Glicinija – plava kiša – uzgoj, sadnja, razmnožavanje

Glicinija biljka             

Glicinija ili visterija (Wisteria) je drvena loza koja je poreklom iz delova Severne Amerike i Azije. Pripada porodici Fabaceae. Ova biljka, poznata još i kao plava kiša, je prepoznatljiva po svojim prelepim i mirisnim visećim cvetnim skupinama u obliku grozdastih cvasti, a sama biljka može da naraste veoma velika, i može preživeti čak i zimu, mraz i sneg.

Visterija zahteva dosta sunca, vode i fizičku podršku da napreduje, ali dokle god ima navedene uslove, dobro će rasti u mnogim mestima širom sveta. Možete uzgajati gliciniju iz semena ili iz reznica, ali je moguće da će biljke gajene iz semena zahtevati više vremena da procvetaju.

Cvetovi glicinije cvetaju u nijansama bele, plave, ljubičaste i roze boje. Ova biljka cveta od aprila do juna.

Od deset vrsta, tri najčešće gajene su  Visteria floribunda (japanska visterija) , V. sinensis (kineska visterija) i V. brachibotris (svilenkasta visterija) i njihove sorte. Sve tri vrste su u stanju da dostignu visinu od oko 10 m na drveću ili da se šire do 20 m ili više od zida.

Glicinija uzgoj        

Najvažniji faktor koji treba uzeti u obzir kada je gajenje glicinije u pitanju jeste lokacija. Visterija je puzavica koja zahteva čvrstu podršku i redovno orezivanje da bi se držala pod kontrolom. Otvorena područja okružena travnjakom koji se možw lako kositi su idealna mesta za uzgoj glicinije.

Visterija ne voli hladnoću, tako da treba da joj obezbedite da dobije dovoljno sunčeve svetlosti. Preferira sunčane pozicije, ali može da se gaji u blagom hladu. Glicinija kao drvo zahteva duboku, bogatu zemlju koja je pomalo vlažna, ali će tolerisati mnoge uslove zemljišta. Kada se sadi, orezivanje je jedini važan uslov za negu i održavanje glicinije. Pošto je glicinija kao puzavica agresivna za uzgoj, nema potrebe za đubrenjem i kako je tolerantna na sušu – zahteva malo zalivanja.

Ako kupujete nove glicinije, uvek izaberite one koje su izrasle iz reznica ili kalemljenjem. Glicinija dobijena iz semena će cvetati manje pouzdano, a takođe će joj trebati duže da cveta.

Biljke se suše brzo, naročito u lakom ili peskovitom zemljištu, pa ih dobro zalijte, naročito kada su novozasađene i tokom sušnih perioda.

Sadnja glicinija

Sadnja glicinije se obavlja u proleće ili na jesen. Glicinija se najčešće razmnožava reznicama. U svrhu dobijanja reznica, potrebno je odabrati zdrav izdanak koji se odseče na dužinu od 15 cm. Nemojte dugo čekati da posadite dobijene reznice, obzirom da meki izdanci veoma brzo gube vlagu. Uklonite sve listove sa stabljike reznica, do prva dva dobro razvijena lista kod vrha izdanka i na taj način ćete dobiti ogolelu stabljiku 10 i više cm dugu. Da podstaknete brži razvoj korena, pripremljenu reznicu tretirajte prahom za zakorenjivanje. Reznicu glicinije zasadite u kompost i redovno prskajte listove. Obratite naročitu pažnju da se ne isuši kompost.

Reznice uzete u rano proleće možete zasaditi u jesen, na otvorenom – dok reznice uzete kasnije možete presaditi u proleće, ali ih preko zime obavezno držite u zatvorenom prostoru.

Japanska visterija

Orezivanje glicinija

Visterija ima reputaciju da je komplikovana za orezivanje, ali to zaista nije. Redovno orezivanje se sastoji od skraćenja novih izrastaka, prvo u avgustu i ponovo u februaru.

Ako odvojite vreme za orezivanje svoje glicinije, bićete nagrađeni sa mnogo boljim cvetanjem ove puzavice.

Visterija zahteva redovno orezivanje da zadrži rast i veličinu pod kontrolom, ali će takođe poboljšati prikaz cvetanja. Iako se čini komplikovano, orezivanje glicinije je prilično jednostavno ako pratite osnovne korake.

Kineska visterija

Visterija se orezuje dva puta godišnje, u julu ili avgustu, a zatim ponovo u januaru ili februaru.

Može da se ostavi da raste nekontrolisano gde prostor to dozvoljava, ali će obično cvetati više slobodno i redovno ako se oreže dva puta godišnje. Uklanjanje izrastaka u leto omogućava bolju cirkulaciju vazduha i dopiranje više svetla do baze mladih izraslina, podstiče bolju zrelost drveta i poboljšava šanse za formiranje cvetnih pupoljaka. Ograničavanje količine vegetativnog rasta će dovesti do većeg broja cvetova.

Teško orezivanje će stimulisati snažan, novi rast biljke.

Da li je glicinija otrovna

Ukoliko se pitate da li je glicinija otrovna – odgovor je da. Svi delovi glicinije sadrže visterin – glikozid koji je toksičan ako se proguta. Gutanje pomenutog visterina od strane ljudi može izazvati sledeće tegobe: povraćanje, bolovi u stomaku, mučnina i dijareja. Zato budite oprezni prilikom rukovanja sa ovom biljkom!