Ruže – sadnja, uzgoj, nega, zalivanje, orezivanje

Kako se sade, uzgajaju i neguju ruže

Ruža je višegodišnja, drvenasta cvetnica iz roda Rosa i porodice Rosaceae. Ruže su žbunaste biljke, međutim, ljudi ih smatraju cvećem. Većina vrsta je poreklom iz Azije, a nešto maji broj iz Evrope, Severne Amerike i severoistočne Afrike. Postoji na stotine vrsta i na hiljade hibrida i kultivara.

Ružino grmlje se razlikuje po obliku i veličini. Ruže mogu biti patuljaste, a mogu biti i puzavice (penjačice) koje dosežu i preko 7m visine. Uzgajanje ruža je toliko popularno zbog privlačnih i često mirisnih cvetova, koji su u punom cvatu uglavnom od ranog leta do jeseni.Uzgoj ruža je zanimljiv jer se različite vrste se lako ukrštaju i ta osobina se koristi za stvaranje brojnih hibrida baštenskih ruža.

Ime ruže potiče iz francuskog jezika rose i preuzeto je iz latinskog rosa, dok su ga Latini verovatno preuzeli iz starog latinskog osačkog dijalekta u koji je dospeo reko Grka ρόδον rhódon. Poreklo imena ruže vodi nas još dalje kroz istoriju jezika – preko staropersijskog, avestanskog, sogdijanskog pa do partijanskog jezika.

Jedan od načina da klasifikujemo uzgajane vrste ruža je preko datuma početka njihovog gajenja:

• Stare vrste ruža su one koje se gaje i pre 1867. To su bujne, uvek mirisne ruže kakve viđamo na platnima starih majstora. Postoji na stotine varijeteta starih ruža – čija se otpornost razlikuje – i koje pružaju dobar izbor za uzgoj u područjima i sa toplom i sa umerenom klimom.
• Moderni hibridi ruža su snažni, dugocvetni, izuzetno otporni i na klimatske uslove i na bolesti, a gaje se zbog boje, oblika, veličine i mirisa.
• Divlje ruže (šipurak) su one koje rastu u divljini hiljadama godina. Ove divlje ruže su se prilagodile savremenim vrtovima i obično cvetaju u proleće.

Uz toliko varijeteta i mnogo mogućnosti, izbor vrste za uzgoj može da bude „nemoguća misija“. Nemojte da žurite, već polako obiđite rasadnike, prelistajte kataloge i pregledajte onlajn ponudu za uzgoj ruža.

Sadnja ruža

Priprema tla za sadnju ruža

Za gajenje ruža najviše odgovara skoro pH neutralno zemljište, u rasponu vrednosti od 5,5 do 7,0. Vrednost pH od 6,5 je sasvim dobra za većinu kućnih bašti (blago kiselo do neutralno zemljište).

Tačna analiza tla će vam reći kakva je pH vrednost vašeg zemljišta. Acidično (kiselo) tlo se neutralizuje nanošenjem sitno mlevenog krečnjaka, a alkalno („slatko“) tlo se tretira mlevenim sumporom.

Pre sadnje, dobro proverite da li ste odabrali sorte koje su se provereno pokazale dobrim u vašem klimatskom području. Ako niste sigurni, konsultujte se sa nekim iskusnim uzgajivačem ruža ili se raspitajte u rasadniku.

Kupovina sadnica ruža

Ako sadnice nabavljate onlajn, poručite ih ranije, u januaru ili februaru (najkasnije martu). Obično se isporučuju na proleće kao korenje, u periodu kada je biljka u potpunom mirovanju, mnogo pre nego što olista. Kada ih budete dobili, izgledaće kao svežanj pruća. Ne brinite, nisu mrtve – jednostavno su „uspavane“, kao Trnova Ružica.

Ako kupujete sadnice ruža u saksiji (nasuprot korenju), posadite ih do maja ili početka juna da biste dobili najbolje rezultate.

Saveti za sadnju ruža

• Za ugoj ruža odaberite mesto gde će biti izložene direktnoj sunčevoj svetlosti minimalno 5 – 6 sati dnevno. Ruže koje se gaje pri slaboj sunčevoj svetlosti neće uginuti odmah, već će postepeno slabiti (bolovaće). Obezbedite im dosta organskih materija kada ih sadite i nemojte ih saditi gusto.
• Nosite jake rukavice da biste se zaštitili od oštrog trnja. Crevo ili kantu sa vodom, kao i sav alat za sadnju, držite pri ruci. Korenaste sadnice ruže držite u vodi dok ne budete spremni da ih posadite u zemlju.
• Ruže možete da orežete i presadite na drugo mesto ili u proleće ili u jesen, nikako usred leta, pošto mogu da boluju i uginu po vrućini. Grane velikih sorti ruža možete da skratite za 2/3, a manjih na 15 do 30cm od zemlje.
• Za presađivanje ruža, iskopajte mnogo veću rupu nego što mislite da je potrebno (za većinu vrsta, rupa za sadnju bi trebalo da bude široka od 38 do 45cm) i dodajte dosta organskih materija, kao što su kompost ili pregoreli stajnjak (stajsko đubrivo).
• „Staromodni“ uzgajivači ruža preporučuju da se u svaku rupu za sadnju stavi komad gipsane ploče (kvadrat stranice 10cm) i jedan ekser br. 16, kako bi se obezbedili kalcijum i gvožđe, koji ružama izuzetno prijaju.

Nega ruža

Zalivanje ruža

• Ruže marljivo zalivajte. Natopite čitavu zonu korena bar dva puta nedeljno kada su leta sušna. Izbegavajte često plitko zalivanje i prskanje jer tako voda ne dopire do dubljeg korenja, a može da isprovocira pojavu gljivica. Ružama najviše prija 2,25m kiše godišnje i zato, ako ne živite u kišnoj šumi, zalivajte ih redovno.
• Ruže vole vodu – ali nemojte da ih udavite. To jest, ne vole „sede“ u vodi, ako tokom zime tlo bude previše vlažno, uginuće. Idealno zemljište je plodno i rastresito, sa dobrim proceđivanjem. Jedna od najgorih grešaka koje možete da napravite je da ne obezbedite dobru drenažu.
• Koristite malč. Da biste zadržali vodu, umanjili stres i pospešili zdrav rast, zagrnite podnožje ruže slojem naseckanog i usitnjenog lišća, sena ili usitnjene kore, debljine 5 – 10cm. Ostavite oko 2,5cm praznog prostora između stabljike biljke i malča.

Prihrana ruža

• Ruže redovno prihranjujte pre i tokom ciklusa cvetanja (izbegavajte hemijska đubriva i pesticide, ako berete cvetove za kuhinjsku upotrebu).
• Jednom mesečno, između aprila i juna, primenite izbalansirano granulirano đubrivo/hranivo (hraniva sa dobrim odnosom neophodnih mikro i makro elemenata). Na svaki grm ide od ¾ do 1 šolja hraniva, a posipajte ga oko linije zalivanja a ne uz stabljiku.
• U maju i junu, dodajte i jednu kašiku Epsom soli u preporučenu količinu hraniva po grmu; magnezijum sulfat (Epsom so) pospešuje rast novih izbojaka iz podnožja grma.

Orezivanje/rezidba ruža

• Ruže orezujte svakog proleća i uklonite sav stari, mrtvi biljni materijal. Nosite rukavice do lakata koje su dovoljno debela da vam zaštite ruke od trnja ili nespretnih pokreta, a dovoljno elastične da možete da držite alat. Uvek nosite zaštitne naočare; grančice koje su savijene mogu da vas ošinu kada ih pustite.
• Počnite sa vinogradarskim makazama za manje izdanke. Pređite na sekačice za deblje grane, koje izgledaju kao makaze sa dugim drškama, za izdanke koji su deblji od 1,5cm. Mala testera za orezivanje je zgodna jer seče i pritiskom i silom.
• Precvetale cvetove uklanjajte redovno, a leje održavajte čistim. Svaki list ima pupoljak izbojka pa se uklanjanjem precvetalih cvetova biljka pobuđuje da još više cveta, umesto da troši energiju na stvaranje semena. Čistite dobro podnožja grmova i ostatke rezidbe jer su oni idealna sredina za razvoj bolesti i insekata.
• Pri kraju sezone cvetanja prestanite da sečete precvetale cvetove i dozvolite ružama da formiraju šipurak; možete ih ubrati i osušiti na situ, na mestu zaklonjenom od sunčeve svetlosti, a potom možete da ih čuvate u hermetičkim posudama. Prestanete da sečete precvetale cvetove 3 – 4 nedelje pre prvih mrazeva da ne biste pobuđivali rast novih izdanaka u vreme kada mogu da propadnu zbog mraza.

Zimska zaštita ruža

• Ruže nemojte da orezujete u jesen. Samo odsecite suve i uvele grane.
• Prestanite sa prihranom 6 nedelja pre prvog mraza ali nastavite da zalivate ruže tokom sušnih jeseni da bi biljka ojačala tokom sušnih zima.
• Ogrtanje, malč ili kompost se praktikuju nakon prvih nekoliko mrazeva ali pre nego što se tlo smrzne. Tamo gde nema zimskih mrazeva, zaklonite biljku jakim mrežastim valjkom, i ispunite ga kompostom, malčom, suvom piljevinom, borovim iglicama ili usitnjenim lišćem.
• Za malč ne koristite teško i vlažno lišće javora. Umesto toga, koristite hrastovo lišće, borove iglice, kompost ili slamu.
• Očistite leje da biste sprečili bolesti tokom prezimljavanja. Možete i još jednom, za kraj, da isprskate grmove sprejom protiv gljivica.

Štetočine i bolesti

Dobra baštovanska praksa, kao što je uklanjanje suvog lišća i grana smanjiće mogućnost za pojavu štetočina. Proverite u rasadniku koje štetočine najviše ugrožavaju ruže u području gde živite.

U našem podneblju ruže najčešće napadaju sledeće štetočine i bolesti:

• Lisne vaši – napadaju mlado lišće, pupoljke i cvetne peteljke.
• Ružina osica – jajašca polaže u vršne izbojke, a iz njih se izležu gusenice koje se hrane listovima.
• Crveni pauk – napada listove koji žute, suše se i opadaju.
• Pepelnica – prepoznatljiva po tipičnoj beloj boji; vršni listovi, pupoljci i mladari izgledaju kao posuti brašnom, a listovi se kovrdžaju.
• Plamenjača – manifestuje se na listu u vidu smeđih mrlja na licu i beličaste prevlake na naličju; list propada i opada na najmanji dodir.
• Crna pegavost – na gornjoj strani lista se javljaju okruglaste ili zvezdaste pege tamnocrvene boje koje na kraju pocrne; listovi žute i opadaju.

Preporučeni varijeteti ruža

• Rugoza ruže, sa svojim raskošnim svetloružičastim, cvetovima sa pet latica, obrazuju gusto žbunje pa su dobre kao živa ograda, kao i svuda gde je potrebna pregrada na izloženom ili nepristupačnom terenu. Otporne su na bolesti i hladnoću.
• Ružičaste ruže su lepo zaobljene grmolike ruže. Rastu do oko 1m visine i mirnog su „karaktera“. Potrebno im je samo malo oblikovanja u rano proleće. I ovaj varijetet je otporan na oštre zime.
• Žute ruže cvetaju rano, imaju svetle i šarmantne cvetove, a mogu da prežive izuzetno hladne zime.

Korisne i zanimljive informacije o ružama

• Šipurak je divlja ruža koja ima blago laksativno sredstvo.
• Latice ruža se kuvaju u mešavinama čajeva, a ponekad koriste i u tečnostima za ispiranje usta i tonicima za lečenje kongestije, grlobolje i problema sa želucem.
• Ružina voda je osvežavajuće sredstvo za umivanje. Isprobajte cvet na licu! Nežna, aromatična para čisti pore. Za masnu kožu, dodajte nekoliko ružinih latica u ključalu vodu u činiji. Pokrijte glavu peškirom i postavite lice 25 – 30cm iznad vode. Trebalo bi da osećate toplotu a ne vrelinu. Nakon 10 minuta isperite lice hladnom vodom, a onda osušite tapkanjem peškirom.