Kako se uzgaja gipsofila (šlajer cveće)

Kako se uzgaja šlajer cveće (gipsofila)

Verovatno vam je poznato šlajer cveće ili gipsofila– uvek prisutno u vencima, bidermajerima i cvetnim aranžmanima – međutim, možda niste ni pomislili o njemu kao baštenskoj biljci. Šlajer cveće (Gypsophila paniculata) je dodatak vrtu sa trajnicama koji zahteva malo održavanja. Poput lavande ili macine trave, gipsofila cveće bašti daje šarmantni, nežni izgled. Pošto ova biljka cveta od početka leta do jeseni, odličan je paravan koji će sakriti druge trajnice kada završe sezonu cvetanja. Uparite šlajer cveće sa delfinijumom (u narodu poznat kao žavornjak, vranini nokti, kokotić, mamuzica…), perunikama, kandilicom, bulkama, hajdučicom (hajdučkom travom) i drugim cvećem koje se obično uzgaja u vrtovima u stilu engleskog kotidž gardena.

(Kotidž garden (cottage garden) je specifični engleski stil vrta neformalnog dizajna za koji se koriste tradicionalni materijali (drvo i kamen, na primer), a koji karakterišu gusta sadnja i mešavina ukrasnih i jestivih vrsta biljki. – Prim. Prev.)

Šlajer cveće, ili gipsofila, najčešće se javlja u dobro poznatom belom varijetetu, ali biljka može da ima i cvetove u nekoliko nijansi ružičaste i ljubičaste boje. Postoje jednogodišnje i višegodišnje sorte gipsofile, a višegodišnje mogu da prezime u bašti ukoliko nema previše vlage u zemljištu, a pre zime tlo bi trebalo da izmešate sa peskom i piljevinom.

Krenimo od početka – uzgoj šlajer cveća

Za uzgoj šlajer cveća, tj. gipsofile, potrebne su vam sadnice iz rasadnika, a možete da počnete i sa reznicama koje ćete uzeti od nekog ko već ima ovo cveće. Šlajer cveće možete da uzgajate i iz semena ali, ako se opredelite za ovaj metod, ne očekujte da će cvetati prvog leta. Seme gipsofile posejte u posudu za rasad koja je napunjena lakom saksijskom zemljom. Seme prekrijte veoma tankim slojem zemlje – oko 15mm i orosite posudu pomoću flaše sa raspršivačem. Seme pokrijte plastičnom folijom i čuvajte na toplom mestu. Seme najbolje klija kada je temperatura oko 21⁰C.

Gajenje gipsofile će biti uspešnije ako ovo cveće posadite na sunčano mesto. Zemljište mora da bude dobro propusno i da ima pH vrednost oko 7. Ako je zemljište kiselo, dodajte malo kreča da biste povećali pH vrednost. Teško, glinovito tlo obavezno obogatite sa dosta organskih materija, poput komposta, stajnjaka i sfanguma (suve mahovine), pošto će biljka istrunuti tokom duge i vlažne zime.

Saveti za uzgoj gipsofile

Gipsofila ne zahteva preteranu negu, a previše đubriva i vode mogu da dovedu do kržljavog rasta i slabog cvetanja. Gipsofila voli suvo zemljište i otporna je na sušu pa zato vodite računa da tlo ne bude previše vlažno, a izbalansirano đubrivo dodajte u malim količinama u proleće kada se pojave novi izdanci.

Sredinom leta orežite biljke ako cvetne grane počnu da strče i deluju neuredno. Orezivanje pospešuje novo cvetanje od sredine leta pa do jeseni. Visoke biljke bi trebalo da poduprete pritkom. Gipsofila spada u trajnice kojima nije potrebna deoba. Mesnato korenje (tačnije gomolji) je krto i može lako da se ošteti pa je bolje da biljku ne dirate, već da rast kontrolišete sečenjem. Sorte sa duplim cvetom su kalemljene pa zato pazite da ne zasečete ispod kalema jer će biljka poprimiti karakteristike podloge.

gipsofila je zahvalna za gajenje jer retko ima problema sa insektima i bolestima. Pojavu plesni možete da sprečite ako biljke rasporedite tako da vazduh slobodno cirkuliše, a zalivanje obavljate metodom kap po kap umesto prskalicama.

Ako želite da koristite cveće za cvetne aranžmane, berite cvetne grane kada je polovina cvetova otvorena. Preostali pupoljci će se otvoriti za dan-dva i tako produžiti vek cveću. Ako želite da sušite gipsofilu, cvetne grane secite rano ujutru kada su cvetovi tek otvoreni. Obesite ih na suvom i toplom mestu i ostavite da se suše oko dve nedelje ili dok se potpuno ne osuše.

Gipsofila sadrži biljni sok koji na neke ljude deluje iritirajuće. Iritacija je blaga i traje nekoliko minuta. Ako osetite svrab ili dobijete osip, dobro operite ruke sapunom i vodom i nosite rukavice kada radite sa ovom biljkom.

Varijeteti i sorte šlajer cveća (gipsofile)

Kao što smo rekli, gipsofila može da bude jednogodišnje ili višegodišnje cveće. Postoji oko 90 vrsta koje se razlikuju upravo po tome da li cvetaju samo jedne godine ili više godina.

Najzastupljenija višegodišnja sorta je Gipsophila elegans koja raste od 40 – 80cm u visinu i ima sitne, brojne cvetove u metlicama bele ili ružičaste boje. Cveta u julu i avgustu, međutim, vreme cvetanja može da se kontroliše periodičnom setvom svake treće nedelje.

Gypsophila elegans

Od višegodišnjih sorti tu su još i Gypsophila paniculata (šušuljak metličasti ili obična gipsofila), karakteristična za centralnu i istočnu Evropu, a koja može da naraste i do 1,2m i u visinu i u širinu, kao i  Gypsophila repens (poznata i kao alpska gipsofila ili puzajuće šlajer cveće) koja raste do 20cm u visinu i 30 – 50cm u širinu, odnosno kao pokrivačica.

Od jednogodišnjih sorti najpopularnija je Gypsophila muralis (poznata i kao Gipsy) koja se najviše koristi za cvetnjake i balkone, a izuzetno je popularna za izradu venčanih buketa i to ne kao dopuna, već kao jedina vrsta cveća. Ovo je jedna od najlepših i najkitnjastijih sorti šlajer cveća.