Povećan i snižen nivo monocita u krvi – uzroci i lečenje

Snižen nivo monocita u krvi – uzroci i simptomi

Snižen nivo monocita u krvi povećava rizik za nastanak infekcija, a povezan je sa poremećajima koštane srži, kao što su aplastična anemija i leukemija. U ovom članku ćemo se detaljno baviti uzrocima koji izazivaju snižen nivo monocita u krvi.

Sniženi monociti u krvi mogući uzroci

Kod zdravih osoba broj monocita iznosi samo 1 do 3% svih belih krvnih zrnaca u organizmu.

Izraz monocit se odnosi na vrstu belih krvnih zrnaca koja se stvaraju u koštanoj srži; mekom, sunđerastom tkivu koje ispunjava unutrašnji deo kostiju. Monociti su sastavni deo urođenog imunog sistema (imunitet koji postoji na rođenju), a deluju kao prva linija odbrane protiv infekcija. Može se reći da su ona podset belih krvnih zrnaca koji je sposoban da uništava bakterije i viruse.

Pogledajmo šta su uzroci sniženog nivoa monocita u krvi, kao i simptome koji se javljaju usled toga i medikamente za lečenje ovog problema.

Uzroci

Snižen nivo monocita, poznat i kao monocitopenija, može da se javi usled širokog dijapazona oboljenja, od kojih ćemo neka pomenuti ovde.

Nedostatak vitamin B12

Vitamin B12 ima presudan značaj za pravilnu produkciju belih krvnih zrnaca, uključujući i monocite. Kada je u pitanju proizvodnja dovoljnog broja monocita, naš organizam zavisi od vitamina B12. stoga, kada je broj monocita manji od normalnog, to može da ukazuju na nedostatak vitamina B12.

Poremećaji koštane srži

Kada koštana srž nepravilno funkcioniše, stvaranje monocita će biti manje od normalnog nivoa. Sledeća oboljenja su posledica poremećaja koštane srži, a ujedno mogu biti razlog što su monociti u krvi sniženi :

• Aplastična anemija je krvni poremećaj kod koga koštana srž gubi sposobnost da stvara adekvatan broj svih vrsta ćelija, uključujući crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i krvne pločice (trombocite). Koliko se zna, koštana srž stvara matične ćelije iz kojih se generišu sve druge vrste ćelija krvi. Kod aplastične anemije matične ćelije ne sazrevaju do stadijuma zdravih ćelija krvi, a to dovodi do nižeg nivoa monocita.
• Leukemija vlasastih ćelija je vrsta karcinoma krvi kod koje koštana srž ima preveliku produkciju B ćelija (vrsta belih krvnih zrnaca). Mikroskopski pregled ovih ćelija otkriva da ove ćelije izgledaju kao da su dlakave (vlasaste) pa otuda i ime. Međutim, preterana količina B ćelija izaziva opadanje broja monocita.
• Lupus je hronično zapaljensko oboljenje kod koga se imuni sistem „pobunjuje“ protiv tkiva sopstvenog organizma i napada različite organe, uključujući i koštanu srž. To je i razlog zašto se poremećaji koštane srži često dijagnostikuju kod pacijenata sa lupusom. Rezultirajuće abnormalnosti koštane srži kod ovih pacijenata mogu da dovedu da nivo monocita padne ispod normalnog.
• Tuberkuloza je ozbiljna bakterijska infekcija pluća koja često migrira i na druge delove organizma. Kada bakterija inficira koštanu srž, ona može da onemogući njeno funkcionisanje i dovede do smanjenja broja monocita.
• Reumatoidni artritis je autoimuni poremećaj koji izaziva upalu zglobova i može negativno da utiče na rad koštane srži. Zapravo, jedno ispitivanje je ukazalo na postojanje zapaljenskih lezija kod osoba pogođenih reumatoidnim artritisom. Dakle, u poređenju sa zdravim pojedincima, pacijenti sa reumatoidnim artritisom će vrlo verovatno imati manji broj monocita.
• HIV/AIDS – abnormalnosti koštane srži se često javljaju kod osoba zaraženih HIV-om. Štaviše, ovaj virus ozbiljno ugrožava imuni sistem. Sve to izaziva stvaranje monocita u broju koji je daleko ispod normalnog.

Lekovi

Hemoterapija

Snižen broj monocita može da se javi i kao neželjeno dejstvo lekova za hemoterapiju ili usled zračne terapije, koje se obično koriste za lečenje karcinoma. Premda ove terapije pomažu da se unište ćelije raka, one istovremeno smanjuju proizvodnju zdravih ćelija krvi. Do ovoga dolazi usled toga što ove terapije ne razlikuju zdrave ćelije i ćelije raka. Kao rezultat, nakon terapije, pacijent će verovatno imati manji broj monocita. Takođe, terapije protiv raka umanjuju sposobnost koštane srži da stvara nove ćelije krvi, što dodatno utiče na smanjenje nivoa monocita.

Interferoni

Oralni interferoni, koji se često prepisuju za lečenje virusnog hepatitisa, takođe imaju negativan uticaj na funkcije koštane srži. Ovi lekovi ometaju stvaranje belih krvnih zrnaca, uključujući i monocite. Zbog ovog ometajućeg dejstva, pacijenti koji uzimaju ove lekove imaju snižen broj monocita u krvi.

Kortikosteroidi

Antiinflamatorni lekovi, kao što su kortikosteroidi, takođe mogu da smanje proizvodnju monocita. Kortikosteroidi, pošto su imunosupresivni lekovi, mogu da imaju značajan uticaj na broj i funkcionisanje monocita, što za posledicu ima ugrožen imunitet.

Simptomi

Umor

Snižen broj monocita u krvi znači da će pacijent verovatno osećati umor, veći nego obično. Ovaj nenormalni osećaj umora prati pacijenta tokom čitavog dana, do te mere da ga izbaci iz dnevne rutine.

Malaksalost

Uz manju produkciju monocita nastupa i malaksalost. Manji broj ćelija koje se bore protiv infekcija znači da imunitet ima teškoće pri odupiranju infekciji, kao i održavanju opšteg zdravlja. Usled ovog pacijent može da se oseća izuzetno malaksalo.

Ponavljajuće infekcije

Monociti, koji su prisutni u različitim tkivima, poznati su po tome što štite organizam od patogena. Stoga, kada im je broj manji, osoba je češće postaje žrtva infekcija. Takođe, za oporavak od ovih infekcija će biti potrebno duže vreme.

Problemi sa disanjem

Otežano disanje je još jedan pokazatelj smanjenog nivoa monocita. Manju proizvodnju monocita često prati i manji broj crvenih krvnih zrnaca. Crvena krvna zrnca prenose kiseonik do svih tkiva organizma. Manji broj crvenih krvnih zrnaca može da smanji količinu kiseonika u krvi i tako izazove kratak dah.

Lečenje

Lečenje niskog nivoa monocita zavisi od uzročnog oboljenja. Nakon tačnog utvrđivanja uzroka, lekar će predložiti plan lečenja koji će najbolje delovati na ublažavanje povezanih simptoma.

Šta predstavlja povećan broj monocita?

Monociti su vrsta krvnih ćelija i mogu da se vide prilikom analize diferencijalne krvne slike. Visok apsolutni broj monocita može da bude posledica više različitih faktora i najčešće su potrebne dodatne analize kao bi se utvrdio uzrok.

Povećan broj monocita može da bude posledica virusnih infekcija, kao što su mononukleoza i morbili (male boginje). Akutni stres i autoimune bolesti mogu da podignu nivo monocita u diferencijalima. I paraziti mogu da izazovu povećan broj monocita.

U nekim ozbiljnijim slučajevima, povišen nivo monocita može biti indikator mnogo ozbiljnijih bolesti, kao što su tuberkuloza, hronične zapaljenske bolesti ili leukemija. Hronične bolesti creva, infekcije srca i reumatoidni artritis mogu da se dijagnostikuju ako je apsolutni broj monocita zabeležen tokom analize krvi.

Ako analiza krvi ne pokaže uzrok povećanog broja monocita, obično se pribegava biopsiji koštane srži.

Monocite proizvodi koštana srž svih kostiju. Njihov broj se približno kreće od 1 do 10% svih belih krvnih zrnaca koja se nalaze u ljudskom organizmu. Nakon što monociti uđu u krvotok, oni na kraju dospevaju u slezinu gde se pretvaraju u makrofage. Makrofazi oslobađaju organizam od stranih čestica i mrtvih ćelija i pomažu imunom odgovoru organizma.