Autoimuni hepatitis simptomi, uzrok, lečenje, transplantacija jetre

Autoimuni hepatitis predstavlja zapaljenje jetre do kog dolazi kada se imuni sistem okrene protiv ćelija ovog važnog organa. Nije poznat tačan uzrok pojave oboljenja, smatra se da bolest nastaje interakcijom genetskih i sredinskih faktora sa izazivačima oboljenja.

Nelečeni autoimuni hepatitis može dovesti do formiranja ožiljaka na jetri (ciroza) i moguće insuficijencije iste. Uz pravovremenu dijagnozu, ovo oboljenje može biti uspešno kontrolisano lekovima koji deluju supresivno na imuni sistem.

U slučaju neuspelog dejstva medikamenata ili poodmakle faze bolesti, transplantacija jetre nameće se kao rešenje.

Autoimuni hepatitis simptomi

Znaci i simptomi autoimunog hepatitisa mogu varirati od naizgled beznačajnih do ozbiljnih, sa mogućnošću iznanadnog ispoljavanja. Kod nekih ljudi simptomi se javljaju ređe i u manjem obimu (obično kod osoba koke su na vreme prepoznale simptome oboljenja i preduzele određene mere). Simptomi autoimunog hepatitisa uključuju:

• umor
• osećaj nelagodnosti u stomačnoj regiji
• pojavu žutice
• uvećanu jetru
• prisustvo abnormalnih krvnih sudova kože (angiomatoza)
• kožne osipe
• bolove u zglobovima
• izostanak menstruacije kod žena.

Kada bi trebalo posetiti lekara?

U slučaju pojave bilo kakvih zabrinjavajućih simptoma možete posetiti lekara.

Uzroci

Autoimuni hepatitis nastaje kada imuni sistem umesto virusa, bakterija i drugih patogena napada jetru. Usled toga može doći do pojave hronične inflamacije i teških oštećenja ćelija jetre. Ipak, još uvek nije razjašnjeno zašto se telo okreće samo protiv sebe, mada stručnjaci navode da se ovaj kontradiktorni proces odvija pod uticajem interakcije gena koji kontrolišu funkcije imunog sistema i izloženosti određenim virusima ili lekovima.

Vrste autoimunog hepatitisa

Identifikovana su dva tipa autoimunog hepatitisa:

Tip 1 autoimunog hepatitisa – predstavlja najzastupljeniji oblik navedene bolesti. Može se javiti u bilo kojoj starosnoj dobi. Oko polovina obolelih pati i od rugih autoimunih poremećaja poput celijakije, reumatoidnog artritisa ili ulceroznog kolitisa.

Tip 2 autoimunog hepatitisa – iako se može javiti u bilo kom životnom dobu, najčešće se ispoljava kod dece i mladih. Poput tipa 1 može biti praćen prisustvom drugih autoimunih oboljenja.

Koji su faktori rizika ?

Ženski pol – iako se bolest može javiti i kod muškaraca, veće šanse za oboljevanje od iste su kod žena.

Prethodna infektivna oboljenja – autoimuni hepatitis se može javiti i nakon infekcije malih boginja, herpeks simpleksa ili nakon pojave Epštajn-Barovog virusa. Takođe, pojava autoimunog hepatitisa može biti tesno povezana sa prisustvom hepatitisa A, B ili C.

Nasledni faktor – ukoliko je neko u vašoj porodici bolovao od autoimunog hepatitisa, postoje velike šanse da i vi obolite od istog.

Prisustvo nekog autoimunog oboljenja – osobe koje već pate od neke autoimune bolesti poput celijakije, reumatoidnog artritisa ili hipertireoze (Grejvsova bolest ili Hašimotov tireoiditis) podložniji su oboljevanju od autoimunog hepatitisa.

Koje su moguće komplikacije ?

Nelečeni autoimuni hepatitis može dovesti do pojave trajnih ožiljaka na tkivu jetre (ciroza). Komplikacije nastale usled pojave ciroze mogu biti:

Pojava proširenih vena u predelu jednjaka, tzv. varikozitet jednjaka-kada je blokirana cirkulacija krvi kroz portalnu venu, krv se može poslati u druge krvne sudove stomaka i jednjaka. Zidovi tih krvnih sudova su tanki zbog čega ne mogu podneti prolazak većih količina krvi, što uzrokuje krvarenja. Pojava obilnih krvarenja iz jednjaka ili stomaka može biti opasna po život te stoga zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Voda u stomaku (ascites) predstavlja oboljenje jetre usled kojeg može doći do akumuliranja većih količina tečnosti u stomaku. Pojava scitesa može biti neugodna i otežati disanje, ujedno imlicirajući na prisustvo odmaklog stadijuma ciroze.

Insuficijencija jetre – do ove pojave dolazi usled nastanka oštećenja velikih razmera koja onemogućavaju pravilno funkcionisanje jetre. U takvim slučajevima neophodna je transplantacija.

Rak jetre – oboleli od ciroze nose povišeni nivo rizika za pojavu kancera jetre.

Dijagnoza

Postupci i procedure za utvrđivanje dijagnoze autoimunog hepatitisa uključuju:

Testiranja krvi-testiranje uzoraka krvi na prisustvo antitela može pomoći u razlikovanju autoimunog od virusnog hepatitisa, kao i u isključivanju prisustva nekih drugih oboljenja. Takođe, ispitivanja mogu pomoći i u utvrđivanju tipa autoimunog hepatitisa.

Biopsija jetre-može biti od dijagnostičkog značaja pri utvrđivanju stepena i vrste oštećenja jetre. Postupak podrazumeva uzorkovanje i otkidanje male količine tkiva jetre korišćenjem tanke igle koja prolazi kroz pomenuti organ. Dobijeni uzorak šalje se na laboratorijsku analizu. Lekar može voditi biopsiju posredstvom ultrazvuka.

Lečenje autoimunog hepatitisa

Bez obzira na tip hepatitisa, opšti cilj lečenja je usporavanje ili zaustavljanje napada imunološkog sistema na jetru. U ovu svrhu koriste se medikamenti koji usporavaju aktivnost imunog sistema. Jedan od najčešće primenjivanih lekova za lečenje autoimunog hepatitisa je prednizon, a zatim kao dodatak navedenom leku azatioprin (azasan, imuran).

Dugotrajna upotreba prednizona može dovesti do pojave mnogih štetnih pratećih efekata, uključujući razvoj drugih oboljenja poput dijabetesa, osteoporoze, osteonekroze, visokog krvnog pritiska, katarakte, glaukoma i dobijanja na težini.

Doktori najčešće preporučuju upotrebu većih doza prednizona tokom prvih mesec dana lečenja, a zatim tokom narednih meseci postepeno smanjuju dozu, sve dok ne dostigne najmanju moguću količinu koja može ostvariti korisno dejstvo u tretmanu bolesti.

U slučaju mnogih obolelih neophodno je nastaviti sa unošenjem određenih doza najmanje 18-24 meseci, a mnogi koriste navedeni lek za autoimuni hepatitis tokom celog života.

Iako je moguća pojava remisije nekoliko godina nakon početka terapije, ukoliko se napravi diskontinuitet u uzimanju lekova, bolest se može vratiti.

Transplantacija jetre

U slučaju nedelovanja propisanih lekova protiv autoimunog hepatitisa ili nastanka trajne ciroze, jedino preostalo sredstvo je transplantacija jetre. Transplantativni postupak podrazumeva odstranjivanje obolele jetre i njeno zamenjivanje zdravom donorskom. U pojedinim slučajevima moguće je obolelu jetru zameniti delovima zdrave jetre živog davaoca. Nakon obavljene transplantacije doći će do momentalne regeneracije novih ćelija.

[icegram campaigns=”9054″]