Povišen i nizak hormon kortizol simptomi i lečenje

U prvom delu članka saznajte zašto je povišen kortizol i koji su simptomi

U drugom delu šta je uzrok za nizak hormon kortizol koji su simptomi i kako se sprovodi lečenje

Moderna svakodnevnica je stresna. Stalno su nam važne stvari na pameti. Krajnji rokovi, ispiti, deca, dugi radni dani itd. Znate već kako to izgleda, a znate i kako se osećate kada doživite stres, međutim, za slučaj da ne znate šta se događa u vašem organizmu kada dospete u frustrirajuću situaciju – evo šta se događa: kada ste pod stresom, hipotalamus, majušna moždana struktura smeštena u osnovi mozga, uključuje sistem za uzbunjivanje u vašem organizmu. Usled toga nervni i hormonski signali navode nadbubrežne žlezde, smeštena na gornjim polovima bubrega, da luče talase hormona, uključujući i adrenalin i kortizol.

Šta je kortizol i kakva je njegova uloga ?

Kortizol je steroidni hormon, tačnije glukokortikoid koji luče nadbubrežne žlezde (hormoni su hemikalije koje se stvaraju u jednom delu organizma, prenose se preko krvotoka i utiču na druge delove organizma). Čovek ima dve male nadbubrežne žlezde smeštene na vrhu svakog bubrega. Svima nama je hormon kortizol neophodan da bismo živeli, a male količine koje se ispuštaju u organizam mogu da imaju pozitivna dejstva, kao što su:

• pomoć organizmu da očuva ravnotežu delovanja insulina na održavanje nivoa šećera u krvi na dobrom nivou i upotreba šećera i masti za stvaranje energije
• pomoć organizmu da kontroliše i odgovori na stres
• pomoć kod regulisanja krvnog pritiska
• pomoć kod podešavanja imunog sistema

Međutim, uporno visok nivo kortizola u organizmu ima negativno dejstvo. Oboljenje kod koga je nivo kortizola u organizmu, u dugom vremenskom periodu, previše visok, zove se Kušingov sindrom.

U neke od uzroka Kušingovog sindroma spadaju:

• hronični stres – kortizol je poznat i kao „hormon stresa“
• problemi sa nadbubrežnim žlezdama – postoje brojni retki poremećaji nadbubrežnih žlezda koji mogu da dovedu do povišenog nivoa kortizola
• steroidni lekovi – neke osobe uzimaju steroidne medikamente koji su slični kortizolu
• prekomerno konzumiranje alkohola
• teška depresija

Koji su simptomi povišenog nivoa kortizola (Kušingovog sindroma)?

Promene raspoloženja – poput jače razdražljivosti, potištenosti i anksioznost od uobičajenog

Normalno je da ste ćudljivi ili potišteni s vremena na vreme, međutim, ako osećate stalnu mrzovolju i/ili teskobu, moguće je da trpite posledice dugotrajnog delovanja kortizola na proizvodnju serotonina i dopamina.

Problemi sa varenjem

Ovo je prilično neprijatno jer povišen nivo kortizola izaziva nedostatak energije u gastrointestinalnom traktu, smanjuje proizvodnju enzima potrebnih za varenje hrane i smanjuje apsorpciju minerala i nutrijenata. Stres je jedan od razloga zbog kojih sistem za varenje ne funkcioniše valjano.

Bolesti srca i povišen krvni pritisak

Kao što smo videli, povišen nivo kortizola može da bude posledica izuzetno stresnog načina života. Previše stresa može da dovede do porasta krvnog pritiska, što zauzvrat može da poveća rizik od nastanka bolesti srca.

Problemi sa spavanjem

Proizvodnja kortizola je prirodno veća u ranim jutarnjim časovima, što nam pomaže da se probudimo čili i orni. Međutim, osobe koje stalno naprežu nadbubrežne žlezde da prekomerno proizvode kortizol, imaju promenjenu koncentraciju kortizola pa im je nivo kortizola nizak ujutru prilikom buđenja, umesto uveče pred spavanje.

Debljanje

Kortizol stimuliše apetit i žudnju za slatkom hranom velike kalorijske gustine, kao i hranom sa visokim sadržajem ugljenih hidrata. Stoga, ukoliko tokom dužeg vremenskog perioda imate povišen nivo kortizola u organizmu, velike su šanse da ćete imati želju da jedete masnu i kaloričnu hranu.

Starenje kože i pojava bora

Kao da nije dovoljna šteta koju visok nivo kortizola pravi iznutra, on još i dehidrira kožu. Dehidrirana koža znači prevremenu pojavu bora.

U druge simptome spadaju:

• dugotrajan tup ili iznenadan jak bol – posebno u leđima
• veća podložnost infekcijama – kortizol slabi delotvornost imunog sistema
• maljavost lica kod žena
• ljubičaste/ružičaste strije – slične onima koje se viđaju kod trudnica

U većini slučajeva (osim kada je uzrok uzimanje steroidnih medikamenata) simptomi se postepeno razvijaju. Dijagnoza prilično dugo nije sasvim jasna, pošto većina simptoma može da bude posledica drugih uobičajenih problema.

Vredi napomenuti da ako imate jedan ili nekoliko ovih simptoma, to ne mora nužno da znači da imate povišen nivo kortizola. Pomenuti simptomi mogu da budu povezani sa drugim zdravstvenim stanjima. Ukoliko ste zabrinuti zbog onoga što osećate, najbolje rešenje je da posetite lekara.

Ukoliko se osećate kao da imate neki od ovih simptoma, možda je vreme da razmislite o načinu života i promenama koje možete da preduzmete da biste smanjili nivo kortizola.

Počnite od ovih vrhunskih saveta!

Kako da smanjite proizvodnju kortizola

Izbacite kofein

Kažu da 200mg kofeina podiže nivo kortizola za 30% samo za sat vremena. Probajte zamenu, napitke bez kofeina, tokom 2 nedelje i vidite kako ćete se osećati.

Spavajte dublje i duže

Dobar noćni san omogućava organizmu da se opusti, a nivou kortizola da opadne. Ukoliko imate problema sa spavanjem, probajte neke prirodne supstance (lekovito bilje, određene namirnice, eterična ulja itd.).

Redovno vežbajte

Dobar trening je prirodni razbijač stresa. Kada osećate frustraciju ili ste ljuti, izađite na trčanje da biste izbistrili glavu. Naučnim jezikom rečeno, vežbe pomažu izgradnji mišićne mase i povećavaju ispuštanje serotonina i dopamina iz mozga, moždanih hemikalija koje ublažavaju anksioznost i depresiju.

Održavajte nivo šećera u krvi stabilnim

Koliko god kolači i slatkiši bili ukusni, pokušajte da ih ne jedete previše i da se ne prežderavate njima. Previše rafinisanog šećera i prostih ugljenih hidrata pojačavaju proizvodnju insulina. Jedite manje i češće i to namirnice koje imaju izbalansiran odnos proteina, složenih ugljenih hidrata i dobrih masti – maslinovo ulje, orašasti plodovi i semenke. Ishrana bogata složenim ugljenim hidratima održava niži nivo kortizola bolje od ishrane sa malim unosom ugljenih hidrata.

Pijte do dna

Budite sigurni da ste dobro hidrirani tako što ćete iskapljivati mnogo vode. Čaša vode odmah po buđenju i pre odlaska na spavanje, održavaće nizak nivo kortizola.

Uzimajte suplemente protiv stresa

B vitamini, minerali poput kalcijuma, magnezijuma, hroma i cinka, kao i antioksidanti poput vitamina C, alfa lipoinske kiseline, ekstrakta semena grožđa i koenzima Q10.

Za lečenje stresa i anksioznosti mogu da se koriste brojne biljke i lekovito bilje koje, kao što su kantarion, kamilica i ječam.  

Meditirajte ili slušajte relaksacione snimke

Kada su u pitanju o relaksacija i snižavanje nivoa kortizola, slušajte smirujuću, nežnu muziku ili meditirajte.

U stresan način života se lako upada. Ne možemo uvek da utičemo na okolnosti i ono sa čime moramo da se suočavamo. Međutim, možete da primenite metode, poput onih koje smo pomenuli, koji će vam pomoći da se borite sa stresom i tako održavate nizak nivo kortizola. Međutim, zasada ne morate da preduzimate ništa drastično. Samo udahnite duboko, upalite neku mirišljavu sveću i opustite se. Život je suviše kratak da bismo se trzali oko sitnica.

Nizak hormon kortizol simptomi

Kakvo je dejstvo niskog nivoa kortizola

Kortizol je hormon koji proizvodi organizam, a koji je blisko povezan sa hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežnom osovinom organizma (glavni deo neuroendokrinog sistema koji kontroliše reakcije na stres, raspoloženje, emocije, seksualnost, varenje, skladištenje i potrošnju energije i imuni sistem). Normalan nivo kortizola, izmeren ujutru, ima vrednost od 6 – 23µg/dl (165,5 – 634,6nmol/l), mada ovaj nivo može da raste i opada tokom dana.*

*(Vrednosti nivoa kortizola, kao i merne jedinice u upotrebi, mogu da se razlikuju od laboratorije do laboratorije (zbog različitih referentnih vrednosti usvojenih u datoj laboratoriji). U nekim laboratorijama se koristi mikrogram po decilitru (µg/dl), a u drugima nanomol po litru (nmol/l). Uobičajeno prihvaćene normalne vrednosti date su u ovoj tabeli.

Muškarci i žene
70-10 sati	171-536 nmol/l
16-18 sati	64-340 nmol/l

Prim. prev.)

Abnormalnosti nadbubrežnih žlezda ili hipofize, kao i neke vrste medikamenata, mogu da dovedu do pada nivoa kortizola. Osobe sa niskim nivoom kortizola mogu da pate od brojnih simptoma koji, ukoliko se ne leče, mogu da predstavljaju opasnost. Sintetički steroidni hormoni mogu da nadopune nizak nivo kortizola.

Umor

Prema Nacionalno institutu za zdravlje, nedostatak kortizola može da izazove jak umor i malaksalost. Kortizol se proizvodi kao odgovor na normalno funkcionisanje hipofize (i to oba režnja – prednji/adenohipofiza i zadnje/neurohipofiza). Kada hipofiza ne funkcioniše normalno, brojne funkcije organizma postaju abnormalne. Umor je čest simptom mnogih od ovih poremećaja, uključujući i nivo glukoze, odgovor imunog sistema i proizvodnju hormona štitne žlezde.

Dejstvo na gastrointestinalni sistem

Adisonova bolest je poremećaj rada nadbubrežnih žlezda, koji može da se uoči kada je nivo kortizola u organizmu nizak. Nadbubrežne žlezde proizvode hormone koji regulišu nivo glukoze, kalijuma i natrijuma u organizmu i pomažu mu da odgovarajuće reaguje na stres. Osobe sa Adisonovom bolešću ne proizvode dovoljno hormona koji nadgledaju ove funkcije. Gastrointestinalni problemi mogu da budu marker niskog nivoa kortizola u ovim slučajevima, a u njih spadaju dijareja, povraćanje, gubitak apetita i mršavljenje.

Nizak krvni pritisak

Osobe sa niskim nivoom kortizola mogu da pate od niskog krvnog pritiska, što je odgovor na sistemski nedostatak hormona. Nizak krvni pritisak može da bude opasno zdravstveno stanje. Osobe sa niskim krvnim pritiskom često osećaju ošamućenost i vrtoglavicu i mogu da se povrede usled pada, do koga može da dođe zbog njihovog zdravstvenog stanja. Nivo krvnog pritiska se uglavnom vraća na normalne vrednosti čim se uspostavi dobar nivo kortizola.

Dejstvo na reproduktivne organe

Nizak nivo kortizola koji je posledica hipopituarizma, nedovoljne proizvodnje hormona hipofize usled njene slabije aktivnosti, može da dovede do niza seksualnih disfunkcija i reproduktivnih problema. Nacionalni institut za zdravlje je objavio da u neke od čestih simptoma hipopituarizma spadaju nedostatak seksualnog nagona kod muškaraca i žena i amenoreja (izostanak menstruacije) kod žena u reproduktivnom periodu. Žene koje doje i imaju pad nivoa kortizola, mogu da primete manje lučenje mleka. Neplodnost može da bude posledica niskog nivoa hormona kortizola, ukoliko se nedostatak ne nadopunjuje medikamentima.