bol-u-vratu

Vratna diskus hernija – Cervikalna discus hernia – simptomi i lečenje

Vrlo često oboljenje kičmenog stuba, vratna diskus hernija se, u dobrom delu slučajeva, dijagnostikuje u poodmaklom stadijumu. Vratni deo kičme nije izložen istom opterećenju kao lumbalni, a pokretljivost koja je karakteristika ovog dela tela stvara potencijal za obolenja.

Pokretljivost je i uzrok degenerativnih promena vratnog dela kičme u velikom delu starosne populacije iznad pedesete godine. Pored spondiloze, cervikalna diskus hernija je najčešće obolenje vratnog dela kičme.

Pored degenerativnih procesa usled gubljenja gipkosti mišićne mase u gornjem delu tela, najčešći uzroci su nedovoljna fizička aktivnosti loše držanje tela. Ovo je  posebno izraženo kod ljudi čije su aktivnosti tokom dana pretežno orijentisane na sedenje, ili položaj sa savijenim gornjim delom tela /nagetost, kao i poslovi koji zahtevaju slabu pokretljivost vratnog dela / npr. dugotrajno gledanje u monitor/.

Simptomi i dijagnostikovanje vratne – cervikalne diskus hernije

Istraživanja govore da 10% dijagnostikovanih slučajeva nema izražene simptome, a preko 30% pacijenata se javi lekaru tek kada je vratna diskus hernija u stadijumu koji zahteva kompleksnije lečenje sa terapijskim kombinacijama.

Bol koji se obično smatra prvim simptomom svakog oboljenja, kod vratne diskus hernije najčešće se javlja naglo, u snu, usled trzaja vrata pri okretanju, i to stoga što pomereni disus stvara pritisak na zadnji uzdužni ligament vratnog dela kičmenog stuba.

Kod jako malog broja pacijenata bol se javlja u postepenoj progresiji tokom dnevnih aktivnosti. Pored bola u predelu vrata, javlja se i u ramenu i između lopatica, a u ovim slučajevima pacijenti često odlažu posetu lekaru sumnjajući na probleme sa mišićnom masom u ramenom delu tela.

Trnjenje i slabost ruku vrlo često upućuje na vratnu diskus herniju, pri čemu se vrlo često dešava odsustvo mogućnosti izvođenja finalnih pokreta šakom, ili prstima, neretko samo jedne ruke.  Nespretnost u izvođenju određenih pokreta prstima kao što je pisanje, ili zakopčavanje dugmića i slično alarmiraju na probleme sa vratnom diskus henijom.Takođe se može osetiti i trnjenje nogu, slabost u nogama, ali i  poremećaji sa pražnjenjem creva i otežano mokrenje.

Glavobolja u potiljačnom delu i svetlucanje isped očiju su jedan od najizraženijih simptoma vratne diskus hernije, a kako se ovi simptomi javljaju i kada je u pitanju visok prtisak vrlo često se odlazak lekaru odlaže upravo sumnjajući na ovo drugo. Tišteći bol u potiljačnom delu glave koji se smiruje mirovanjem, za razliku od ostalih glavobolja, gotovo je siguran pokazatelj ovog oboljenja. Vrtoglavica i nestabilnost takođe upućuju na sumnje da se radi o vratnoj diskus herniji.

Cervikalna discus hernija se najčešće javlja u nivoima C6-C7 i C5-C6, a dijagnostičke metode kreću se u domenu radiografije vratnog dela kičme-nativna, cervikalna meliografija, CT, magnetna rezonanca.

Lečenje: metode i preventive vratne diskus hernije

Za smirenje i otklanjanje bola preporučuje se mirovanje, a kompletno lečenje diskus hernije je proces koji zahteva kombinovanu terapiju. U najvećem broju slučajeva fizikalna terapija- vežbe u trajanju od 20-30 minuta dva do tri puta dnevno u roku od 3-4 meseca pomažu ozdravljenju.

Nošenje Šancove kragne, terapija analgeticima i koritikosteroidima, uz fizikalnu terapiju daju odlične rezultate. U slučajevima kada problemi sa vratnom diskus hernijom traju dugo i to u obimu koji ometa kvalitet života, preporučuje se operacija.

Operacija podrazumeva vađenje diska i stavljanjem grafta -koštanog umetka uzetog sa bedrene kosti bolesnika, ili implatanta koji se primenjuju u savremenoj medicini. U ovome se operacija vratne diskus hernije razlikuje od operacije lumbalne (leđne) budući da se kod nje umesto izvađenog diska ne stavlja nikakav umetak. Postoperativni oporavak, uz nošenje Šancove kragne, traje šest do osam nedjelja dok ne dođe do srastanja (međupršljenske fuzije).

Kao preventivne mere preporučuju se fizička aktivnost, posebno u slučajevima kada posao iziskuje sedenje i slabu pokretljivost vratnog dela kičme, pravilno držanje tela, nameštaj za sedenje – fotelje ili stolice sa antomski prilagođenim sedalnim delom i naslonom.

Ishrana bogata vitaminima i mineralima su nezaobilazni deo opšte zdravstvene kulture pa tako i u slučaju prevencije vratne diskus hernije.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.