Dragoljub cveće sadnja, uzgoj, lekovitost, tinktura

Dragoljub cvet

Dragoljub biljka (lat. Tropaeolum majus), poznata još i pod nazivom dragomilje, u prirodi se može naći u bukovim šumama, a inače se uzgaja kao ukrasna biljka. Specifična je po tome da se prostire i puže po tlu. Vodi poreklo iz Perua i veoma je osetljiva na hladne temperature. Iz tog razloga, ukoliko ste zainteresovani za uzgoj dragoljuba, morate izabrati sunčana i topla mesta.

Dragoljub cvet je jednogodišnja zeljasta biljka, koja može narasti do oko 15 cm visoko, mada postoje vrste visoke i do 2 m. Karakteriše se gotovo okruglim listovima svetlo-plave ili svetlo-zelene boje, koji imamju veoma uočljive žilice, dok su cvetovi od bledo žute do narandžaste i crvene boje. Stabljika je mesnata i svetlo-zelena, koja tamo gde dodiruje tlo pušta korenčiće.

Dragoljub biljka cveta u junu i julu mesecu. Kao lek se koriste sveži listovi, cvetovi, seme i plod.

 

Sadnja dragoljuba

Ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju, dragoljub se seje u aprilu ili maju, u obično rastresito zemljište. Ovoj biljci odgovara i suvo i peskovito zemljište, takođe. Bitno je samo da je zemljište dobro propusno. Primećeno je da kada se koristi kvalitetna zemlja za sadnju dragoljuba, biljka će imati manje cvetova. Ova biljka se seje direktno u zemlju na dubinu do 2 cm. Takođe, biljka može da se poseje i pre u posudice i da se drži na prozorskoj dasci. Ipak, treba znati da dragoljub ne voli presađivanje. U maju mesecu izrasle biljčice sa njihovim grumenom zemlje treba pažljivo posaditi u veću saksiju ili u baštu. Seme dragoljuba možete namočiti pre setve, budući da se tako podstiče klijanje, stoga će mladice ranije da izniknu. Ukoliko biljčice pregusto niknu, treba ih razrediti.

 

Cveće dragoljub uzgoj u bašti

Kada je u pitanju cveće dragoljub uzgoj u bašti nije nimalo zahtevan. U podnožje ove biljke u bašti treba posaditi niske cvetnice, poput lobelija, ageratuma, dijascija ili niske sorte vodenika. Kao što smo već naglasili, dragoljub cveće ne toleriše hladnoću, te ovu biljku treba posaditi na toplom i sunčanom mestu, koje je tokom najjačeg sunca malo zaklonjeno senkom. Takoreći, dragoljub može da uspeva na suncu, ali i u polusenci. Sa prvim mrazevima će ova biljka nestati, budući da je osetljiva na hladnoću.

Kod grmolikih vrsta dragoljuba, treba ih pustiti da rastu po zemljištu u bašti, gde će formirati cvetni pokrivač. Zato ih treba saditi na malo većem razmaku, npr. od 40-50 cm razdaljine.

Dragoljub cveće uzgoj u saksiji

Budući da je dragoljub penjačica, ovu biljku treba saditi u viseće saksije, žardinjere, sandućiče, po obodu zida. Kada je u pitanju dragoljub cveće uzgoj u saksiji podrazumeva da ona bude veća zbog bujnog rasta biljke. Pre sadnje ili setve biljke, treba joj obezbediti adekvatan oslonac uz koji će se penjati, a takođe biljku treba i malo privezati – budući da ima slabe ili maltene nikakve vitice sa kojima bi se mogla pričvrstiti.

Nega i održavanje

Ukoliko posadite dragoljub biljku u zemljište bogato kisenikom, veoma će razviti listove i često neće imati cvetove. Iz navedenog razloga se ne savetuje dohranjivanje biljke đubrivima, kao ni sađenje u blizini biljaka koje vežu kiseonik u zemljište, poput mahunarki (npr. detelina).

Dragoljub biljka veoma dobro podnosi sušu i ne treba je previše zalivati.

Uz malo prihranjivanja, dragoljub će imati tamnije i bujnije lišće. Prihranjivanje se obavlja na 4 nedelje.

Nega i održavavanje dragoljuba podrazumevaju i da redovno uklanjate precvetale cvetove, kako bi biljka bujnije cvetala preko leta.

Lekovitost Dragoljub biljke

Dragoljub biljka je veoma cenjena u tradicionalnoj medicini, budući da poseduje niz lekovitih dejstava. Pre svega, ova biljka je čuvena kao veoma jak prirodni antibiotik. Sadrži sumporni heterozid po nazivu glikotropaeolozid, koji se odlikuje antibiotskim dejstvom. Pored toga, sadrži i vitamin C, enzim mirozid, pektin, smolu, tanine, gumu i dr.

Lekovitost dragoljuba se pripisuje i njegovim antifungicidnim, antiseptičkim i antibakterijskim dejstvima, a takođe deluje i kao diuretik i laksativ. Tinktura i sveže ceđen sok od dragoljuba su veoma cenjeni kao prirodan lek za povećanje otpornosti organizma.

Sumporno eterično ulje ove biljke, dobijeno iz listova, ima izraženo antibakterijsko delovanje. Dragoljub biljka se od davnina upotrebljava za tretman bolesti respiratornih organa, mokraćnih puteva, a podstiče i rast kose. Primećeno je da ova biljka podstiče izbacivanje sluzi iz disajnih puteva, pa se zato koristi kod različitih respiratornih oboljenja. Tinktura od dragoljuba se koristi i spolja za tretman različitih kožnih problema.

Cvetovi i listovi dragoljuba su jestivi i sadrže dosta vitamina C – pa se mogu naći u raznim salatama.

Tinktura od dragoljuba

Tinktura od dragoljuba je cenjena u narodnoj medicini, a podjednako uspešno se koristi i za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu. Naročito je čuvena za tretman protiv opadanja kose.

Kako se priprema tinktura od dragoljuba protiv opadanja kose?

U 500 ml alkohola (poželjno domaće rakije) treba staviti 100 g svežih listova dragoljuba, koprive i šimšira. Ovo treba ostaviti da odstoji 2-3 sedmice, uz svakodnevno mućkanje sadržaja. Nakon predviđenog vremena od 2-3 sedmice, procediti sadržaj i dobijenim prirodnim losionom treba trljati kožu glave, te nakon 1 h isprati mlakom vodom. Tretman sa tinkturom od dragoljuba protiv opadanja kose traje 3 sedmice.