Zdravlje

Smanjeni limfociti u krvi (lym) uzrok i kako ih povećati

By  | 

Limfocitopenija (ili limfopenija) je termin koji označava abnormalno nizak broj limfocita. Limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca, koja čine deo našeg imunog sistema.

Nedovoljan broj limfocita je razlog za brigu, jer kada nemamo dovoljno limfocita, naš organizam ne može da se brani od različitih infekcija.

Ove ćelije pomažu u sprečavanju bakterijskih i virusnih infekcija i bore se sa prisutnim infekcijama.  Niski limfociti lym znače povećan i rizik od određenih vrsta raka (leukemije, limfoma i Hodžkinovog limfoma).

Postoje tri tipa limfocita: B ćelije, T ćelije i ćelije ubice. Ove ćelije ćine između 20 i 40 posto od ukupnog broja belih krvnih zrnaca.

limfociti snizeni


Šta nam govori smanjen broj limfocita?

Smanjeni limfociti znače da imate nizak apsolutni broj limfocita. Ovaj broj se dobija kada se pomnoži ukupan broj belih krvnih zrnaca i procenat limfocita. Apsolutni broj limfocita govori u kakvom nam je stanju imuni sistem.

Ova tri tipa limfocita (ćelije ubice, B i T limfociti) su nam neophodna za pravilan rad imunog sistema. Nedovoljno B ćelija dovodi do smanjenog broja plazma ćelija, a te ćelije proizvode antitela (protein koji imuni sistem koristi da se izbori sa virusima i bakterijama).

Smanjeno lučenje antitela može izazvati pogoršanje stanja kod infekcija. Nedovoljno T limfocita i ćelija ubica stvara problem u kontrolisanju određenih infekcija, pogotovo parazitskih, virusnih i gljivičnih. Drastično smanjeni limfociti u krvi dovode do nekontrolisanog širenja infekcija, što može biti fatalno.


Uzrok

Šta sve može izazvati smanjen broj limfocita?

Limfocitopenija se može javiti zbog blažih infekcija, npr. zbog gripa, i takvi uzroci nisu ozbiljni. Međutim, smanjeni limfociti povećavaju rizik i od ozbiljnijih infekcija.

Limfocitopenija može biti urođena i stečena. Kod stečene limfocitopenije uzrok može biti gotovo bilo šta, od autoimunih bolesti do hemioterapije i radioterapije. Nasledne bolesti kao uzrok limfocitopenije su Didžordžov (Di George) sindrom i Viskot-Aldrihov sindrom.

  1. Opšti uzroci

Manjak limfocita se obično javlja zato što telo ne stvara dovoljno belih krvnih zrnaca. Sa druge strane, do manjka limfocita može doći i zato što se previše limfocita uništava, a ne stvara se dovoljno novih.

Konkretni uzroci su:

  • Oštećenje slezine:manjak limfocita se može javiti zato što se u slezini skuplja mnogo limfocita, obično zbog nekog oboljenja slezine. Limfociti na kraju prolaze kroz slezinu i odlaze u krv.
  • Post:post ili držanje dijete može dovesti do limfocitopenije. Pothranjenost i nepravilna ishrana mogu izazvati manjak B i T limfocita. To utiče na imuni sistem, što znači da pothranjeni ljudi imaju veći rizik od različitih infekcija.
  • Jak stres:stres je poznat uzročnik slabog imuniteta. Čak i blaži hroničan stres može dovesti do problema u stvaranju T i B ćelija.
  • Stresni životni događaji, sa druge strane, mogu dovesti do abnormalno povećanog broja limfocita.
  • Deficit cinka u telu:nizak broj limfocita može ukazivati na manjak cinka. Cink je antioksidans i od neprocenjive je važnosti za imuni sistem. Osim slabog imunog sistema, deficit cinka u telu izaziva i opadanje kose, slabije zarastanje rana, osip i druge probleme sa kožom.

  1. Stečeni uzroci

Stečeni uzroci su oni koji nisu urođeni, već su se javili u nekom momentu. Obično su to različite bolesti ili reakcije na tretman. Najčešći stečeni uzroci zbog kojih su limfociti sniženi su:

  • infektivne bolesti (pneumonija, mononukleoza, tuberkuloza i tako dalje)
  • terapija steroidima
  • oboljenja krvi i različite vrsta raka krvi (limfom, leukemija, limfocitna leukemija)
  • terapija zračenjem i hemioterapija
  • SIDA (sindrom stečene imunodeficijencije) i HIV (virus humane imunodeficijencije)
  • aplastična anemija
  • autoimuna oboljenja (reumatski artritis, lupus)

Određena autoimuna oboljenja imaju efekat na B i T limfocite, tako da mogu izazvati pad limfocita u krvi. Kod tri četvrtine pacijenata sa lupusom je prisutan i manjak limfocita.


  1. Nasledni uzroci

Nasledni uzroci manjka limfocita se svode na genetska oboljenja koja direktno utiču na limfocite.

  • Didžordžova anomalija
  • Viskot-Aldrihov sindrom
  • teška kombinovana imunodeficijencija
  • ataksija-teleandiektatika

Još uvek nije poznato kako ove bolesti tačno utiču na smanjen broj limfocita, ali se kod njih uvek javlja i manjak limfocita. Takođe, moguće je da su limfociti sniženi bez ikakvog vidljivog uzroka.


Koje su normalne vrednosti limfocita u krvi?

Nivo limfocita uvek treba odrediti i analizirati laboratorijskim testom.

  • Vrednost se računa po mililitru krvi, i normalne vrednosti su obično između 1.300 i 4.000 ćelija po mililitru.
  • Često se broj različitih vrsta limfocita prikazuje kroz procente.
  • U normalnim uslovima, ukupan broj limfocita čini između 20 i 40 posto ukupnog broja belih krvnih zrnaca.

Simptomi niskog broja limfocita

Dijagnostikovanje ovog problema može biti  relativno teško, jer limfocitopenija, sama po sebi, ne izaziva nikakve simptome. Manjak limfocita se može utvrditi samo testom krvi, koji se obično radi zbog nekog drugogo oboljenja. Ako se simptomi i jave, oni mogu uključivati nešto od sledećeg:

loading...
  • Uvećani limfni čvorovi i uvećana slezina. To obično ukazuje na rak ili infekciju HIV virusom. U tom slučaju, nizak nivo limfocita ukazuje na postojanje oboljenja.
  • Kašalj, curenje iz nosa i povišena temperatura, što su simptomi virusne infekcije respiratornih organa.
  • Mali krajnici ili limfni čvorovi, što je obično znak nekog genetskog oboljenja imunog sistema.
  • Otečeni, bolni zglobovi i osip. To je simptom reumatskog artritisa ili lupusa.

Kao što je već pomenuto, ako je broj limfocita znatno niži od normale, to može dovesti do učestalih infekcija bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima.

Abnormalno povećane vrednosti samo jedne vrste belih krvnih zrnaca mogu dovesti do drastično niskog nivoa drugih vrsta krvnih zrnaca, što znači da je moguće da se jave npr. povišeni neutrofili i sniženi limfociti.

Testovima krvi se određuje količina svih vrsta belih krvnih zrnaca i ove vrednosti ukazuju na postojanje određenih problema.


Kako se postavlja dijagnoza

Uprkos tome što simptoma ponekad nema ili oni ukazuju na druga oboljenja, postavljanje dijagnoze je moguće samo preko testa krvi.

Ako su limfociti u krvi značajno sniženi, lekar će vam naložiti da uradite test na HIV i druge infekcije. U retkim slučajevima se uzima i uzorak koštane srži i proučava se pod mikroskopom.

Krvna slika se koristi i za određivanje nivoa različitih vrsta limfocita (T limfociti, B ćelije i ćelije ubice) u krvi. Neka oboljenja, npr. SIDA, smanjuju broj određenih vrsta limfocita, kao i neka genetska obojenja.

Sniženi limfociti se javljaju i kod limfoma (nekoliko vrsta raka krvi koji se razvijaju u limfnom sistemu) i dijagnoza se i postavlja preko nalaza krvne slike.


Kako povećati limfocite u krvi?

Kako će se nivo limfocita povećati zavisi od uzroka problema.

  1. Lekovi kao uzrok

Ako je uzrok limfocitopenije neki lek, limfociti će se povećati kada se prekine sa terapijom i nije potrebno nikakvo lečenje.

  1. SIDA kao uzrok

Ako je uzrok smanjenog broja limfocita SIDA, onda se tretman svodi na kombinovanu terapiju, gde se daju različiti antivirotici kako bi se povećao broj T ćelija.

  1. Bolesti kao uzrok

Ako se sniženi limfociti javljaju kao posledica nekog lakšeg ili težeg oboljenja, neophodno je lečiti to oboljenje. S vremenom će se i broj limfocita vratiti na referentne vrednosti. Ako se stanje ne popravi ni nakon lečenja, potrebno je dalje ispitivanje.

  1. Lakši uzroci smanjenog broja leukocita

Kod blaže limfocitopenije, kada nema očiglednog uzroka, problem se obično povlači sam kroz neko vreme.

  1. Genetske aberacije

Kada je uzrok manjka limfocita neko genetsko oboljenje, ako je moguće radi se presađivanje matičnih ćelija ili koštane srži kako bi se regulisao ovaj problem.


Saveti oko ishrane za povećanje broja limfocita

Ako imate problem sa nedovoljnim brojem limfocita, verovatno se pitate kako povećati limfocite u krvi na prirodan način. Zdrava ishrana puna hranljivih materija je najbolji način da regulišete krvnu sliku, pa samim tim i limfocite. Tako ćete svom imunom sistemu dati sve što mu je potrebno da se izbori sa virusima i bakterijama koje mogu dovesti do nedovoljno limfocita.

  • Mnogo zdravih proteina:kada ne unosimo dovoljno proteina, dolazi do smanjivanja broja belih krvnih zrnaca. Kada jedemo dosta zdravih proteina (organsko meso; govedina i perad, jaja, masna riba, plodovi mora, mahunarke) povećava se i broj limfocita.
  • Izbegavajte hranu bogatu trans masnoćama i zasićenim masnoćama:ove masnoće loše utiču na limfocite. Manje zasićenih i trans masnoća znači i jači imuni sistem. Maksimalno izbegavajte margarin, prženu hranu, hidrogenizovana ulja i peciva.
  • Zdrave masnoće:omega-3 masne kiseline povećavaju broj limfocita. Ubacite u ishranu više omega-3 masnih kiselina tako što ćete jesti više avokada, mlevenog lana, chia semenki, oraha, sardina, bele ribe, lososa, haringe i skuše.
  • Hrana bogata beta-karotenom:beta-karoten podstiče stvaranje limfocita. Beta-karotenom su bogate sledeće namirnice: šargarepa, batat, puter tkiva, rimska zelena salata i spanać.
  • Hrana bogata cinkom:za stvaranje limfocita je potreban i cink. On je bitan i za stvaranje ćelija ubica i T ćelija, koje jačaju imunitet. Hrana bogata cinkom uključuje ostrige, šparglu, raštan, spanać, brokoli, susam i seme bundeve.
  • Hrana bogata vitaminom C:vitamin C je veoma važan za imunitet i on podstiče stvaranje belih krvnih zrnaca. Jedite više paprike, peršuna, kelja, pomorandži, malina, paradajza i celera.
  • Hrana bogata vitaminom D:manjak vitamina D smanjuje broj limfocita i slabi imunitet. Vitamina D ima u jajima, mleku, lososu, sardinama, skušama i tunjevina.
  • Hrana bogata vitaminom E:vitamin E poboljšava stvaranje ćelija ubica i B ćelija. Vitamonom E su bogati seme suncokreta, bademi, kelj, spanać, masline, špargle i raštan.
  • Hrana bogata selenom:selen takođe učestvuje u stvaranju belih krvnih zrnaca. Selen se nalazi u bakalaru, šitake pečurkama, tunjevini, lososu, jajima, ovsu, brokoliju i brazilskom orahu.
  • Beli luk:ovo povrće je važno za stvaranje svih vrsta belih krvnih zrnaca. Beli luk možete jesti sirov, sušen ili uzimati suplemente.
  • Zeleni čaj:ovaj čaj sadrži sastojke koji jačaju imunitet tako što se bore protiv virusa koji uništavaju bela krvna zrnca.

Kako još sprečiti nizak nivo limfocita u krvi?

Postoji dosta jednostavnih stvari uz pomoć kojih možete sprečiti limfocitopeniju.

  • Spavajte dovoljno: dovoljno sna jača imunitet, dok hroničan umor slabi imuni sistem, što dovodi i do manjeg broja svih vrsta limfocita. Odvojte vreme za dnevni odmor i kvalitetan san. Odraslim osobama je neophodno između sedam i devet sati sna svake noći.
  • Smanjite stres:poznato je da stres slabi imunitet i tako nas čini podložnijim raznim oboljenjima. Stres možete ublažiti meditacijom, jogom, vežbama disanja i šetnjom.
  • Smanjite konzumaciju alkohola: prekomerna konzumacija alkohola katastrofalno utiče na imuni sistem i ne dozvoljava mu da stvori dovoljan broj limfocita. Muškarcima se savetuje najviše dva, a ženama jedno piće dnevno.
  • Prestanite da pušite: pušenje slabi imunitet, a to direktno utiče i na broj belih krvnih zrnaca. Posledica toga su i smanjeni limfociti.
  • Održavajte zdravu telesnu težinu:prekomerna težina, ali i pothranjenost negativno utiču na broj limfocita.  Zato je najbolje da se dovoljno krećete i da se zdravo hranite. Pokušajte da odvojite po najmanje pola sata dnevno pet dana tokom nedelje za fizičku aktivnost. Opredelite se za nešto u čemu uživate: šetnju, trčanje, vožnju bicikla, plivanje ili planinarenje.
  • Vodite računa o higijeni:redovno pranje ruku je uvek dobra ideja. Međunm, ono je veoma važno i za broj limfocita. Redovnim pranjem ruku smanjujemo rizik od izlaganja različitim virusima i bakterijama.

Nekoliko reči na kraju

Limfocitopenija, odnosno abnormalno smanjeni limfociti, može biti simptom oštećenja slezine, manjka cinka, aplastične anemije, autoimunih bolesti, određenih vrsta raka krvi i infekcije HIV virusom.Sniženi limfociti mogu biti posledica infektivnih bolesti: tuberkuloze, pneumonije i mononukleoze, ali i zbog nekih naslednih oboljenja.

Kako sprečiti i izlečiti nedovoljan broj limfocita? Počnite sa zdravijom ishranom koja sadrži dovoljno proteina, cinka, selena, beta-karotena, vitamina C, D i E. To znači da jedete više voća, povrća i zdravih masnoća. Spavajte koliko god da vam je potrebno, smanjte stres i konzumaciju alkohola, prestanite da pušite i održavajte zdravu telesnu težinu.

loading...
Loading...
Loading...