Bronhijalna astma simptomi, uzroci, lečenje, prirodni lekovi

BRONHIJALNA ASTMA kod dece i odraslih SIMPTOMI I LEČENJE konvencionalnim i prirodnim putem.

Bronhijalna astma je čest zdravstveni problem, i obično se javlja kod dece i tinejdžera mada nije rtkost i kod odraslih. Smatra se da danas svaki dvanaesti čovek na svetu ima astmu.

Simptomi astme su gušenje, poteškoće sa disanjem, kašalj i kijanje, a uzroci astme su obično alergije, izlaganje iritansima i sezonske alergije, a ponekad i intenzivno vežbanje. Šta sve nekoga može učiniti podložnim astmi? Postoji mnogo faktora, uključujući nepravilnu ishranu, prekomernu kilažu i gojaznost, slab imuni sistem, provođenje malo vremena na svežem vazduhu i porodičnu anamnezu.

Pošto broj obolelih od astme iz godine u godinu raste, medicinski stručnjaci trenutno ispituju teoriju da antibiotici i vakcine takođe imaju ulogu u razvoju astme. Ova teorija još uvek nije dokazana, ali neki stručnjaci smatraju da je danas bronhijalna astma mnogo raširenija nego ranije zato što ljudi piju mnogo više lekova, što dugoročno menja normalne funkcije imunog sistema. Dodajmo na to i činjenicu da danas većina ljudi mnogo manje vremena provodi u prirodi, a mnogo više u svojim stanovima i kancelarijama, gde ima i mnogo više alergena i iritanasa. Osim navedenog, u proteklih trideset godina se javila i prava epidemija gojaznosti, što je još jedan važan uzrok u razvoju astme.

Kao što ćemo videti u nastavku, postoje neke stvari uz pomoć kojih se prirodnim putem mogu sprečiti napadi astme i izlečiti simptomi bronhijalne astme. Tu spadaju izbegavanje određenih alergena i hrane koja može da izazove ili pogorša upalu u organizmu, ojačavanje imuniteta, stvaranje otpornosti na alergene tako što se više vremena provodi u prirodi i lečenje uzroka alergija i lošeg stanja probavnog trakta.Sve ovo važi i kad je u pitanju bronhijalna astma kod odraslih.

Astma simptomi i znakovi

Simptomi astme dosta variraju u pogledu učestalosti i intenziteta. To znači da se kod nekih ljudi sa astmom retko kad ispoljavaju simptomi, a drugi imaju simptome i napade jako često. To je jedan od razloga zbog kojih neki odrasli ljudi ljudi i deca imaju astmu, ali nemaju dijagnozu, jer misle da su ti simptomi privremeni i da je sa njima sve u redu.

Kod drugih ljudi su pak simptomi bronhijalne astme veoma izraženi, često kašlju i kijaju i imaju jake napade kao odgovor na sve iritanse koji aktiviraju njihov imuni sistem.

Najčešći simptomi astme uključuju:

• Kašljanje i kijanje, ponekad i sa puno šlajma
• Otežano disanje, uz koje se nekada javlja „zviždanje“ pluća
• Kada pacijent pokušava da priča ili da udahne vazduh, ponestaje mu vazduha
• Pritisak i stezanje u grudima
• Znaci loše cirkulacije i manjka kiseonika (uključujući i pomodrele prste na rukama i nogama i/ili promene na koži)
• Osećaj vrtoglavice, zamora i slabosti
• Loša koordinacija i gubljenje ravnoteže, kao i problemi sa vidom tokom napada
• Ponekad se tokom napada javljaju i panika i anksioznost zbog nemogućnosti disanja
• Simptomi slični onima koji se javljaju zbog alergija (crvene i suzne oči, svrab u grlu, curenje iz nosa). Sluzokoža grla i nosa je obično jako crvena i natečena
• Otečene limfne žlezde, posebno na vratu. Ponekad se astmatičari osećaju kao da se sasvim guše zbog upale disajnih puteva
• Suva usta, posebno ako se diše kroz usta zbog poteškoća sa disanjem prilikom disanja kroz nos
• Poteškoće da se vežba ili radi bilo šta napornije, što zahteva dublje disanje

Nije potrebno da budu prisutni svi ovi simptomi bronhijalne astme da bi se bolest dijagnostifikovala.Prvi simptomi bronhijalne astme obično se ispoljavaju tokom noći i rano ujutru.Bronhijalna astma se može dobro kontrolisati kada se otkrije na vreme a oboleli može normalno raditi i živeti.

Šta je astma?

Astma je zdravstveni problem za koji su karakteristične poteškoće sa disanjem i sužavanje disajnih puteva (nosa, nosnih puteva, usta i ždrela) koji vode do pluća. Mada napad astme može biti prilično zastrašujući, a ponekad i veoma ozbiljan posebno kod dece, dobra vest je da suženje disajnih puteva zbog koga se javljaju simptomi  asme može da leči prirodnim putem i promenama u životnim navikama.Neki prirodni lekovi za astmu su zaista odlični i obećavaju izlečenje.

Bronhijalna astma je vrsta hronične opstruktivne bolesti pluća. Za astmu je karakteristično da se simptomi javljaju iznenada i kao odgovor na stimulanse koji iritiraju imuni sistem i disajne puteve, što se smatra astmatičnim napadom. Istraživanja pokazuju da bronhijalna astma kod odraslih i to više od polovine pacijenata izaziva jedan teži astmatični napad bar jednom godišnje. Ista ta istraživanja pokazuju da većina odraslih pacijenata prosto zanemaruje savete svog lekara kada je reč o tome kako da se spreče simptomi i napadi astme.

Bronhijalna astma se sada smatra jednom od najčešćih hroničnih bolesti kod dece, i češće se javlja kod devojčica. Kod dece, u proseku, češće se javljaju napadi astme nego odrasli, a oko 60% dece koja imaju astmu imaju jedan ili više napada tokom godine.

Mada se bronhijalna astma češće javlja kod dece, napadi kod odraslih su mnogo ozbiljniji i ponekad mogu biti i fatalni. Godine 2007., u SAD je od napada astme umrlo više od 3.000 odraslih, u poređenju sa manje od 200 dece.

Astma uzroci

Šta izaziva astmu?

Bronhijalna astma remeti normalno funkcionisanje disajnih puteva, i zato pluća ne dobijaju dovoljno vazduha. Obično se najveći problem javlja u bronhijama. Bronhije su nalik na male, dugačke cevčice, koje uvlače vazduh u pluća i izbacuju ga iz njih, i njih kontrolišu određeni mišići. Mišićni zidovi u bronhijama se sastoje od ćelija sa receptorima po imenu beta-adrenergični receptori i holinergični receptori. Ovi receptori stimulišu mišiće u bronhijama da bi se oni grčili i opuštali, u zavisnosti od stimulansa, poput određenih hormona ili prisustva mikroba. Kao odgovor na ove okidače, protok vazduha je ponekad smanjen, jer dolazi do grča ovih mišića (bronhospazama). To dovodi do toga da manje vazduha dospeva u pluća, tako da u plućima ostaje više ugljen-dioksida.

Bronhijalna astma se može javiti i zbog velikih količina guste sluzi koja se oslobađa u disajne puteve, ili zbog upala koje nastaju zbog alergija, zbog čega dolazi do oticanja disajnih puteva.

Astma – faktori rizika

Antibiotici i vakcine

Istraživanja pokazuju da vakcine i antibiotici mogu imati negativan uticaj na imuni sistem, što može stvoriti probleme poput alergija na razne namirnice i astmu. Smatra se da antibiotici i vakcine menjaju funkciju posebne vrste belih krvnih zrnaca, limfocita, koja u normalnim uslovima štite organizam od infekcija i virusa tako što dovode do upale. Kao odgovor na antibiotike i vakcine, limfociti mogu početi da oslobađaju određene hemikalije koje izazivaju alergijske reakcije i skupljanje disajnih puteva.

Provođenje mnogo vremena u zatvorenom prostoru

Poznato je da danas više nego ikad i odrasli i deca provode mnogo više vremena zatvoreni u svojim kućama nego napolju. To nam na prvi pogled ne deluje problematično kad je u pitanju bronhijalna astma, jer svi čistimo svoj životni prostor, ali to nam ne daje mogućnost da efikasno izgradimo svoj imunitet. Sa druge strane, provođenje mnogo vremena u zatvorenom prostoru povećava izlaganje određenim alergenima i iritansima koji se često tu skupljaju – grinje, razne bakterije, dlake kućnih ljubimaca itd.

Gojaznost, alergije, autoimune bolesti i drugi problemi koji loše utiču na pluća i smanjuju imunitet

Često i infekcije koje se javljaju kod dece polako razaraju tkivo u plućima i dovode do upale i/ili sužavanja disajnih puteva zbog čega se kasnije mnogo lakše razvija bronhijalna astma.

Genetika

Kod dece astmatičara često se javlja ova bolest oragana za disanje, mada se ne smatra da je bronhijalna astma doslovno nasledna. Zato, ako imate astmu, važno je da redovno vodite dete na preglede kako bi se utvrdilo da li se pojavljuju prvi simptomi astme ili neke alergije, kako biste sprečili napade.

Nepravilno držanje

Zbog nepravilnog držanja se stvara pritisak na pluća, što može stvoriti uslove da se posle dužeg vremena razvije bronhijalna astma.

Šta sve može izazvati napad astme ?

Astmatični napad obično izazivaju druge bolesti (npr. kašalj, prehlada ili neko slično virusno oboljenje), jak stres, konzumacija neke hrane koja deluje kao alergen (pogotovo one koja sadrži sulrite), izlaganje iritansima iz okruženja, naporna fizička aktivnost (uključujući i sport), manjak sna i pušenje.Zbog visoke temperature (ekstremna vrućina ili hladnoća), kao i velike važnosti vazduha mogu se pogoršati simptomi astme, a ljudi koji žive u ovakvim klimatskim uslovima mnogo češće imaju asmatični napad.

I određeni uslovi rada mogu doprineti da se pogoršju simptomi astme. Ljudi koji žive ili rade na mestima gde postoji jako zagađenje i mnogo iritanasa – npr. oni koji su često izloženi dimu, životinjskom krznu, bakterijama, gasovima, prljavštini i prašini, oni koji rade u fabrikama gde se nešto spaljuje – mnogo češće imaju napade astme. Svi nabrojani faktori smanjuju imunitet i mogu dovesti do vrlo teških upala u organizmu.

Astmatični napad u velikom broju slučajeva započinje tokom noći, a prati ga osećaj teskobe u plućima i nemogućnost da se uzme vazduh.Udisaji su kratki a izdisanje duže, grudni koš se širi a dijafragma se spušta.Asmatični napad može potrajati od nekoliko minuta do nekoliko sati uz kašalj sa ispljuvkom sluzi, ubrzane otkucaje  srca, bledilo, plave usne.Retko kada se javlja produženi napad astme koji može potrajati i duže od jednog dana ugrožavajući život obolelog.

Astmatični napad – mere opreza

Mada lekovi i inhalatori mogu da vam pomognu prilikom napada i brzo otvore disajne puteve, ako se desi da imate asmatični napad i da vam ništa od ovoga ne pomaže, odmah zovite hitnu pomoć.

Mada je ovo retka pojava, astmatični napadi mogu biti fatalni, pa je zato najbolje da se potrudite da ih potpuno sprečite. Znaci i simptomi teškog napada astme koji zahtevaju hitnu lekarsku intervenciju su bledilo, preznojavanje, modre usne, veoma ubrzan rad srca i nemogućnost da se vazduh izdahne.

Ako se desi da počnete da dobijate napade svakodnevno ili nekoliko puta na dan, bez odlaganja idite kod lekara. Recite lekaru ako su vam se simptomi bronhijalne astme pogoršali u tolikoj meri da vam remete spavanje i svakodnevnu rutinu. Obratite pažnju na nuspojave lekova koje pijete i na to da li imate simptome alergije (suva usta, pun nos, vrtoglavicu) zbog kojih bi bronhijalna astma mogla da se pogorša.

Lečenje astme – konvencionalni načini

Za lečenje bronhijalne astme lekari obično prepisuju lekove i savetuju upotrebu inhalatora (bronhodilatatora) kako bi se napadi astme kontrolisali i kako bi se sprečile komplikacije.Inhalatori i pumpice za asrmu mogu veoma brzo otvoriti disajne puteve i tako sprečiti komplikacije koje izaziva asmatični napad. Mada ovi lekovi pomažu gotovo odmah, njihova dugoročna upotreba nije efikasna za lečenje uzroka astme ili drugih respiratornih problema.

Lekovi koji se koriste za lečenje astme podrazumevaju:

• Bronhodilatatore: oni pomažu u opuštanju mišića koji oblažu disajne organe, kako bi se omogućio protok više vazduha. Koriste se kada se dogodi napad i efikasni su samo u tom slučaju.
• Drugi lekovi za astmu koji se ponekad prepisuju za kontrolisanje upale i grčenja disajnih puteva, a obično sadrže salbutamol, olciprenalin, pirbuterol i terbutalin.
• Ponekad lekari za lečenje bronhijalne astme prepisuju i kortikosteroide kako bi ublažili otoke. Ovi kortikosteroidi se često koriste za inhalaciju, ali deluju drugačije nego bronhodilatatori, jer ne otvaraju disajne puteve u kratkom vremenskom roku.
• Alternativna, dugoročna terapija za lečenje astme može podrazumevati lekove koji se smatraju „anti-IgE“ (anti-imunoglobulin-E) lekovima. Oni nisu prikladni za svakog pacijenta kod kog se dijagnostifikuje bronhijalna astma, i obično se daju u vidu injekcija jednom ili dvaput mesečno. Oni utiču direktno na imuni sistem i mogu imati i neželjena dejstva, poput zapušenog nosa, kašlja, kijanja, otežanog disanja, mučnine, krvarenja iz nosa, problema sa varenjem, promena raspoloženja i suvog grla.

Lečenje astme prirodnim putem

Prirodno lečenje astme podrazumeva pre svega promene u načinu ishrane, izbegavanje iritanasa, i čajeve od lekovitog bilja.

Smanjite izlaganje iritansima i alergenima

Što češće idite u prirodu i provodite manje vremena na mestima gde postoji mnogo bakterija, prašine, hemikalija, dima i ostalih toksina koji mogu izazvati simptome astme – to će vam dosta pomoći u lečenju. Mada verovatno mislite da odlazak u prirodu može izazvati neku sezonsku alergiju, s vremenom će vaš organizam izgraditi otpornost na te alergene. Redovno čišćenje doma prirodnim proizvodima, usisavanje, korišćenje esencijalnih ulja i korišćenje ovlaživača vazduha će vam takođe pomoći.

Hranite se zdravije i izbegavajte alergene

Prirodno lečenje astme treba početi od ishrane.Mnogo ljudi kod kojih se razvila bronhijalna astma ima i neku alergiju, što obično podrazumeva alergije na hranu ili intoleranciju na neke namirnice, što dugoročno dovodi do hroničnih problema sa varenjem. Ako iz ishrane izbacite te alergene i namirnice koje mogu izazvati upale u organizmu – posebno gluten, mleko i prerađenu hranu, koja sadrži mnogo konzervanasa i hemikalija – to će vam dosta pomoći da se ublaže simptomi astme.

Bronhijalna astma lečenje biljem

Kada je u pitanju lecenje astme prirodnim putem,  lekovito bilje može pomoći u olakšavanju tegoba  i pomoći u čišćenju pluća.Lekovite biljke pogodne za lečenje astme su : kamilica, sladić,enhinaceja koja jača imuni sistem ,majčina dušica i oman. Svakog dana pijte šoljicu čaja od ovog bilja.

Možete da pripremate i sledeći čaj za astmu

Sastav:

• 6 gr. kantariona
• 3 g kamilice
• 2 g matičnjaka

Ovo lekovito bilje prelijte sa 3 dl vrele vode i pijte pošto odstoji 20 minuta.A čaj za astmu treba piti svakodnevno po 3 puta.

Zanimljiv prirodni lek protiv astme je i čaj od koprive i nane.Čaj se priprema od po jedne filter kesice nane i jedne koprive.Piti po šolju svakog dana.

Prestanite sa pušenjem i potrudite se da smanjite izlaganje zagađenju

Pušenje može u velikoj meri doprineti da se pogoršaju simptomi astme, a da ne pominjemo da često izaziva mnoge zdravstvene probleme, kako sa plućima, tako i sa drugim organima. Dim koji nastaje sagorevanjem različitih stvari, gasovi i kontakt sa prašinom i sličnim alergenima treba izbegavati po svaku cenu.

Održavajte optimalnu telesnu težinu i redovno vežbajte

Smatra se da je gojaznost jedan od faktora rizika za astmu i druge probleme sa disanjem, uključujući i sleep apneju. Mada vežbanje ponekad može izazvati napad astme kod ljudi koji već imaju takvih problema, aktivan život je veoma dobar za poboljšanje imunih funkcija, sprečavanje gojaznosti i ublažavanje upala.

Izbegavajte ostale stvari koje mogu izazvati asmatični napad

Drastične promene temperature, velika vlažnost vazduha, veoma visoke ili veoma niske temperature mogu u velikoj meri uticati da se pogoršaju simptomi astme.

Nekoliko reči na kraju

Bronhijalna astma je bolest koja podrazumeva suženje disajnih puteva i oticanje i/ili upalu disajnih organa i abnormalne reakcije imunog sistema, što dovodi do otežanog disanja.

Simptomi astme su kašalj, otežano disanje, stezanje i bol u grudima.

Faktori rizika i uzroci astme su upale, loša ishrana, nepravilno funkcionisanje imunog sistema, alergije i često izlaganje iritansima.

Izbacite iz ishrane sve namirnice koje mogu biti alergeni, provodite više vremena napolju i izbegavajte izlaganje iritansima i zagađenju – to je najbolji način da ublažite ili čak i potpuno izlečite astmu prirodnim putem.

[icegram campaigns=”8307″]