Vratna diskus hernija – Cervikalna discus hernia – simptomi i lečenje

Vrlo često oboljenje kičmenog stuba, vratna diskus hernija se, u dobrom delu slučajeva, dijagnostikuje u poodmaklom stadijumu. Vratni deo kičme nije izložen istom opterećenju kao lumbalni, a pokretljivost koja je karakteristika ovog dela tela stvara potencijal za obolenja.

Pokretljivost je i uzrok degenerativnih promena vratnog dela kičme u velikom delu starosne populacije iznad pedesete godine. Pored spondiloze, cervikalna diskus hernija je najčešće obolenje vratnog dela kičme.

Pored degenerativnih procesa usled gubljenja gipkosti mišićne mase u gornjem delu tela, najčešći uzroci su nedovoljna fizička aktivnosti loše držanje tela. Ovo je  posebno izraženo kod ljudi čije su aktivnosti tokom dana pretežno orijentisane na sedenje, ili položaj sa savijenim gornjim delom tela /nagetost, kao i poslovi koji zahtevaju slabu pokretljivost vratnog dela / npr. dugotrajno gledanje u monitor/.

Simptomi vratne – cervikalne diskus hernije

Bol koji se obično smatra prvim simptomom svakog oboljenja, kod vratne diskus hernije najčešće se javlja naglo, u snu, usled trzaja vrata pri okretanju, i to stoga što pomereni disus stvara pritisak na zadnji uzdužni ligament vratnog dela kičmenog stuba.

Kod jako malog broja pacijenata bol se javlja u postepenoj progresiji tokom dnevnih aktivnosti. Pored bola u predelu vrata, javlja se i u ramenu i između lopatica, a u ovim slučajevima pacijenti često odlažu posetu lekaru sumnjajući na probleme sa mišićnom masom u ramenom delu tela.

Trnjenje i slabost ruku vrlo često upućuje na vratnu diskus herniju, pri čemu se vrlo često dešava odsustvo mogućnosti izvođenja finalnih pokreta šakom, ili prstima, neretko samo jedne ruke.  Nespretnost u izvođenju određenih pokreta prstima kao što je pisanje, ili zakopčavanje dugmića i slično alarmiraju na probleme sa vratnom diskus henijom.Takođe se može osetiti i trnjenje nogu, slabost u nogama, ali i  poremećaji sa pražnjenjem creva i otežano mokrenje.

Glavobolja u potiljačnom delu i svetlucanje isped očiju su jedan od najizraženijih simptoma vratne diskus hernije, a kako se ovi simptomi javljaju i kada je u pitanju visok prtisak vrlo često se odlazak lekaru odlaže upravo sumnjajući na ovo drugo. Tišteći bol u potiljačnom delu glave koji se smiruje mirovanjem, za razliku od ostalih glavobolja, gotovo je siguran pokazatelj ovog oboljenja. Vrtoglavica i nestabilnost takođe upućuju na sumnje da se radi o vratnoj diskus herniji.

Cervikalna discus hernija se najčešće javlja u nivoima C6-C7 i C5-C6, a dijagnostičke metode kreću se u domenu radiografije vratnog dela kičme-nativna, cervikalna meliografija, CT, magnetna rezonanca.

Dijagnoza vratne diskus hernije

Dijagnostikovanje vratne diskus hernije uključuje različite metode, uključujući:

• Radiografija vratnog dela kičme: koristi se za pregled kostiju vratnog dela kičme i moguća prisustva degenerativnih promena.
• Cervikalna meliografija: koristi se za proučavanje izgleda kičmene tečnosti (mielograme) i otkrivanje eventualnih kompresija živaca.
• CT skeniranje: koristi rendgensko zračenje i računarsku obradu za detaljniji pregled tkiva kičmenog stuba i izbočenja diskova.
• Magnetna rezonanca: koristi snažno magnetno polje i radio talase za stvaranje detaljnih slika vratnog dela kičme, diskova i okolnih struktura.

Istraživanja govore da 10% dijagnostikovanih slučajeva nema izražene simptome, a preko 30% pacijenata se javi lekaru tek kada je vratna diskus hernija u stadijumu koji zahteva kompleksnije lečenje sa terapijskim kombinacijama.

Lečenje: metode i preventive vratne diskus hernije

Za smirenje i otklanjanje bola preporučuje se mirovanje, a kompletno lečenje diskus hernije je proces koji zahteva kombinovanu terapiju. U najvećem broju slučajeva fizikalna terapija- vežbe u trajanju od 20-30 minuta dva do tri puta dnevno u roku od 3-4 meseca pomažu ozdravljenju.

Nošenje Šancove kragne, terapija analgeticima i koritikosteroidima, uz fizikalnu terapiju daju odlične rezultate. U slučajevima kada problemi sa vratnom diskus hernijom traju dugo i to u obimu koji ometa kvalitet života, preporučuje se operacija.

Operacija podrazumeva vađenje diska i stavljanjem grafta -koštanog umetka uzetog sa bedrene kosti bolesnika, ili implatanta koji se primenjuju u savremenoj medicini. U ovome se operacija vratne diskus hernije razlikuje od operacije lumbalne (leđne) budući da se kod nje umesto izvađenog diska ne stavlja nikakav umetak. Postoperativni oporavak, uz nošenje Šancove kragne, traje šest do osam nedjelja dok ne dođe do srastanja (međupršljenske fuzije).

Kao preventivne mere preporučuju se fizička aktivnost, posebno u slučajevima kada posao iziskuje sedenje i slabu pokretljivost vratnog dela kičme, pravilno držanje tela, nameštaj za sedenje – fotelje ili stolice sa antomski prilagođenim sedalnim delom i naslonom.

Ishrana bogata vitaminima i mineralima su nezaobilazni deo opšte zdravstvene kulture pa tako i u slučaju prevencije vratne diskus hernije.

Faktori rizika vratne diskus hernije

Postoje određeni faktori koji mogu povećati rizik od razvoja vratne diskus hernije, uključujući:

• Starenje: Stariji ljudi su podložniji degenerativnim promenama kičme koje mogu dovesti do hernije diska.
• Genetika: Nasleđeni faktori mogu povećati rizik od razvoja ove vrste hernije diska.
• Prekomerna telesna težina: Prekomerna težina i gojaznost mogu povećati pritisak na kičmeni stub, što može uzrokovati herniju diska.
• Loše držanje: Nepravilno držanje tela može opterećivati vratni deo kičme i povećati rizik od razvoja hernije diska.
• Traume: Fizičke povrede ili nagle udarce u vratni deo kičme mogu izazvati herniju diska.
• Prekomerno korišćenje: Ponavljajući pokreti vrata ili podizanje teških tereta mogu dovesti do istrošenosti diskova i razvoja hernije diska.

Komplikacije diskus hernije

U većini slučajeva, simptomi vratne diskus hernije se mogu ublažiti ili potpuno otkloniti konzervativnim tretmanima.

Međutim, u nekim slučajevima, hernija diska može izazvati ozbiljnije komplikacije kao što su:

• Kompresija kičmene moždine: Hernija diska može izazvati pritisak na kičmenu moždinu, što može dovesti do neuroloških simptoma kao što su slabost ili utrnulost u rukama i nogama, smetnje s hodom i kontrolom bešike i creva.
• Radikularna kompresija: Hernija diska može takođe pritisnuti spinalne živce koji izlaze iz kičmenog stuba, što može dovesti do istih simptoma slabosti, trnjenja i bola u rukama i nogama.
• Medialna kompresija moždanog stabla: U veoma retkim slučajevima, hernija diska može pritisnuti moždano stablo, što izaziva ozbiljne neurološke simptome kao što su teška slabost ili paraliza ruku i nogu, smetnje s govorom i gutanjem, gubitak funkcije mokraćne bešike i creva i druge životno ugrožavajuće simptome.

Važno je napomenuti da su ove komplikacije retke i da većina ljudi može dobiti značajno olakšanje od simptoma vratne diskus hernije uz pravilan tretman i upravljanje ovim stanjem.

Vratna diskus hernija je stanje koje se javlja kada se disk u vratnoj kičmi pomera i vrši pritisak na okolna tkiva, što može izazvati simptome poput bola, utrnulosti i slabosti u vratu, ramenima i rukama. Faktori rizika za razvoj vratne diskus hernije uključuju starenje, genetiku, prekomernu telesnu težinu, loše držanje, traume i prekomerno korišćenje.

U većini slučajeva, simptomi se mogu ublažiti konzervativnim tretmanima kao što su odmor, fizikalna terapija i lekovi protiv upale. Međutim, u nekim slučajevima, kada simptomi ne prolaze i otežavaju svakodnevne aktivnosti, može biti potrebna hirurška intervencija. Važno je da se pravovremeno konsultujete sa lekarom kako biste dobili pravilan tretman za vaš specifični slučaj.