 10%. Suve sastojke dodajte u mikser sa posudom ili u drugu veliku činiju. Pomešajte suve i vlažne sastojke i testo mutite brzo ali ne duže od 4 minuta.

Korak 3

Testo za mafine ili hleb prebacite u podmazane kalupe za vekne ili mafine. Testo sa speltinim brašnom pecite na isti način i na stoj temperaturi kao i obično.

Mrvice za posipanje pita i krekeri

Korak 1

Brašno navedeno u receptu, u potpunosti zamenite speltinim brašnom. Količinu tečnosti smanjite za 25%.

Korak 2

Mrvice i krekere pripremite na uobičajen način. Sastojke dobro izmešajte ali ne smete da mutite duže od 4 minuta. Dodajte još malo tečnosti, ako je potrebno, međutim, morate da pazite da testo ne bude lepljivo.

Korak 3

Mrvice za pite i krekere pecite na uobičajen način; na istoj temperaturi i isto vreme kao što je naznačeno u originalnom receptu.

Evo kako se koristi speltino brašno za Hleb od dizanog testa

Korak 1

Polovinu sastojaka za hleb izmešajte u velikoj činiji, a 50% brašna naznačenog u receptu zamenite speltinim brašnom. Smanjite količinu tečnosti za oko 10%. Činiju pokrijte i ostavite na toplom mestu. Testo bi trebalo da narasta od 5 do 12 sati.

Korak 2

Dodajte preostalu polovinu sastojaka, sve dobro izmešajte i nastavite da postupate kako je naznačeno u receptu. Pošto unapred pripremate kvas za hleb, dobićete tanju koru, a testo će sa speltinim brašnom bolje nadolaziti.

Korak 3

Pecite speltin hleb na istoj temperaturi i isto vreme kao što je naznačeno u receptu.

Saveti

• Kada koristite speltino brašno izbegavajte da nedovoljno izmešate sastojke jer ćete tako dobiti grudvasto testo koje ne narasta i ne širi se onako kako bi trebalo. S druge strane, preterano mešanje može da uništi proteinske niti koje drže gasove pa testo neće dovoljno narasti. Da biste dobili najbolje rezultate, uvek mešajte testo čim dodate tečnost u brašno.
• Speltino brašno se brže kvari od višenamenskog brašna jer je od celih zrna. Ovo brašno čuvajte u hermetički zatvorenoj posudi na hladnom mestu.

Hleb od spelte recept

Speltino brašno mnogo brže nadolazi i narasta od običnog pšeničnog brašna, stoga hleb od spelte pecite čim se testo udvostruči. Ukus je divan.

Sastojci:

• 500g belog speltinog brašna
• ½ kašičice soli
• 1 kašičica suvog kvasca
• 1 kašičica šećera
• 300ml tople vode
• 1 kašika biljnog ulja

Priprema:

1. U velikoj posudi pomešajte brašno, so, suvi kvasac i šećer.
2. Pažljivo izmerite vodu i grubo je pomešajte sa brašnom.
3. Dok je testo još grudvasto, dodajte ulje i mesite rukama sve dok ne postane glatko i elastično.
4. Testo ostavite u činiji pokrivenoj krpom, na mestu bez promaje, i sačekajte da naraste tako da se udvostruči (oko 1 sata). Ako hoćete da napravite brzi hleb, preskočite ovaj korak i pređite na korak br. 6.
5. Testo izručite na radnu površinu posutu brašnom i snažno ga mesite nekoliko minuta.
6. Oblikujte testo i stavite ga u podmazan kalup za hleb (pleh za 1kg testa) ili na papir za pečenje koji ste prethodno nauljili.
7. Pokrijte testo i ostavite ga na toplom mestu oko 25 minuta.
8. Hleb od spelte pecite u prethodno zagrejanoj pećnici 35 – 40 minuta.

Temperatura potrebna za pečenje hleba od spelte prema tipu pećnice:

220⁰C – obična pećnica

200⁰C – pećnica sa ventilatorom

Na podeljku br. 7 – plinska pećnica

Recept za hleb od spelte nije komplikovan i ako ste ikada mesili i pekli hleb nećete imati nikakvih problema.

Pogledajte i članak u kome se nalaze brojni >> recepti za hleb od splete

Zašto je spelta dobra za zdravlje ?

Znamo da je spelta hranljiva, ali kako tačno ona doprinosi našem zdravlju? Postoji mnogo razloga da ubacite ovu hranljivu žitaricu u svoju ishranu.

1. Poboljšava varenje

Pošto speltino zrno ima dosta rastvorljivih vlakana, podstiče varenje i vrlo je korisna za probleme sa organima za varenje kao što je sindrom iritabilnih creva. Vlakna podstiču defekaciju. Ne samo da ovo smanjuje probleme kao što su dijareja, zatvor, nadimanje i suvišni gasovi, već i dosta poboljšava apsorpciju nutrijenata.

2. Povećava nivo energije

Spelta vam može povećati nivo energije.Zrno od spelte i brašno od njega sadrže složene ugljene hidrate, koji se vare sporije nego rafinisani ugljeni hidrati kakvi se nalaze u belom hlebu i testenini. To znači da vam ugljeni hidrati daju energiju mnogo duže. Nasuprot tome, rafinisani ugljeni hidrati dovode do naglih skokova i padova energije. Mnogi sportisti koriste složene ugljene hidrate kako bi povećali svoj nivo energije.

3. Sprečava dijabetes i srčana oboljenja

I dijabetes i kardiovaskularna oboljenja su povezani sa insulinskom rezistencijom i ishrana u kojoj dominiraju šećer i ugljeni hidrati mogu doprineti razvoju ovih bolesti. U poređenju sa većinom vrsta pšenice, spelta ima mnogo niži glikemijski indeks, žto znači da ne izaziva skokove i padove energije, i pošto se šećer mnogo sporije oslobađa u krvotok, dobra je kao prevencija ili lečenje dijabetesa i sličnih oboljenja.

4. Snižava nivo holesterola

Ne samo da spelta sadrži izuzetno malo holesterola, već i pomaže u snižavanju nivoa holesterola. Visok sadržaj vlakana može pomoći u sprečavanju apsorpcije holesterola. Vlakna u spelti posebno deluju na „loš“ holesterol.

5. Podstiče mršavljenje

Da li je spelta dobra za mršavljenje? Odgovor glasi „da“. Spelta ima manje kalorija nego pšenica i zato je odlična zamena. Pošto spelta sadrži složene ugljene hidrate, ne uzrokuje iste skokove insuline koji su povezani sa viškom kilograma i gojaznošću.

6. Poboljšava imunitet

Spelta sadrži širok spektar antiupalnih dejstava, što znači da može poboljšati imunitet. Spelta sadrži mukopolisaharide, vrstu složenih ugljenih hidrata koji imaju antiualno dejstvo i pomažu našim kostima i zglobovima. Spelta sadrži i aminokiseline, što znači da je odlična u borbi protiv upala zglobova, kao i još mnogo toga. Pošto sadeži i dosta vitamina i minerala, kao i elemenata koji podstiču varenje, spelta je odlična za imuni sistem.

7. Ojačava kosti

Spelta sadrži mnogo minerala važnih za zdravlje kostiju. I kalcijum i fosfor pomažu u ojačavanju kostiju i zuba i sprečavaju probleme kao što je osteoporoza.

Da li spelta sadrži gluten?

Ako imate celijačnu bolest, nije dovoljno znati šta sve spelta sadrži. Najvažnije pitanje je šta ne sadrži, tj. da li sadrži gluten. Pošto spelta ima malo glutena, da li je mogu konzumirati i ljudi sa celijačnom bolešću? Nažalost, ne. Iako spelta ima znatno manje glutena nego pšenica, ipak sadrži gluten, tako da nije dobar izbor za ljude koji pate od celijačne bolesti i verovatno će uzrokovati loše simptome.

Ipak, ljudi koji su alergični na pšenicu ili gluten mogu pokušati sa speltom, jer ne izaziva uvek neprijatne simptome. Mnogi ljudi alergični na pšenicu sasvim bezbedno jedu speltu. Najbolje je da probate i vidite da li vam odgovara.

Kako ubaciti speltu u ishranu ?

Sada kada znate koliko spelta može biti dobra za vaše zdravlje, verovatno se pitate za šta se sve koristi speltino brašno. Postoji mnogo različitih jela za koja se koristi spelta. Jedan od najlakših načina da speltu ubacite u ishranu jeste da njome zamenite druge žitarice ili ugljene hidrate. Umesto da jedete običnu testeninu, možete jesti testeninu od spelte.

Kakva je speltina testenina? Očigledno, testenina koja se pravi od spelte, a ne od plenice, i verovatno ćete je naći u većim super-marketima ili prodavnicama zdrave hrane. Na tržištu možete naći speltin hleb, testenine i žitarice.

Ako ne možete da nađete proizvode od spelte, možete kupiti speltino brašno i sami praviti jela od spelte. Koristite recepte za pšenično bračno i jednostavno pšenicu zamenite speltom. Imajte na umu da se spelta lakše rastvara u vodi, što znači da ćete za testo koristiti manje tečnosti.

Ko ne bi trebalo da jede speltu ?

Spelta je izuzetno zdrava namirnica, ali da li je ona pravi izbor za vas? To zavisi od nekoliko faktora. Ljudi koji bi trebalo da jedu speltu su:

• Ljudi koji imaju neki poremećaj varenja, kao što je sindrom iritabilnih creva
• Dijabetičari
• Ljudi koji imaju visok holesterol, neko srčano oboljenje ili su gojazni
• Svi koji žele da poboljšaju svoje zdravlje
• Sportisti ili ljudi koji se bave napornim fizičkim radom
• Ljudi koji žele da se zdravije hrane

Ko treba da izbegava speltu:

• Ljudi sa celijačnom bolešću
• Ljudi koji se pridržavaju ishrane sa malo ugljenih hidrata
• Ljudi alergični na pšenicu ako su utvrdili da im spelta ne prija

Moguća štetna dejstva spelte

Spelta je jako hranljiva i zdrava namirnica i ne izaziva nikakve ozbljne nuspojave, izuzev u nekoliko retkih slučajeva:

• Ako imate celijačnu bolest, morate izbegavati speltu. Spelta sadrži gluten, tako da će vam izazvati klasične simptome kao i bilo koji proizvod od pšenice. Ovo je potvrđeno i naučnim istraživanjima.
• Ako ste alergični na pšenicu, proverite da li vam i spelta izaziva alergiju. Neki ljudi koji su alergični na gluten mogu imati neželjene posledice, dok drugi smatraju da im spelta sasvim odgovara.
• Spelta može pomoći ljudima koji imaju problema poput sindroma iritabilnih creva, ali ponekad može i pogoršati simptome. Razlog tome je to što spelta sadrži ugljene hidrate kratkog lanca, koji u nekim slučajevima mogu i pogoršati simptome bolesti.

Ako imate neki od ovih problema, spelta može uzrokovati nadimanje, gasove, dijareju, grčeve, zatvor, zamor i slične simptome tipične za celijačnu bolest.

Spelta je hranljiva i zdrava žitarica koja se hiljadama godina koristi zbog svoje hranljivosti. Ako ubacite speltu u ishranu, poboljšaćete varenje i imunitet i ubaciti u sebe mnogo vitamina i minerala koji su nam svakodnevno potrebni. Naravno, speltu ne smeju koristiti ljudi sa celijačnom bolešću, ali kad su u pitanju ljudi koji nemaju ovaj problem, spelta će sigurno pozitivno uticati na njihovo zdravlje.