otezano disanje

Kratak dah i otežano disanje – uzrok, lečenje, prevencija

Otežano disanje je problem sa kojim se susreće veliki broj ljudi. Komplikacije nastaje na plućima, srcu i krvnim sudovima, jer variranje u zapremini kiseonika doprinosi pogoršanju pomenutih organa.

Hiperventilacija je stanje preteranog ubrzanog disanja, a dispneja je sinonim za neregularno, odnosno, otežano disanje.

Uzroci otežanog disanja

Naglo nastalo ( akutno ) otežano disanje je najčešće izazvano sledećim činiocima:

  • astma
  • trovanje ugljen monoksidom
  • tamponada srca ( povećana količina tečnosti u srčanoj duplji koja onemogužava srcu da se pravilno kontrahuje i opušta )
  • hijatalna kila ( stanje kada gornji deo želuca preko dijafragme pređe u grudni koš i ometa normalnu srčanu i plućnu aktivnost )
  • srčani infarkt
  • srčana insuficijencija
  • snižen krvni pritisak ( hipotenzija )
  • plućna embolija ( ugruškom nastalim u dubokim venama nogu )
  • pneumotoraks ( prisustvo gasa u plućima )
  • pneumonija ( upala pluća )
  • iznenadni gubitak krvi ( usled povrede ili urođenog defekta krvi )
  • blokada gornjih disajnih puteva ( komadom hrane ili tečnošću )

kratak dah

Ukoliko otežano disanje traje nekoliko nedelja ili meseci, takvo stanje se naziva hronično otežano disanje. Stanja koja najčešće dovode do ovoga jesu:

– astma

– hronična opstruktivna bolest pluća ( ovaj termin obuhvata emfizem pluća i hronični bronhitis )

– smanjena kondicija

– srčana insuficijencija

– plućna bolest

– gojaznost

I drugi problemi, koji nisu direktno usmereni na pluća i disajne puteve, mogu izazvati otežano disanje, na primer, anemija, slomljeno rebro, davljenje hranom, udisanje stranog tela, anksioznost, Žilijan – Bareov sindrom i mijastenija gravis.

Otežano disanje noću

Stanje otežanog disanja noću se u medicini naziva paroksizmalna noćna dispneja. Ova bolest često budi pacijenta iz sna, i pacijent počinje da se bori za vazduh i da intenzivno kašlje. Ukoliko ovo stanje duže traje, može biti znak nekog ozbiljnijeg kardiovaskularnog oboljenja, kao što je to srčana insuficijencija, kada pacijent ima napad sat do dva nakon što je legao da spava.

Ovo oboljenje je specijalističko kardiološko i leči se uz nadzor lekara.

Pored insuficijencije, noćnu dipneju mogu imati i osobe koje imaju devijacije nosa te više hrču, kao i osobe koje imaju poremećaj spavanja, izloženi su stresu i skloni panici, te gojazne osobe.

Kratak dah i mučnina – umor

Umor je često povezan sa nedovoljnom kondicijom: penjanje uz planinu, trčanje ili bavljenje bilo kojom fizičkom aktivnošću, znatno povećava izglede za gubitak daha ukoliko je osoba neutrenirana i ne bavi se fizičkim aktivnostima svakodnevno.

Anksioznost i stres su stanja koja su povezana sa mučninom i gubitkom daha – usled lučenja hormona stresa, osobi pripadne muka, te joj se često vrti pred očima.

Zbog toga je jako bitno povesti računa o kondiciji i ne forsirati se previše fizički ukoliko pre toga niste imali adekvatno zagrevanje i trening.

Nedostatak vazduha nastaje u trenutku preforsiranja, a gubi se nakon odmora -ovu činjenicu treba imati u vidu pre započinjanja težih fizičkih aktivnosti.

Kratak dah i lupanje srca

Simptom koji često prati otežano disanje, tj., kratak dah jeste lupanje srca. To je fiziološka reakcija organizma na gubitak vazduha. Lupanje srca se javlja prilikom obavljanja nekih lakših fizičkih aktivnosti, ukoliko je osoba van kondicije.

Kratak dah i ubrzan rad srca

Težu sliku imaju srčani bolesnici kod kojih se javlja ubrzan rad srca, odnosno, tahikardija, koja može da proizvede veliki stres i strah kod pacijenta koji se u tom trenutku jako uplašio za svoje zdravlje. Kardiolozi zbog toga, često savetuju svoje pacijente da budu umereni u fizičkim aktivnostima, i da, ukoliko žive u zgradi, koriste lift, da ne bi došlo do bespotrebnog zamaranja.

Lupanje srca je čest simptom i nekih plućnih bolesti kao što su astma, bronhitis i hronična opstruktivna bolest pluća, tako da ranim prepoznavanjem može doći do izlečenja i bolesti koja je u osnovi.

Kratak dah u trudnoći

Gubitak vazduha i otežano disanje prate veliki broj trudnica, pogotovo u poslednjim mesecima trudnoće. Tokom razvoja trudnoće, dolazi do širenja svih organa, pa i grudnog koša – tome doprinose i hormini ( progesteron ) kako bi se povećao plućni kapacitet.

U poslednjih mesec dana, beba u materici svojim rastom gura dijafragmu na gore, čime vrši pritisak na grudni koš – tada dolazi do otežanog disanja – što je normalna pojava.

Ipak, ukoliko se pored kratkog daha javljaju i drugi simptomi, trudnica bi se trebalo obratiti internisti.

Lečenje otežanog disanja

Kada se govori o lečenju otežanog disanja, na prvom mestu se navode medikamenti čijom se upotrebom dolazi do saniranja bolesti koje su dovele do tog stanja.

Najbitnija grupa lekova jeste grupa bronhodilatatora (Albuterol, Atrovent, Spiriva). Ovi lekovi su efikasni samo u slučajevima kada se dispneja javlja delom usled kontrakcije glatkih mišića koje sužavaju disajne puteve pluća – ovo je grupa lekova koja je idealna za pacijente koji pate od astme, emfizema pluća i hroničnog bronhitisa zato što im je dejstvo dosta brzo i deluje već nakon nekoliko minuta.

Nesteroidni antiupalni lekovi jesu druga najvažnija grupa u lečenju otežanog disanja. Kod astme i  hroničnih opstruktivnih plućnih bolesti postoji zapaljenje disajnih puteva, što dovodi do toga da otiču i dovode do sužavanja disajnih puteva. Ovi lekovi deluju polako, tokom dana, oni sprečavaju napade i povećavaju mogućnost udisanja vazduha u jednom dahu.

Diskutabilna grupa lekova koja ima dosta neželjenih efekata, ali se ipak prepisuje u lečenju težih stanja koja izazivaju disajne probleme jesu opijati. Opojne droge kao što je morfijum mogu biti od velike pomoći u nekim okolnostima da se smanji dispneja, na primer kod pacijenata obolelih od raka. Ovi lekovi imaju očigledne nedostatke u mnogim slučajevima, ali kada je dispneja problematična, čak i kada pacijent odmara, treba uzeti u obzir ovu opciju.

Ukoliko je uzrok kratkog daha anksioznost – mogu se koristiti anksiolitici.

Ukoliko se plućnim nalazima došlo do saznanja da je procenat kiseonika u krvi jako mali, može se koristiti i “veštački” kiseonik, međutim, zbog komplikovanosti sprovođenja, ova metoda se uglavnom radi isključivo u bolničkim uslovima.

Prevencija otežanog disanja

Da biste prevenirali otežano disanje, ili olakšali tegobe, potrebno je da promenite stil života. To uključuje:

– prestanak pušenja – jednom kada se sa cigaretama prestane, rizik od plućnih i srčanih problema se značajno smanjuje, čak i ukoliko ste pre toga pušili cigarete godinama.

– izbegavanje izlaganju hemikalijama i prirodnim otrovima i alergenskim supstancama

– gubitak na težini ukoliko ste gojazni – ovo će doprineti time što će se smanjiti pritisak na srce i pluća i poboljšati rad krvnih sudova

– redovno posećujte lekara

– pazite na nadmorsku visinu! Na vežim nadmorskim visinama se teže diše, tako da je optimalna nadmorska visina za plućne bolesnika 1524 metara.