Preterano podrigivanje i nadimanje – uzroci i lečenje

Podrigivanje je izbacivanje gasa iz stomaka kroz usta (eruktacija). Nadimanje može da se javi usled gasa koji je zarobljen u gastrointestinalnom traktu i koji se često oslobađa podrigivanjem.

Podrigivanje i nadimanje mogu da se jave zbog nekih namirnica, načina na koji jedemo ili poremećaja u želucu, tankom crevu ili žučnoj kesi. Nadimanje i gasovi se na razrešavaju uvek podrigivanjem i trebalo bi uzeti u razmatranje i druge faktore u slučajevima preteranog nadimanja i gasova.

Podrigivanje posle jela – gutanje vazduha (aerofagija)

Ovo može da bude voljna ili  nevoljna radnja. Vazduh obično ulazi u jednjak i izbacuje se podrigivanjem. Obično ne izaziva nikakvu neprijatnost ili nadimanje.

Uzroci gutanja vazduha:

• brzo konzumiranje hrane i pića
• disanje na usta
• začepljenje nosa
• hiperventilacija usled anksioznosti
• redovno žvakanje žvakaće gume
• neprikladne proteze

Aerofagija se leči uklanjanjem uzroka.

Podrigivanje nakon pića

Gazirana pića, kao što su sokovi i pivo, izazivaju nakupljanje gasa u želucu i jednjaku. Potom se taj gas izbacuje podrigivanjem. Neki antacidi izazivaju stvaranje ugljen dioksida kao nusprodukta tokom neutralizacije želudačne kiseline.

Lečenje podrazumeva izbegavanje gaziranih pića i preterane količine antacida.

Povezano>>> Zašto se javlja podrigivanje na pokvarena jaja (sumpor) i kako ga sprečiti

Kako da podrignete?

Jednostavan metod je da uzmete nekoliko malih „gutljaja“ vazduha. Vazduh bi trebalo da progutate samo delimično, tako da se on zadrži u jednjaku. Kada se nakupi dovoljna količina vazduha, možete ga regurgitirati (vratiti) slično podrigivanju. Ovaj metod ne bi trebalo da praktikujete u velikoj meri odmah nakon jela jer može da izazove povraćanje.

Kako da izazovete podrigivanje kod bebe?

Bebu bi trebalo da uspravite i naslonite na rame, dok joj istovremeno nežno, kružnim pokretima trljate leđa. Drugi metod je da postavite bebu u položaj pod uglom od 45⁰ između uspravnog i ležećeg položaja. Nežno tapkanje po bebinim leđima u ovom položaju, može da izazove podrigivanje.

Ne postoji neko određeno vreme kada bi beba trebalo da podrigne. Odojčad imaju običaj da gutaju vazduh kada piju pa je preporučljivo da beba podrigne u roku od 20 minuta nakon hranjenja. Međutim, beba može da podrigne i mnogo nakon ovog vremena i to prirodno.

Hijatus hernija (želudačna kila)

Hijatus hernija (lat. hiatus – otvor, hernia – ispupčenje) je izbočenje dela želuca ka grudnom košu usled slabljenja ili pucanja dijafragme. Ispupčenje i kompresija želuca izazivaju brojne gastrointestinalne simptome.

Tačan uzrok želudačne kile nije poznat ali postoje brojni faktori koji doprinose njenom nastanku:

• gojaznost
• trudnoća
• pušenje
• fizička iscrpljenost i napor (slični faktori koji doprinose nastanku preponske kile)
• hronični respiratorni poremećaji koji podrazumevaju uporan kašalj
• hirurške intervencije koje utiču na dijafragmu
• urođeni deformiteti

Moguće je da se simptomi kod osoba sa hijatus hernijom ne javljaju veoma dugo. U akutne simptome spadaju bol ili nelagoda nakon jela, osećaj sitosti i nakon male količine hrane, podrigivanje, loša probava, gorušica i kiseo ukus u ustima. Bol kod želudačne kile se obično javlja u sredini trbuha ili čak može da izazove gastrointestinalni bol u grudima.

Želudačna kila ne može ni da se vidi ni da se opipa spolja. Kod pregleda palpacijom (pipanje regije vrhovima prstiju uz pritisak) može da se javi osetljivost u gornjem levom kvadrantu trbuha. Ovo je regija u kojoj se nalaze želudac i dijafragma.

Najčešće je za dijagnostikovanje hijatus hernije dovoljan rendgenski snimak. Većina mekih organa i struktura u ljudskom telu je skoro prozirna na rendgenu, dok su čvrste strukture, kao što su kosti, neprozirne. U cilju osvetljavanja i definisanja poluprozirnih organa na rendgenskom snimku, koriste se interne radiološke aktivne supstance, kao što je barijum. Ispijanjem rastvora barijuma, gastrointestinalni trakt postaje bolje vidljiv na rendgenskom snimku.

Ishrana i lekovi kod hijatus hernije

Gazirana pića bi trebalo da izbegavate jer ona mogu da izazovu širenje trbušne duplje i tako da pojačaju bolove i osećaj nelagode usled želudačne kile. I kisela hrana i pića sa kofeinom mogu da pogoršaju simptome hijatus hernije. Većina obolelih uočava da određene namirnice pogoršavaju njihovo stanje. Te namirnice se razlikuju od jednog do drugog obolelog pa bi svaki slučaj trebalo da se razmatra na individualnim osnovama.

Preporučuje se izbegavanje namirnica koje mogu da pogoršaju stanje kod gastroezofagealne refluksne bolesti, kao i one koje izazivaju nadimanje.

Lečenje hijatus hernije

Hijatus hernija se leči promenama u ishrani, medikamentima, a u ozbiljnim slučajevima velikih želudačnih kila i hirurški.

Infekcija helikobakterom pilorijem

Helikobakter pilori je soj bakterija koje inficiraju želudac i izazivaju povećano lučenje želudačne kiseline i oštećenje sluzokože želuca. Infekcija helikobakterom pilorijem može da doprinese pojavi podrigivanje i nadimanje jer bakterije stvaraju i metabolišu amonijak, što za posledicu ima oslobađanje ugljen dioksida. Ovo lučenje i metabolisanje uree je hemijski metod pomoću koga helikobakter pilori preživljava u želudačnoj kiselini. Kod hroničnih infekcija, velike kolonije helikobaktera pilorija mogu da doprinesu stvaranju malih ali značajnih količina ugljen dioksida u želucu. Infekcija helikobakterom pilorijem često izaziva peptičke ulkuse.

Dijagnostikovanje helikobaktera pilorija

Helikobakter pilori se može dijagnostikovati brojnim testovima i analizama, krvi, daha i uzoraka stolice. Antitela u uzorku krvi mogu da ukazuju na trenutnu ili raniju infekciju helikobakterom pilorijem. Izdisajni test je mnogo pouzdaniji za otkrivanje trenutne infekcije, pošto prisustvo uree u dahu može da ukaže na prisustvo helikobaktera pilorija. Analiza stolice može da bude korisna za test antigena koji ukazuje na trenutno prisustvo infekcije. Biopsija želudačne sluzokože je jedan od najdelotvornijih metoda za otkrivanje infekcije helikobakterom, mada nije često prvi izbor načina ispitivanja jer je procedura invazivna i mora da se izvodi u odgovarajućim kliničkim ili bolničkim uslovima.

Ishrana i lekovi kod infekcije helikobakterom pilorijem

Esencijalna ulja bi trebalo da se koriste sa oprezom i ne interno u originalnom destilovanom obliku. Beli luk se pokazao kao daleko delotvorniji za lečenje infekcije helikobakterom kada se koristi u kombinaciji sa omeprazolom.

Lečenje infekcije helikobakterom pilorijem antibioticima

Preporučljivo je da se infekcija helikobakterom leči antibioticima u kombinaciji sa inhibitorima protonske pumpe, kao što je omeprazol. Inhibitori protonske pumpe omogućavaju sluzokoži želuca da zaceli, dok antibiotici ubijaju postojeće bakterije i sprečavaju razvoj novih kolonija bakterija.

Lečenje je prilično uspešno, mada inhibitori protonske pumpe mogu da se koriste izvesno vreme i nakon infekcije da bi korist bila maksimalna. Šanse za ponavljanje infekcije helikobakterom su velike i pacijent mora da bude pod stalnim nadzorom.

Antibiotici mogu dodatno da pojačaju upalu sluzokože želuca pa je često potrebno ponavljanje tretmana. Produženo korišćenje antibiotika može i da utiče na pražnjenje creva pa su neophodni odgovarajući probiotici.

Gastropareza (paraliza želuca)

Gastropareza doslovno znači paraliza želudačnih mišića (paraliza želuca) i usled nje dolazi do sprečavanja ili odlaganja pražnjenja želuca, odnosno njegovog sadržaja u tanko crevo. Najčešći uzrok ovog poremećaja je oštećenje pneumogastričnog nerva, vagusa (nerv lutalac), koji upravlja mišićima želuca, to jest kontroliše njihove kontrakcije.

Uzroci gastropareze:

• dijabetes (tip 1 i tip 2)
• anoreksija nervoza
• oštećenja nerva ili mišića usled operacije ili traume
• poremećaj štitne žlezde
• pankreatitis (upala pankreasa)
• skleroderma (tvrda koža)
• postvirusni sindrom

Simptomi gastropareze:

• rano zasićenje posle male količine hrane
• mučnina, povraćanje
• podrigivanje (neprijatnog mirisa nalik pokvarenim jajima)
• neželjeni gubitak telesne težine

Dijagnostikovanje gastropareze

Od presudne je važnosti da se gastropareza pažljivo dijagnostikuje jer ima slične simptome kao i gastrointestinalna opstrukcija usled karcinoma, pilorostenoza (suženje želudačnog ulaza) ili bezoar (želudačni kamen). Kod testa za merenje brzine pražnjenja želuca koristi se radioaktivni materijal da bi se posmatrao protok želudačnog sadržaja. Ovo je korisno za utvrđivanje da li gastropareza utiče i na tanko crevo. Endoskopija može da bude korisna za utvrđivanje da li postoji opstrukcija usled tumora u želucu ili crevima.

Ishrana kod gastropareze

Preporučljiva je tečna ili kašasta hrana, uz obaveznu kontrolu nutritivne vrednosti namirnica. Velike količine masnoće u ishrani se ne preporučuju, a masnoću bi trebalo izbegavati i kao meru opreza. Gastrointestinalni trakt slabo toleriše masnoću jer ona zahteva veliku pokretljivost creva (peristaltiku). Masna hrana mora da se pokrene da bi žuč i drugi enzimi lipaze razložili masti. Alkohol se ne preporučuje kod gastropareze jer može dodatno da pogorša odloženo pražnjenje želuca.

Kućni lekovi i lekovi u slobodnoj prodaji

Gastroparezu ne bi trebalo lečiti bez profesionalne medicinske pomoći. Odmah se javite lekaru ako sumnjate da možda patite od gastropareze.

Lečenje gastropareze

Gastropareza se leči kombinacijom promene ishrane, lekova, elektromehaničkih uređaja ili hirurški.

Intolerancija na hranu

Intolerancija na neke namirnice se javlja usled poremećaja procesa varenja ili apsorpcije creva:

• intolerancija na laktozu se javlja usled nedostataka enzima za varenje, laktaze
• nasledna intolerancija na fruktozu je slična intoleranciji na laktozu, osim što je u pitanju nasledni nedostatak enzima koji metabolišu fruktozu
• malapsorpcija fruktoze i sorbitola može da bude posledica smanjene crevne apsorpcije ovih ugljenih hidrata, usled čega dolazi do toga da se njima hrane crevne bakterija; kada se crevne bakterije hrane laktozom, fruktozom i sorbitolom, počinje da raste nivo vodonika.

Simptomi intolerancije na hranu i malapsorpcije su podrigivanje, mučnina, nadimanje, stomačni grčevi i dijareja. Retka nasledna intolerancija na fruktozu može da izazove ozbiljnije simptome ukoliko se ne promeni način ishrane. Preterani unos fruktoze i/ili sorbitola mogu za posledicu da imaju povraćanje, žuticu, umor, uvećanu jetru i iznenadne napade.

Dijagnostikovanje intolerancije na hranu

Bakterije u debelom crevu se hrane laktozom, fruktozom i sorbitolom koji nisu svareni, a kao nusproizvod se javlja vodonik. Ovaj vodonik se može detektovati izdisajnim testom. Uzorak stolice sa visokom kiselošću, takođe može da pomogne pri dijagnostikovanju intolerancije na hranu. Test intolerancije na laktozu se preporučuje za utvrđivanje ove vrste intolerancije na hranu.

Lečenje intolerancije na hranu

Od presudne važnosti je da se iz ishrane izbace ove namirnice. Kod intolerancije na laktozu, mleko i mlečni proizvodi moraju da se izbace u potpunosti i mora da se sledi način ishrane u kome nema laktoze. Intolerancija na fruktozu ili malapsorpcija fruktoze ili sorbitola, takođe zahteva promene u načinu ishrane.

Povećan broj bakterija u tankom crevu (SIBO)

Povećanje kolonija crevnih bakterija u tankom crevu je uzrok povećanog oslobađanja gasova u crevima. Bakterije mogu da se hrane namirnicama koje su prepune hranljivih materija, a koje organizam još nije apsorbovao. Gas se stvara kao nusproizvod i izaziva podrigivanje i nadimanje.

Uzroci povećanog broja bakterija u tankom crevu:

• dijabetes (tip 1 i tip 2)
• anoreksija nervoza
• oštećenje nerva ili mišića usled operacije ili traume
• poremećaj štitne žlezde
• upala pankreasa
• skleroderma
• postvirusni sindrom
• crevna opstrukcija
• divertikuloza i divertikulitis creva

Simptomi povećanog broja bakterija u tankom crevu su podrigivanje, nadimanje, bolovi u trbuhu, flatulencija, dijareja i simptomi nedostatka hranljivih materija.

 Dijagnostikovanje povećanog broja bakterija u tankom crevu

Tečni uzorak iz tankog creva će otkriti velike kolonije bakterija. Izdisajni test će pokazati prisustvo ksiloze.

Lečenje povećanog broja bakterija u tankom crevu

Oralni antibiotici su obično delotvorni za lečenje prenamnoženih bakterija u tankom crevu. Nutritivni suplementi se prepisuju za lečenje nedostatka hranljivih materija.

Zastoj žuči i žučni refluks

Zastoj žuči je smanjenje i prestanak stvaranja žuči i njenog izlučivanja u creva. Žuč ima ključnu ulogu u razlaganju masti iz hrane. Žučni refluks je vraćanje žuči iz tankog creva u želudac i jednjak.

Uzroci zastoja žuči:

• žučni kamenac
• upala žučne kese (holecistitis)
• hirurško uklanjanje žučne kese (holecistektomija)
• karcinom žučne kese
• hepatitis
• ciroza
• druge bolesti jetre

Uzroci žučnog refluksa:

• disfunkcija vratarnika (želudačnog izlaza) koji razdvaja tanko crevo od želuca
• peptički ulkusi
• hirurško uklanjanje žučne kese (holecistektomija)

Simptomi bolesti žučne kese:

• u bol u gornjem desnom kvadrantu trbuha
• mučnina
• povraćanje (kod žučnog refluksa može da dođe do povraćanja žuči)
• podrigivanje
• nadimanje
• gubitak telesne težine

Dijagnostikovanje bolesti žučne kese:

• endoskopija
• analize krvi (može da se pokaže povišen nivo enzima)
• magnetna rezonanca

Lečenje bolesti žučne kese

Ove bolesti se leče hirurški, lekovima kojima se stimuliše proizvodnja žuči, lekovima kojima se ublažava gastoroezofagealni refluks koji pomaže žučnom refluksu, prestanak sa navikama u ishrani i načinu života koji mogu da doprinesu nastanku bolesti jetre, uključujući droge i alkohol.
[icegram campaigns=”9451″]