TSH hormon visok i nizak – simptomi, lečenje, uzroci
Ukoliko ste primetili da se u poslednje vreme dosta znojite, ili da ne podnosite vrućine, kao jedan od mogućih razloga tome jeste poremećaj funkcije štitne žlezde.
U laboratorijskim testovima često možete da naiđete na skraćenice TSH, T3 i T4.
Ove skraćenice označavaju parametre koji direktno ukazuju na stanje same žlezde, odnosno, na ukupno količinu joda od koje se sintetišu sami hormoni.
Funkcija štitne žlezde može biti poremećena usled mehaničke povrede, ali dejstva hemijskog i radijacionog zračenja, usled infekcije, ali i genetske malformacije koja je u poslednje vreme sve češća.
Šta je TSH (tireostimulišući hormon)?
TSH je skraćenica za tireo – stimulirajući hormon.
Sam po sebi, predstavlja regulator lučenja hormona štitne žlezde (T3 i T4) koji utiču na metabolizam skoro svakog organa u telu.
Ovi hormoni su povezani linearno hipotalamus – hipofiza – štitna žlezda.
Hipotalamus je žlezda koja oslobađa TRH (tirotropinoslobađajući hormon) koji stimuliše rad hipofize.
Hipofiza zatim luči TSH, koji stimuliše lučenje tiroidnih hormona (T4 i T3), koji utiču na gotovo svaki organ u telu.
U optimalnim uslovima, nivo TSH hormona reguliše lučenje T3 i T4, kako ne bi došlo do prekomernog lučenja ovih hormona.
TSH luči hipofiza, žlezda koja se nalazi u mozgu. Ako dođe do oscilacije u nivou TSH, uzrok tome je nivo T3 i/ili T4.
Povišen TSH obično znači da je štitna žlezda nedovoljno aktivna i da ne luči dovoljno svojih hormona. Blago povišen TSH je normalna pojava u trudnoći.
Snižen TSH obično govori o prekomernoj aktivnosti štitne žlezde, što može biti posledica autoimunog oboljenja ili previše joda u ishrani.
Evo i kako sve to funkcioniše?
Hipofiza luči određenu količinu TSH. Ovaj hormon stimuliše štitnu žlezdu i ona luči dovoljne količine tiroksina (T4) i trijodotironina (T3).
Informacije o količini izlučenih hormona se vraćaju u mozak. To se zove povratna sprega ili petlja (feedback loop).
Kada je nivo T4 i T3 u krvi povišen, naše telo šalje signal hipofizi da luči manje TSH.
Međutim, ako je nivo hormona štitne žlezde nizak, hipofiza luči više tireostimulišućeg hormona kako bi povećala količinu hormona štitne žlezde.
Da bi TSH mogao da stimuliše sintezu T3 i T4, mora prvo da se sam stvori u hipofizi, a sa druge strane, da bi se stvorio u hipofizi, potreban je signal iz hipotalamusa do kog su uzlaznim signalima iz celog tela, stigle informacije o zdravlju štitne žlezde.
TSH predstavlja pouzdan dijagnostički parametar, te se danas koristi u ispitivanju mnogih bolesti. Pored dijagnostikovanja poremećaja štitne žlezde, TSH se, u poslednje vreme, dosta koristi i u ispitivanju neplodnosti, ali i ostalih poremećaja zasnovanih na hormonskim poremećajima.
BESPLATNA e-knjiga
Hipotireoza i Hipertireoza
Saznajte koje sve prirodne namirnice vam mogu pomoći u tretmanu štitne žlezde
Visok TSH
Visok TSH se brojčano definiše kao vrednost veća od 4 milimola po litru. Ipak, vrednosti često variraju, tako da je funkcionalni opseg do 5 mmol/l.
Visok TSH ukazuje na poremećaj funkcije štitne žlezde, odnosno, o njenom smanjenom radu.
Pored TSH, u ovom slučaju se prate i T3 i T4 čije su vrednosti u ovom slučaju dosta snižene, odnosno, premalo je joda sintetisano i organizmu fali jod.
Povišen TSH je uglavnom indikacija nedovoljno aktivne tiroidne žlezde (hipotiroidizam).
Kod hipotiroidizma je TSH obično povišen, a tiroksin (T4) snižen. Dalja ispitivanja krvi pokazuju koji lek je najbolji za lečenje poremećaja i u kojoj dozi.
Neki ljudi imaju subklinički hipotiroidizam. To stanje se javlja kada je TSH povišen, a nivo T3 i T4 ostaje normalna.
Kod subkliničkog hipotiroidizma se retko javljaju simptomi.
Koji su uzroci povišenog TSH hormona?
Najčešći uzroci povećanja TSH jesu infekcije štitne žlezde kao i brojna autoimunska stanja.
Stanje smanjene funkcije štitne žlezde se naziva hipotireoidizam a najčešći uzrok jeste Hašimotov tireoiditis.
Hašimotov tireoiditis je autoimunska bolest kod koje je veliki deo štitne žlezde oštećen.
Iako se ne zna razlog njegovog nastanka, često se govori o faktorima genetike i životne sredine, kao mogućim faktorima koji dovode do razvoja ove bolesti.
Hašimoto se najčešće javlja u adolescenciji i starijem životnom dobu, nešto je češći kod osoba ženskog pola.
Pored Hašimota, kao mogući uzroci se navode i lečenje hipertireoidizma, operacija štitne žlezde, radijaciono zračenje, kao i upotreba lekova poput litijuma, koji se često koristi u lečenju psihijatrijskih stanja.
Uvek treba povesti računa o trudnoći kao mogućem uzroku prolaznog hipotireoidizma, kao i o nedostatku joda u organizmu.
O nedostatku joda se dosta govori jer ponekad se ishranom slučajno može blokirati sinteza joda – kupus i ostalo povrće iz grupe kupusnjača dokazano ometaju sintezu joda!
Koji su simptomi povišenog TSH hormona?
Hipotireoidizam ima karakteristične simptome, koji se povlače ukoliko se radi o stečenom tipu bolesti, odnosno, ukoliko genetika ne igra presudnu ulogu u njenom nastanku.
- hroničan osećaj umora i pospanost
- suva koža
- konstipacija
- stalni osećaj hladnoće
- slabost mišića
- naduto lice
- gojenje i poteškoće sa skidanjem kilograma
- promuklost
- bol, oticanje i ukošenost zglobova i mišića
- istanjena kosa
- naprsli i istanjeni nokti
- promene raspoloženja i depresija
- oslabljena memorija
- neregularni menstrualni ciklusi
Ukoliko se hipotireoidizam ne leči adekvatno, simptomi mogu progredirati.
Uz dobitak na telesnoj težini raste i holesterol, tako da često ove osobe imaju i kardiovaskularne probleme.
Povećan TSH u krvi – lečenje
Standardna terapija povećanog TSH, odnosno, hipotireoidizma, uključuje dnevnu upotrebu sintetski napravljenih tireoidnih hormona – levotiroid, sintorid.
Nakon 2 nedelje korišćenja lekova, dolazi do smanjenja težine simptoma (ukoliko je reč o stečenom tipu bolesti).
Potrebno je kontrolisati i nivo holesterola u krvi i koristiti lekove statine u slučaju da je LDL holesterol u porastu.
Kada je reč o ishrani, potrebno je napomenuti da određena hrana ima loš uticaj na pravilnu apsorpciju joda.
U stanju akutnog hipotireoidizma, potrebno je izbegavati:
- soju
- namirnice sa glutenom
- sve kupusnjače – kupus, kelj
- začinjenu i masnu hranu
- hranu sa dosta šećera
- termičku obradu hrane poput pohovanja i prženja
Nizak TSH
Nizak TSH govori da je došlo do razvoja hipertireoidizma, odnosno, do povećane funkcije štitne žlezde. B
rojčano, nizak TSH se definiše kao niži od 0,4 mmol/l.
Povećanje funkcije štitne žlezde prate brojni simptomi i potrebno je brzo i adekvatno lečenje.
Hipofiza ne može da proizvede dovoljno ovog hormona, ako štitna žlezda luči više hormona T3 i T4.
Nizak TSH i povišeni T3 i T4 su simptomi prekomerne aktivnosti štitne žlezde (hipertireoze).
Najčešći uzroci ovog oboljenja su Grejvs-Bazedovljeva bolest (antitela u krvi koja stimulišu rad štitne žlezde), gušavost i toksični adenom.
Nizak TSH – koji su uzroci?
Najčešći uzrok hipertireoidizma jeste Grejvs – Bazedovljeva bolest.
Ova autominuska bolest dovodi do toga da hormoni štitnjače stalno fluktuiraju, odnosno, da se u početku smanje, a onda drastičnu povećaju dovodeći pritom do brojnih simptoma.
Grejvsovu bolest karakterišu sledeći simptomi:
- anksioznost i nervoza
- podrhtavanje prstiju ruke i noge
- osetljivost na visoke temperature – pojačano znojenje
- povećanje štitne žlezde (gušavost)
- nepravilnost u menstrualnim ciklusima
- nemogućnost održavanja erekcije i smanjen libido
- pojačan rad creva
- oftalmopatija (izbačene očne jabučice)
- crvenilo kože i listanje kože
- moguća je pojava aritmija
Pored Grejvsove bolesti, mogući izazivači jesu i Plumerova bolest, toksični adenom, kao i infekcije štitne žlezde.
TSH smanjen – lečenje
Lečenje hipertireoidizma je višestruko – lečenje se sprovodi uzimajući u vidu faktore starosti, fizičke kondicije, sistemska bolest koja utiče na štitnu žlezdu.
Radioaktivni jod se uzima oralno i biva apsorbovan od strane štitne žlezde, a nakon 3 do 6 meseci dovodi do smanjenja štitne žlezde na normalne vrednosti.
Uvek treba imati u obzir moguć nastanak smanjenja funkcije štitne žlezde, te ga treba postepeno uvoditi.
Medikamenti koji se koriste u lečenju hipertireoidizma jesu propiltiouracil i metimazol.
Simptomi se redukuju nakon 6 do 12 nedelja korišćenja ovih lekova, mada je uobičajeno da se terapija sprovodi i nakon ublažavanja simptoma, do godinu dana.
Mogući neželjeni efekti su oštećenje funkcije jetre i bol u zglobovima.
Ukoliko je došlo do razvoja aritmija, uvode se i beta blokatori.
U najtežim slučajevima, preporučuje se hirurgija, operacija uklanjanja velikog dela štitne žlezde se naziva tireodektomija.
Simptomi na očima (izbačene očne jabučice i smanjenje vida) se generalno povlače nakon terapije, ali u težim slučajevima, potrebno je izvršiti operaciju mišića koji pomeraju očnu jabučicu i, u slučaju hipertireodizma, povlače je u polje.
[icegram campaigns=”8186″]
