Gljivice na koži: simptomi i lečenje

Kožne gljivične infekcije: simptomi i lečenje

Gljivice na koži obično su uzrokovane od strane grupa gljivica dermatofita i kandida. U uobičajene gljivične infekcije ubrajaju se lišajne i infekcije kvascima. Članak pred vama pružiće vam korisni pregled najzastupljenijih gljivica na koži, sa svim pratećim simptomima i načinima lečenja.

Gljivice su mikroorganizmi koji nastanjuju naše okruženje: vazduh, zemljište, vodu, biljke, kao i naša tela. Naime, na ljudskom telu obitavaju određene vrste bezopasnih gljivica, koje se pod određenim uslovima mogu prenamnožiti u ljudskom telu, te dovesti do nastajanja gljivične infekcije.

Gljivice uzročnici kožnih infekcija imaju afinetete prema keratinu, proteinu prisutnom u spoljašnjim slojevima kože, noktima i kosi.. Dva najčešća tipa gljivica na koži su Candida albicans i pripadnici grupe Dermatofita. Gljivična infekcija može se razviti na bilo kom delu tela, uključujući stopala, nokte, kožu glave i predeo prepona. Navedene infekcije moguće je držati pod kontrolom primenom topikalnih i oralnih medikamenata. Ipak, gljivične infekcije mogu naneti značajnu štetu organizmu, posebno u slučaju oslabljenog imunog sistema.

Lišajne infekcije

Ovaj tip infekcija izaziva grupa Dermatofita, čiji pripadnici nastanjuju gornje keratinske slojeve kože. Lišajne infekcije su poznate pod stručnim nazivom tinea. U zavisnosti od locirnosti infekcije, postoji više različitih vidova tinee:

• • Tinea corporis (lišajevi na telu)
  • Tinea capitis (lišajevi na glavi)
  • Tinea pedis (lišajevi na stopalima, tzv atletsko stopalo)
  • Tinea cruris (lišajevi na preponama, sportski svrab ili moljac nogu)
  • Tinea unguium (infekcija noktiju)
  • Tinea corporis (lišajevi na telu) pojavu ove vrste lišajne infekcije karakteriše formiranje kružnog prstenastog osipa na površini gornjeg sloja kože. Spolja gledano, osip je crvenkaste boje, dok unutrašnjost deluje normalno.

Simptomi lišajne infekcije podrazumevaju sledeće pojave:

• Crvenilo i zapaljenje ivičnih delova osipa
• Mestimičan svrab
• Perutanje rubova osipa
• Teži slučajevi mogu uključivati i pojavu simptoma groznice i isušivanja.Pojava infekcija praćena je nastajanjem malih bubuljica ili izdignutih crvenih tačaka koje se postepeno transformišu u veće inficirane kružne površine na lcu, rukama i nogama.
  

  Tretmanske opcije:

  Inficirane uzorke kože bi trebalo mikroskopski analizirati radi utvrđivanja potencijalnog prisustva gljivica. U te svrhe primenjuje se testiranje kalijum hidroksidom (KOH). U slučaju detektovanja gljivica u ispitivanom uzorku, određuje se adekvatan tretman u zavisnosti od stanja oboljenja.

  Široko dostupni tretmani

  Terapija blažih oblika

  Tinea corporis uključuje upotrebu široko dostupnih medikamenata poput topikalnih antigljivičnih losiona, masti ili krema. Navedena sredstva trebalo bi primenjivati jednom ili dva puta dnevno tokom dvonedeljnog perioda (ili duže).

  Medicinski prepisani lekovi

  Ukoliko korišćenje standardnih dostupnih tretmanskih sredstava nije pružilo željene rezultate, lekar vam može odrediti tretman zasnovan na kombinaciji topikalnih i oralnih medikamenata.

  Napomena: Moguća je pojava neželjenih efekata nakon upotrebe oralnih antimikotičnih sredstava. Antigljivični medikamenti takođe mogu uticati na menjanje karakteristika dejstva drugih lekova poput varfarina, zbog čega bi se pre opredeljivanja za korišćenje određenog antigljivičnog leka trebalo konsultovati sa lekarom.

  Tinea capitis (lišajevi na glavi) Lišajevi glave obično pogađaju i površinu korena kose, izazivajući pojavu svraba i ljuspastih ćelavih pečata. Infekcija se može ograničiti na određeni deo skalpa, ali i proširiti na celu površinu glave. Ovaj tip infekcije često se javlja kod dece školskog uzrasta.

  Simptomi:

   

• Formiranje kružnih ćelavih pečata praćeno svrabom i ljušćenjem slojeva kože.
• Kosa postaje lomljiva i teži opadanju.
• Ugroženo područje poprima crvenkastu ili sivkastu boju.
• Bol i osetljivot ugroženog područja.Prvi signal infekcije je pojava malenih čvoruga ili ljuspastih površina na koži glave koja može biti pogrešno protumačena kao perutanje. Postepeno, infekcija napreduje, te dolazi do formiranja jedne ili većeg broja ćelavih pečata. U težim slučajevima infekcija može doći do trajnog gubitka kose.
  Mere lečenja:
  Pregledom skalpa, lekar će dijagnostifikovati prisustvo infekcije. U te svrhe neophodno je dati pramen kose, uzorak kože, ili delić oljušćene površine skalpa. Nakon dijagnostifikovanja, sledeći korak je određivanje adekvatnog načina lečenja.Antifungalni medikamenti-oralni antimikotici u vidu tableta ili tečnosti mogu se primeniti u lečenju Tinea capitis. Ovaj vid medikamenata potrebno je primenjivati u trajanju od šest nedelja.
  Medicinski šamponi-Vrlo je verovatno da će vam lekar preporučiti upotrebljavanje medicinskog šampona za tretiranje skalpa dva-tri puta nedeljno, u zavisnosti od stanja infektivnog oboljenja.Napomena: lišajevi glave uglavnom pogađaju malu decu. Unošenje određenih antifungalnih medikamenata može izazvati pojavu neželjenih efekata poput dijareje, glavobolje, povraćanja, bola. Pridržavajte se propisanog tretmana.Tinea pedis (lišajevi na stopalima) ili oboljenje tzv. atletskog stopala predstavlja čestu pojavu kod mlađih muškaraca, i to u predelu između nožnih prstiju. Simptomi uključuju: 
• Pojavu izuzetno suve kože stopala, posebno na rubovima i dnu.
• Prisustvo ispucale kože koja se odvaja od površine u u predelu đonova ili prostora između prstiju.
• Javljanje osećaja žarenja praćenog svrabom i peckanjem na površini infekcijom pogođenog područja (tabani ili prostor između prstiju).
• Formiranje svrbećih žuljeva.
• Širenje infekcije do nožnih prstiju.Infekcija stopala obično se manifestuje pojavom malim osipima praćenim svrabom na površini kože. Preduzimanjem ranih tretmanskih mera moguće je preduprediti širenje ozbiljne infekcije koja može izazvati i pojavu groznice. Lišajna infekcija može se proširiti i na ruke (Tinea manum).Lečenje:Uzorci kože mogu biti testirani na prisustvo gljivica. Mikroskopska analiza posredstvom testiranja kalijum hidroksidom mogu potvrditi eventualno prisutvo štetnih gljivica. Tretmanska sredstva za terapiju lišajeva na stopalima uključuju:Široko dostupne lekove – različite forme antifungalnih sprejeva, pudera, losiona i masti, koji mogu biti korisni u blažim infektivnim slučajevima.Medicinski prepisivani medikamenti -u slučaju nedelovanja uobičajenih medikamenata ili ozbiljnosti infekcije, preporučuje se korišćenje topikalnih ili oralnih medikamenata propisanih od strane stručnog lica.
  Higijena-neophodno je potencijalno kritična područja stopala održavati u suvom i čistom stanju, sledeći lekarske savete. U slučaju pojave vlažnih stopala ili formiranja plikova, lekari Majo klinike sugerišu primenjivanje sirćeta za ublažavanje navedenih simptoma.

  Napomena: Unos određenih antimikotika može štetno delovati na dejstvo drugih medikamenata koji se primenjuju u tretiranju drugih zdravstvenih oboljenja. Nuspojave koje se mogu javiti kao posledica korišćenja antigljivičnih medikamenata uključuju prisustvo osipa, problema sa jetrom, itd. Pre započinjanja terapije antimikoticima, posavetujte se sa lekarom.

  Tinea cruris (Lišajevi na preponama) ili tzv. sportski svrab pogađa prepone tela. Predstavlja češću pojavu kod mladih muškaraca (iako se može ispoljiti i kod žena) koji se bave sportom i drugim fizičkim aktivnostima koje izazivaju obilno znojenje. Istovremeno, gojazne osobe nose povišeni rizik za dobijanje infekcije prepona. Akumuliranje znoja u predelu prepona doprinosi povećanoj vlažnosti pomenute regije, što omogućava idelne uslove za rast gljivica. Takođe, neadekvatna higijena prepona i genitalija može biti okidač za pojavu infektivnih oboljenja, kao i nošenje tesnog veša ili sportskih štitnika.

  Simptomi:

   

• Osip praćen pojavom crvenila i svraba
• Širenje infekcije na okolna područja kao što su genitalije, predeo zadnjice i butina.
• Pojava suvoće, žarenja, ljušćenja i ispucalosti kože.Lišajevi na preponama često se javljaju kod obolelih od atletskog stopala. Dodirivanje prepona nakon doticanja stopala može dovesti do širenja infekcije, kao i seksualni odnos sa partnerom obolelim od infekcije.Tretmanske opcijeUzorkovanje obolelog dela kože i laboratorijsko ispitivanje istog može pomoći u dijagnostifikovanju i utvrđivanju uzroka infektivnog oboljenja. U tu svrhu može poslužiti mikroskopska analiza posredstvom kalijum hidroksida.Ostale tretmanske opcije uključuju:Upotrebu dostupnih medikamenata – u slučaju blažih oblika infekcija možete primeniti određene antigljivične pudere, losione, masti ili sprejeve. Navedena tretmanska sredstva poželjno je primenjivati u trajanju od deset dana.
  Prepisani lekovi – teži oblici infekcija zahtevaju primenu medicinski prepisanih topikalnih ili oralnih medikamenata.
  Higijena -Kritično područje neophodno je održavati u urednom i suvom stanju. Upotreba čistih i suvih peškira, i redovno menjanje donjeg veša čine ključne stavke u prevenciji i suzbijanju infekcije prepona.

  Napomena: Pojedini medikamenti koji se primenjuju u lečenju sportskog svraba mogu dovesti do pojave pratećih efekata. Osobe sa slabijim imunim sistemom će se sporije oporavljati od infektivnog oboljenja. Konsultujte se sa lekarom u vezi sa sprovođenjem adekvatnog tretmana.

  Tinea unguinum (lišajevi na noktima) -poznato i kao gljivično oboljenje noktiju predstavlja čest vid infekcije poznatiji kao onihomikoza. Ukoliko izazivači infekcije potiču iz grupe dermatofita, radi se o tipu Tinea unguinum, Može nastati kao posledica širenja, ili pak pod uticajem prisustva viška vlage koji pogoduje razvoju gljivica. Gljivična oboljenja noktiju češće se javljaju na nožnim prstima do kojih, zbog konstantnog nošenja čarapa i obuće ne dolazi dovoljan dotok vazduha. Povrede noktiju takođe mogu biti jedan od okidača pojave gljivične infekcije.

  U simptome infekcije ubrajaju se:

   

• Promene u teksturi noktiju, koji mogu dobiti zadebljali izgled.
• Nokti mogu dobiti nepravilnu i zatupljenu formu, i izgubiti sjaj.
• Nokatna ploča može dobiti tamnu boju.
• Pojava lomljivosti noktiju.Prvi simptomi infekcije manifestuju se pojavom malih belo-žutih mrlja na vrhovima noktiju. Preporučljivo je u što kraćem vremenskom roku preduzeti konkretne tretmanske mere radi prevencije većih komplikacija poput oniholize-pojave razdvajanja noktiju od nokatne osnove,Tretmanske mere:Lekar će detaljnim fizičkim ispitivanjima utvrditi prisustvo određenog tipa infektivnog oboljenja. Uzorci ili ostaci obolelog nokta biće poslati na laboratorijska testiranja sa ciljem dijagnostifikovanja tačnog uzroka oboljenja.Preporučeni tretmani za lečenje infekcije noktiju uključuju:Topikalne masti – primenjuju se u kombinaciji sa oralnim medikamentima. Do sada nije zabeleženo uspešno individualno dejstvo navedenih medikamentnih sredstava.Takođe, preporučljivo je i korišćenje široko dostupnih krema i losiona.
  Oralni antimikotici – unošenje oralnih medikamenata prepisuje se u zavisnosti od tipa infekcije noktiju. Navedeni tip lekova potrebno je redovno uzimati u periodu od 6-12 nedelja radi potpunog izlečenja infekcije.

  Antigljivični lakovi – predstavljaju specijalne lakove za nokte koji se premazuju po površini obolelog nokta bar jednom dnevno. Dugotrajna upotreba ovog laka omogućiće nestanak gljivične infekcije.
  Hirurški tretman – u slučajevima težih vidova infekcija pribeći će se hirurškom uklanjanju obolelog nokta radi suzbijanja infekcije u potpunosti.

  Napomena: Tretmanska mera zavisiće od prirode same infekcije. Pojedini antimikotici mogu dovesti do pojave nekih neželjenih efekata, te se negativno odraziti na stanje obolelih od srca ili jetre. Obratite se lekaru za određivanje adekvatne terapije.
  
  Kvasac infekcije

  Kvasac infekcije predstavljaju jedan odčesto zastupljenih vidova gljivičnih infekcija koje izaziva gljivica tipa kvasca-Candida. Postoji više od 20 različitih vrsta ovog roda, a jedna od poznatijih vrsta je Candida albicans,odgovorna za najveći broj kožnih infekcija. Navedena vrsta prisutna je na površini tela, i obično ne izaziva nikakvu smetnju niti štetu, međutim, pod određenim okolnostima može doći do prenamnožavanja ove gljivice i pojave infekcije. Toplo i vlažno okruženje može omogućiti rast gljivica, kao i u slučaju Dermatofita.
  Jedina razlika između infekcija izazvanih od strane dermatofita i tzv. kvasac infekcija je u tome što kvasac infekcije nisu zaraznog karaktera. Kandidijaza predstavlja najzastupljeniji vid kvasac kožnih infekcija.

  Neke od uobičajenih kvasac infekcija izazvanih od strane vrste C.albicans su:

   

• Oralna kandidijaza
• Vaginalna gljivična infekcija
• Pelenski osip kod beba
• Intertrigo

Tinea versicolor

Oralna kandidijaza

Predstavlja čestu pojavu kod beba i male dece. Oralna kandidijaza je gljivično oboljenje koje pogađa sluzokožu usta, a nastaje pod uticajem prenamnožavanja vrste Candida albicans. Adolescenti i odrasli sa oslabljenim imunim sistemom takođe mogu oboleti od navedenog tipa infekcije. Takođe, lica koje boluju od dijabetesa, virusa HIV-a, kancera, osobe sa zubnim protezama nose povišeni rizik za oboljevanje od oralne infekcije, a od presudnog uticaja na pojavu iste može biti učestalo korišćenje antibiotika i kortikosteroida, kao i konzumiranje cigareta.

Simptomi oralne kanidijaze su:

• Prisustvo kremasto – belih lezija u sluzokoži usta. Ove promene se mogu uočiti i na jeziku, prednjem nepcu, desnima, krajnicima, kao i u unutrašnjosti obraza.
• Gubitak čula ukusa praćen pamučnim osećajem u ustima.
• Bol u infekcijom zahvaćenom području.
• Kravarenje usled oštećenja lezija.
• Ispucali uglovi usana praćeni pojavom crvenila.Novorođenčad uglavnom dobijaju oralnu infekciju putem dojenja, ukoliko su bradavice i areole inficirane. Simptomi koji mogu ukazivati na potencijalno prisustvo infekcije bradavica su:
• Oštar i probadajući bol u predelu dojke.
• Svrab bradavica praćen bolom, posebno tokom dojenja.
• Crvenilo ili osetljivost kože oko bradavica.
• Promenjena ili sjajna koža u predelu areola.

Oralna kandidijaza ne izaziva veće zdravstvene komplikacije kod male dece i odojčadi, ali može dovesti do ozbiljnih posledica kod osoba sa hroničnim zdravstvenim problemima.LečenjeDijagnoza se može uspostaviti obavljanjem fizičkih pregleda. Uzrokovani delići lezija šalju se na laboratorijska ispitivanja radi utvrđivanja tačnog uzroka oboljenja i definisanja adekvatne terapije. Ukoliko je infekcija izazvana unosom određenih medikamenata, prekidom u korišćenju istih moguće je suzbiti infekciju. U slučaju da se oralna infekcija razvila pod uticajem oslabljenog imunog sistema, biće primenjen odgovarajući tretman za lečenje infekcije i jačanje istog.

Tretmanske metode u lečenju oralne kandidijaze:

Kod novorođenčadi – preporučuju se blaži antifungalni lekovi. Takođe, od pomoći može biti i ispiranje flašica za mleko i cucli u rastvoru sirćeta i vode (u jednakim razmerama). Ispirane flašice i cucle dobro osušite na vazduhu,

Za dojilje – lekar može savetovati primenu topikalnih antimikotičnih krema na samu površinu grudi. Takođe, poželjeno redovno čišćenje pumpica za dojenje u rastvoru pripremljenom od jednakih razmera sirćeta i vode.

Za osobe sa oslabljenim imunitetom – antifungalni medikamenti u vidu tableta ili tečnosti mogu biti primenjeni u borbi protiv oralnih gljivičnih nifekcija kod osoba sa slabijim imunim sistemom. Obolelima od HIV-a preporučuje se upotreba Amfotericina B.

Kod zdravih odraslih osoba

Osobama bez većih zdravstvenih problema savetuje se kućni vid lečenja koji može uključivati, između ostalog, konzumiranje jogurta (bez velikog procenta šećera), koji može pospešiti rast tzv. dobrih bakterija, i zaustaviti rast štetnih gljivica po koži. Istovremeno, ispiranje usne duplje toplom slanom vodom (pola kašičice soli rastvoreno u čaši tople vode) može biti od velike koristi u ublažavanju simptoma oralnih infekcija. Vodite računa da ne progutate vodu prilikom ispiranja. Antifunglani medikamenti prepisuju se u zavisnosti od ozbiljnosti infekcije.

Napomena:Upotreba određenih antimikotika može biti praćena pojavom štetnih efekata poput oštećenja jetre. Pre upotrebe istih, posavetujte se sa lekarom.

Vaginalne gljiviočne infekcije

Vrsta Candida albicans vodeći je uzročnik pojave vaginalne infekcije. Ova vrsta kandide normalno je prisutna u različitim delovima tela poput kože, digestivnog trakta, usta i vagine. Uz navedenu gljivicu, u telu se nalaze i drugi mikroorganizmi čije prisustvo omogućava održavanje normalne mikroflore. Pojava infekcije uslovljena je porastom broja gljivica u organizmu.

Simptomi vaginalnegljivične  infekcije su:

-Svrab i iritacija vagine

-Obilan beličast sekret-Otpadni produkti iz organizma mogu biti siraste forme.

-Osećaj žarenja tokom mokrenja ili seksualnog odnosa

-Osetljivost, bol i crvenkasta boja vagine

-Prisustvo rana, lezija ili procepa u vagin.i (u slučaju težih vidova infekcija).

Trudnice ili žene sa osetljivim imunim sistemom podložnije su oboljevanju od gljivičnih vaginalnih infekcija. Vaginalne gljivične infekcije predstavljaju učestalo oboljenje, naime, smatra se da svaka treća od četiri žene u nekom trenutku života oboli od vaginalne kandidijaze. Vaginlana infekcija nije seksualno prenosiva, ali se može proširiti nakon seksualnog čina.

Lečenje vaginalnih gljivičnih infekcija

Lečenje gljivične infekcije će biti uslovljeno prirodom infektivnog oboljenja. Vaginalne gljivične infekcije mogu biti blažeg ili komplikovanijeg karaktera. Slabije infekcije javljaju se povremeno i praćene su blagim simptomima, mada većina žena pati od ponavljanih infekcija sa upornim simptomima. Lekar će obaviti direktna ispitivanja radi utvrđivanja prisustva infekcije, dok će vaš vaginalni bris biti pregledan pod mikroskopom. U slučaju učestalih i ponavljanih infekcija. lekar će zahtevati slanje vaginalnog brisa na laboratorijska ispitivanja.

Ostale tretmanske mere:

Retke infekcije-kratkotrajne vaginalne terapije i pojedinačne doze oralnih medikamenata mogu biti dovoljno sredstvo za borbu protiv blažih i umerenih vidova infekcija. Takođe, terapija može uključivati primenu antimikotičnih masti, tableta ili krema, i u pojedinim slučajevima antimikotičnih supozitorija.

Učestale infekcije-zahtevaju primenu dugoročnih vaginalnih terapija praćenu unošenjem višestrukih doza oralnih antimikotika radi potpunog eliminisanja infektivnog oboljenja. Terapija se sprovodi u trajanju od 7-14 dana, i može podrazumevati upotrebu antigljivičnih krema, masti, tableta ili supozitorija. Da bite sprečili povraćaj infekcije,primenjujte preporučena medikamentna sredstva u regularnim vremenskim intervalima.
Pojedini antimikotici ne savetuju se trudnicama, dok određeni lekovi mogu dovesti do pojave štetnih efekata. Posavetujte se sa stručnim licem radi utvrđivanja adekvatne terapije.

Pelenski osip

Iako do pojave pelenskog osipa može doći iz različitih razloga, jedan od najčešćih uzročnika je gljivična infekcija nastala prenamnožavanjem vrsta Candida albicans. Dečje pelene u najvećoj meri pokrivaju predeo zadnjice, prepona, butina i genitalija, što dovodi do povećanog znojenja navedenih regija čineći ih idealnim mestom za razvoj različitih gljivica. Gljivične infekcije obično se javljaju kod beba manjih od 15 meseci.

Simptomi pelenskog osipa uključuju:

-Promene u teksturi kože zahvaćene osipom

-Crvenilo. Osetljivost i naduvenost predela genitalija, butina i zadnjice.

-Nervozan i intenzivan plač bebe tokom menjanja pelena ili prilikom dodirivanja pogođenog područja.

-Ozbiljnije infekcije mogu dovesti do pojave gnojnih žuljeva.

-Prisustvo groznice ili česte pospanosti.

Pelenski osip je često zastupljen kod beba. Blagi slučajevi osipa mogu se tretirati u kućnim uslovima, dok ozbiljniji vidovi infekcija zahtevaju medicinski tretman.

Lečenje pelenskog osipa

Prvi korak u tretiranju infekcije je obavljanje lekarskog pregleda. Tokom terapije, najbitnije je održavati osipom pogođena područja u suvom i čistom stanju, uz često menjanje pelena. U slučaju uporne infekcije, trebalo bi razmotriti sledeće vidove tretmana:

Antimikotične kreme-pre nego što se opredelite za korišćenje nekog od široko rasprostranjenih antimikotičnih
sredstava lečenja, potrebno je da se posavetujete sa lekarom o mogućem uticaju odabranog medikamenta na bebinu osetljivu kožu. Lekar će vam najverovatnije preporučiti primenu topikalne antimikotične kreme koju ćete nanositi direktno na osipom zahvaćena područja bebine kože.

Tretmanske opcije-kao što je već navedeno, redovno menjanje pelena je od ključnog značaja za umirivanje simptoma infektivnog osipa. Savetuje se korišćenje većih pelena koje će omogućiti bolji dotok vazduha do bebine osetljive kože. Izbegavajte upotrebu tesnih ili plastičnih pelena. Ne koristite mirišljave sapune, maramice ili puder za negu osipom zahvaćenih područja. Oslobodite svoju bebu od nošenja pelena bar tokom kratkog vremenskog perioda u toku dana.

Napomena: pre davanja bilo kakvih medikamentnih sredstava vašoj bebi, posavetujte se sa lekarom. Pojedini lekovi mogu sadržati sastojke koji mogu štetno delovati na kožu bebe.

Intertrigo

Predstavlja kožno oboljenje koje se mahom javlja kod gojaznih osoba. Osip se javlja na pregibima tela, odnosno na površinama kože koje se međusobno dodiruju. Infekcija je locirana u potpazušnoj regiji, na stomačnim masnim naslagama, vratu, predelu ispod grudi, preponama i genitalijama, delovima tela koji imaju tendenciju stvaranju povećane vlažnosti usled stalnog trenja ili smanjenog dotoka vazduha. Topli i vlažni uslovi pogoduju rastu gljivica inastanku infekcija.

Simptomi intertriga su:

-Pojava osipa crvenkasto-braon ili crvene boje, praćena svrabom i perutanjem.

-Ljuspasta tekstura kože.

-Neugodan miris koji potiče iz inficirane regije.

-Pojava beličaste ili žućkaste tečnosti iz inficiranog područja kože.

Intertrigo može pogoditi i osobe sa protezama ili veštačkim ekstremitetima.

Lečenje

Najvažniji preduslov lečenja intertriga zasniva se na održavanju delova tela podložnih infekciji u čistom i suvom stanju, kao i omogućavanju dotoka vzduha do istih. Kombinovana primena domaćih lekova i medicinskih tretmanskih sredstava omogućiće suzbijanje i umirivanje infekcije. U sledećim redovima navešćemo par efikasnih metoda za sprečavanje pojave intertriga:

-Mršavljenje-višak kilograma sa sobom nosi povećani rizik za stvaranje nabora na koži, a time i za potencijalni nastanak infekcija. Eliminisanje masnih naslaga dugoročno može sprečiti nastanak infekcije.

-Održavanje lične higijene-koristite suve i čiste peškiriće ili maramice za uklanjanje znoja sa kritičnih delova kože.

-Nosite komotnu odeću-izbegavajte nošenje tesne i uske odeće koja onemogućava disanje kože.

-Antimikotici-lekar vam može preporučiti upotrebu topikalnih krema ili masti. U zavisnosti od prirode infekcije, može vam biti sugerisana i primena oralnih medikamenata.

Napomena: Tretman oboljenja može biti uslovljen različitim faktorima. Istovremeno, određeni oralni antimikotici mogu proizvesti neželjene efekte po organizam, zbog čega je preporučljivo pre primene istih obratiti se lekaru.

Tinea versicolor

Latinski naziv ove lišajne infekcije Pityriasis versicolor sugeriše na karakteristike tinee da stvara obojene površine po koži. Osobe tamnije boje kože imaju tendenciju ka stvaranju svetlijih fleka na koži, dok se kod osoba svetlije puti formiraju bleđi tragovi. Prisutvo navedene infekcije uočava se kod tinejdžera i mlađih osoba, i to u predelu leđa, ramena i trupnog regiona, mada se može javiti na bilo kom delu tela.

Simptomi uključuju:

-Pojavu malih tačkica nalik osipima

-Boja prisutnih tačkica može varirati od crvene, braon, bele, roze, losos nijanse ili nalik boji tena.

-Tačkice mogu biti praćene prisustvom svraba, suvoće ili manjka dlaka.

-Infektivno oboljenje sprečava tamnjenje kože, zbog čega se oboleli delovi kože razlikuju od tamnijih osunčanih.

[icegram campaigns=”9353″]