Rak bubrega

Rak bubrega dobija na značaju 50-ih godina prošlog veka kada je određen broj ljudi, prilikom odlaska lekaru zbog običnih stomačnih tegoba,  dobijao dijagnozu postojanja raka bubrega. Zahvaljujući napredovanju ultrazvuka i magnetne rezonance, danas se rak bubrega dijagnostikuje u prvim faza razvoja tumora i uspešno uklanja. Zapaža se da je stopa javljanja nešto veća u zapadnim evropskim državama nego kod nas. Stariji muškarci su u nešto većem riziku od ostalih grupa, pogotovo muškarci sa hronično povišenim krvnim pritiskom, mada su sve starosne grupe, kao i žene i muškarci, podjednako u riziku ukoliko su pušači, imaju znatno veću telesnu težinu od normalne, i ukoliko imaju genetsku predispoziciju.

Više od 50% tumora bubrega se slučajno dijagnostikuje. Poseban rak bubrega koji se javlja kod dece naziva se Vilmsov tumor.

Glavna karakteristika raka bubrega, bitna za terapiju i prognozu bolesti, jeste stadijum tumora. Stadijum označava stepen uznapredovalosti tumora (prodor kroz bubreg u organizam).

Rak bubrega daje daje metastaze u okolne limfne žlezde i u udaljene organe (jetra, kosti, mozak, pluća). Rak bubrega može metastazirati i u donju šuplju venu što je opasno po rad srca i krvnih sudova.

Rak bubrega – simptomi

Osnovni simptomi raka bubrega jesu:

–  bol u donjem delu leđa

–  krv u mokraći

–  osećaj težine u leđima zbog gramaže samog raka bubrega

– gubitak težine i smanjeni apetit

– znojenje

– malaksalost

Kada rak bubrega metastazira u pluća, javljaju se simptomi otežanog disanja.

Krv u mokraći je simptom za rak bibrega zbog kojeg se pacijent i obraća lekaru, javlja se u  60 – 70% slučajeva. Krv u mokraći se javlja iznenada i bezbolna je pojava. Bol se javlja u vidu tištanja, osećaja nelagodnosti i probadanja u predelu bubrega. Ostali značajni simptomi jesu povišen krvni pritisak, povišena telesna temperatura, uvećanje jetre i proširene vene testisa. Pacijenti su često anemični i malaksali.

Uzroci zbog kojih nastaje rak bubrega

Do sada nije otkriven nijedan sigurni uzročnik, ali sa rakom bubrega se uglavnom povezuju:

– pušenje

– gojaznost

– dugogodišnji povišen krvni pritisak

– zloupotreba lekova

– porodična istorija raka bubrega

– dugogodišnja dijaliza

– muški pol

Pacijenti sa hepatitisom C su, takođe, u riziku od nastanka raka bubrega.

Rak bubrega – dijagnoza

Nakon što se simptomi raka bubrega jave i posumnja na prisustvo raka bubrega, pristupa se dijagnostici, da bi se postojanje raka bubrega potvrdilo ili negiralo. Da bi se postavila dijagnoza raka bubrega, potrebno je uraditi:

–  fizikalni pregled kod lekara interniste

–  urinokulturu

–  magnetnu rezonancu ili CT

–  ultrazvuk

–  biopsija tkiva

Stadijumi razvoja raka bubrega

Kao i kod ostalih onkoloških stanja, i kod raka bubrega se procenjuje uznapredovalost tumora na osnovu veličine, položaja i zahvaćenosti okolnih tkiva.

U proceni stadijuma se koristi TNM klasifikacija.

T označava veličinu raka bubrega, N predstavlja proširenost raka bubrega u okolne limfne sudove a M metastaze raka bubrega u udaljene organe.

Na osnovu ove odrednice, postoje 4 stadijuma:

– Prvi stadijum – rak bubrega je manji od 7 centimentara i nije se raširio u limfne sudove i udaljene organe

– Drugi stadijum – rak bubrega je veći od 7 centimetara ali se nije raširio u limfne sudove i udaljene organe

– Treći stadijum – rak bubrega je velikih dimenzija, raširio se u obližnje limfne sudove, ali se nije raširio u udaljene organe

– Četvrti stadijum – rak bubrega je značajno velikih dimenzija, raširio se u veliki broj limfnih sudova i daje metastaze u plućima, jetri, mozgu i kostima

 Rak bubrega – lečenje

Lečenje raka bubrega je hirurško – odstranjuje se deo bubrega ili ceo u zavisnosti od toga koliko je bubreg zahvaćen tumorom. Pored dela bubrega, odstranjuje se i nadbubrežna žlezda nad tim bubregom, okolne limfne žlezde i deo mokraćovoda koji izlazi iz bubrega.

Pre same operacije, radi se procena posledica operacije. Kada je pacijent mlađeg životnog doba, uvek se razmatraju alternativni vidovi lečenja, ali ukoliko je rak bubrega uznapredovao, operacija je neminovna.

Ukoliko je rak bubrega dijagnostikovan u početnom stadijumu, ili kada pacijent već nema jedan bubreg, oboleli bubreg se može sačuvati. Lečenje se sastoji od uklanjanja tumora i čuvanja zdravog bubrega.

Nakon operacije, pacijentima se strogo zabranjuje bavljenje težim fizičkim aktivnostima gde može dobiti udarac u leđa (fudbal, karate, boks). Lekovi koji se zabranjuju pripadaju grupi nesteroidnih antiupalnih lekova (aspirin, brufen). Pacijentima se prepisuje dijeta sa smanjenim unosom soli i proteina.

Da bi se zdrav bubreg sasvim očuvao, potrebno je regulisati povišen krvni pritisak, nivo šećera u krvi, holesterol, telesnu težinu uskladiti sa visinom i redovno kontrolisati mokraću.

Ukoliko operacija nije moguća, može se pokušati primena citostatika, ali rezultati su dosta slabiji.

Većina ljudi živi normalnim životom nakon operacije sa jednim zdravim bubregom. U malom broju slučajeva, pacijenti završe na dijalizi.

Rak bubrega kod dece – Vilmsov tumor

Vilmsov tumor se javlja isključivo kod dece. U većini slučajeva rak bubrega se nalazi na jednom bubregu, a u svega par procenata se javlja na oba bubrega deteta.

Među pacijentima ima i muške i ženske dece, ne starije od 5 godina. Vilmsov tumor ili rak bubrega kod dece je često povezan sa urođenim anomalijama mokraćnih puteva i genetskim poremećajima. Primer za to je VAGR sindrom gde se kod deteta javlja vilmsov tumor ili rak bubrega kod dece, mentalna retardaciaj i anomalije mokraćnih puteva.

Kod deteta obolelog od raka bubrega, javljaju se simptomi bezbolnog uvećanja stomaka, povišen krvni pritisak, krv u mokraći i povišena temperatura. Neka deca mogu biti jako anemična. Metastaze u plućima uglavnom ne daju simptome.

Lečenje raka bubrega kod dece se započinje hemoterapijom u cilju smanjenja veličine tumora, a onda se lečenje usmera ka operaciji i kombinaciji hemoterapije i zračenja. Izlečenje se postiže kod 90% dece.

Rak bubrega – prognoza

Prognoza raka bubrega prvenstveno zavisi od stadijum u kome se rak bubrega nalazi.

Britanski tim onkologa je odradio studiju procene preživljavanja raka bubrega na osnovu stadijuma raka bubrega, i rezultati studije su sledeći:

Prvi stadijum – više od 80% svih pacijenata ima vreme preživljavanja duže od 5 godina

Drugi stadijum – oko 95% muških pacijenata ima vreme preživljavanja duže od 5 godina, kao i oko 75% ženskih pacijenata

Treći stadijum – oko 60% svih pacijenata ima vreme preživljavanja duže od 5 godina

Četvrti stadijum – oko 5% svih pacijenata ima vreme preživljavanja duže od 5 godina.

Iako prognoza prvenstveno zavisi od samog pacijenta – ukoliko je pacijent mlađi, ne puši, ima regulisan krvni pritisak, nivo šećera i holesterola u krvi, i ima rak bubrega koji je u početnim stadijuma, prognoza je jako dobra.

[icegram campaigns=”8698″]