Rak prostate

Rak prostate – uzroci, simptomi i lečenje

O raku prostate ukratko

Ovo su osnovne činjenice o raku prostate. U nastavku članka ćemo se detaljnije baviti ovom bolešću i detaljno opisati koji su uzroci, prvi simptomi i lečenje.

Posle nemelanomskog raka kože, rak prostate je među najčešćim karcinomima među muškarcima.
Rak prostate je vodeći uzrok smrti od karcinoma među muškarcima.
Prema američkom Društvu za borbu protiv raka (ACS), od 7 muškaraca 1 će tokom života dobiti rak prostate.
Rak prostate se uglavnom javlja kod starijih muškaraca – 6 od 10 slučajeva su muškarci od 65 godina i stariji.
Skoro svi oblici raka prostate su adenokarcinomi – karcinomi koji se začinju u ćelijama koje stvaraju i luče mukus i druge tečnosti.
Za rak prostate često se ne javljaju rani simptomi.
Uznapredovali rak prostate može da izazove češće mokrenje i slabiji protok urina, to su simptomi na koje treba obratiti pažnju.
Većina muškaraca kod kojih je dijagnostikovan rak prostate ne umire od njega. Više od 1,9 miliona muškaraca u SAD kod kojih je u nekom trenutku dijagnostikovan rak prostate i danas su živi.

Znakovi i simptomi raka prostate

Tokom ranog stadijuma raka prostate simptoma skoro da i nema. Većina muškaraca u ovom stadijumu saznaju da imaju karcinom nakon rutinskog pregleda ili analize krvi. Kada simptomi raka prostate postoje, to je obično jedan ili više navedenih:

pacijent češće mokri
pacijent se češće budi noću da bi mokrio
početak mokrenja može da bude otežan
može da se dogodi da je mokrenje isprekidano
mokraća može da sadrži krv
mokrenje može da bude bolno
ejakulacija može da bude bolna (ovo je ređi slučaj)
postizanje i održavanje erekcije može da bude otežano (ovo je ređi slučaj, ovo i iynad nisu klasi;ni simptomi raka prosate)

Ako je rak prostate uznapredovao, mogući su sledeći simptomi:

kostobolja, najčešće kičma, karlica ili rebra
proksimalni deo butne kosti može da bude bolan
slabost u nogama (ako se karcinom proširio na kičmu i vrši pritisak na kičmenu moždinu)
urinarna inkontinencija – nekontrolisano mokrenje (ako se karcinom proširio na kičmu i vrši pritisak na kičmenu moždinu)
fekalna inkontinencija – nekontrolisano pražnjenje creva (ako se karcinom proširio na kičmu i vrši pritisak na kičmenu moždinu)

Šta je prostata?

Prostata je egzokrina žlezda koja je deo reproduktivnog sistema muškarca, a nalazi se odmah ispod bešike i ispred rektuma. Egzokrine žlezde su žlezde čije izlučevine završavaju van organizma, a u koje spadaju prostata i znojne žlezde. Približno je veličine oraha.

Uretra (mokraćni kanal) – cev koja se proteže od bešike do kraja penisa, a kroz koju se iz organizma izbacuju mokraća i semena tečnost – prolazi kroz prostatu.

U prostati postoji na hiljade sićušnih žlezda – sve one luče tečnost koja čini deo semene tečnosti. Ova tečnost štiti i hrani spremu. Kada muškarac doživi orgazam, semene kesice luče mlečnu tečnost kroz koju se kreće seme. Tečnost se luči u prostati, dok se sperma skladišti i čuva u testisima. Tokom muškog orgazma kontrakcije pobuđuju prostatu da luči ovu tečnost u mokraćni kanal i da izađe iz tela kroz penis.

Kontrola mokrenja

Pošto mokraćni kanal prolazi kroz prostatu, prostata je uključena u kontrolu mokrenja (kontinenciju) tako što angažuje mišićna vlakna. Ova mišićna vlakna u prostati se skupljaju i opružaju i tako kontrolišu protok mokraće koja prolazi kroz mokraćni kanal.

U najvećem broju slučajeva, rak prostate se začinje u ćelijama žlezde – ovo se zove adenokarcinom. U ovom tekstu ćemo se baviti isključivo adenokarcinomom.

Rak prostate je uglavnom sporo napredujuća bolest. Zapravo, mnogi muškarci umru od starosti, a da nikada ne saznaju da su imali rak prostate – to se može utvrditi samo u slučaju da je neophodna autopsija. Nekoliko studija ukazuju da je možda 80% svih muškaraca koji su umrli u osamdesetim imalo rak prostate ali da to niko nije znao, čak ni lekari.

Stručnjaci smatraju da rak prostate počinje malim promenama oblika i veličine ćelija prostate –prostatična intraepitelna neoplazija (PIN).

Lekari kažu da skoro 50% svih muškaraca starih 50 godina imaju PIN. Ćelije su i dalje na svom mestu – ne deluje kao da se pomeraju – međutim, promene su vidljive pod mikroskopom. Ćelije raka bi se premestile na drugo mesto u prostati. Ove promene ćelija prostate lekari opisuju kao promene niskog ili visokog stupnja; promene visokog stupnja su abnormalne, dok se one nižeg stupnja smatraju manje-više normalnim.

Svaki pacijent kod koga je, nakon biopsije prostate, ustanovljen PIN visokog stupnja ima značajno veći stepen rizika za razvoj kanceroznih ćelija u prostati. Zbog toga će lekari pomno pratiti takvog pacijenta i verovatno nešto kasnije uraditi još jednu biopsiju.

Lečenje raka prostate

Lečenje raka prostate je podeljeno na tretman ranog stadijuma i tretman uznapredovalog stadijuma.

Rani stadijum raka prostate i lečenje

Ako je karcinom mali i ograničen – lokalizovan – uglavnom se primenjuje neki od ovih tretmana:

Opservacija i čekanje – ne primenjuje se nikakvo lečenje. Nivo PSA (specifični antigen prostate) u krvi se redovno kontroliše.
Radikalna prostatektomija – prostata se odstranjuje hirurškim putem.
Brahiterapija – postavljanje radioaktivnog izvora u prostatu.
Konformalna radioterapija – zraci se oblikuju tako da u regiji preklapanja budu što sličniji obliku organa ili regije koja se tretira, ovim se izlaganje zdravog tkiva radijaciji svodi na minimum.
Radioterapija sa modularnim intenzitetom (IMRT) – koriste se zraci različitog intenziteta. Napredna varijanta konformalne redioterapije se obavlja kompjuterski kontrolisanim linearnim akceleratorom. Preporučeno lečenje zavisi od individualnog slučaja.

Uopšteno, ako su prognoze dobre, a rak u ranom stadijumu, razmatraju se sve mogućnosti. Međutim, sve one imaju prednosti i mane. Pacijent i lekar bi trebalo detaljno da razmotre sve dostupne mogućnosti.

Klasifikacija raka prostate

Važno je da se utvrdi stadijum raka prostate ili koliko se širi. Kada lekar zna u kom stadijumu je rak lakše će definisati prognozu – a to je od koristi i za odabir terapije. Za utvrđivanje stadijuma danas se najčešće koristi sistem TNM klasifikacije. Akronim TNM znači: T – je oznaka za primarni tumor; N – je oznaka za okolne limfne čvorove; M – je oznaka za udaljene metastaze. Ovom klasifikacijom se utvrđuje veličina tumora, koliko limfnih čvorova je zahvaćeno i da li negde postoje metastaze.

Kada se stadijum utvrđuje TNM sistemom, od suštinske je važnosti da se napravi razlika između karcinoma koji su ograničeni samo na prostatu i onih koji su se proširili i na druge organe. Klinička oznaka karcinoma kao T1 i T2 znači da se nalazi samo u prostati i nigde više, dok T3 i T4 znači da se proširio i van prostate.

Postoji mnogo načina da se otkrije da li se karcinom proširio. Kompjuterizovana tomografija (CT) će proveriti da li ima širenja unutar karlice, snimanje kostiju će utvrditi da li se karcinom proširio na kosti, a endorektalnim MRI kalemom se vrši pregled kapsule prostate i semenih vezekula.

Glisonov skor (GS)

Patolog pod mikroskopom pregleda uzorke tkiva dobijene biopsijom. Ako se otkrije tkivo karcinoma, patolog onda gradira tumor. Glisonov sistem gradiranja ide u rasponu od 2 do 10. što je veći broj, to ima više abnormalnog tkiva u poređenju sa normalnim tkivom prostate.

Da bi se dobio Glisonov skor, sabiraju se dva broja:

Brojevi od 1 do 5 za najčešći obrazac koji se uočava pod mikroskopom. Ovo je predominantni stepen i mora da bude veći od 51% uzorka.
Brojevi od 1 do 5 za naredni najčešći obrazac. Ovo je sekundarni stepen i mora da čini više od 5% i manje od 51% uzorka.

Glisonov skor 7 može da ima dva značenja. Evo dva primera:

Ako je predominantni stepen 3, a sekundarni stepen 4, onda je Glisonov skor 7.
Ako je predominantni stepen 4, a sekundarni stepen 3, onda je Glisonov skor 7.

Međutim, prvi primer, sa predominantnim stepenom 3, predstavlja manje agresivan karcinom nego onaj u drugom primeru gde je predominantni stepen 4.

Od suštinske važnosti je da se tumor pravilno gradira jer to odlučuje o terapiji koja će biti preporučena.

Uzroci raka prostate

Zapravo niko nije potpuno siguran šta su specifični uzroci. Postoji mnogo mogućih faktora, uključujući starost, rasu, način života, lekove i genetiku – da pomenemo samo neke od njih.

Starost

Starost se smatra primarnim faktorom rizika. Stariji muškarci su izloženi većem riziku. Rak prostate je redak kod muškaraca mlađih od 45 godina, češći je kod starijih od 50 godina.

Genetika

Statistika ukazuje da je genetika definitvno faktor rizika za rak prostate. Češća je kod određenih rasnih skupina – u SAD rak prostate je znatno češći i smrtonosniji među Afroamerikancima nego među populacijom belaca. Muškarac čiji identični blizanac boluje od raka prostate ima veće šanse da ga i sam dobije. Muškarac čiji brat ili otac imaju ili su imali rak prostate izložen je dva puta većem riziku od oboljevanja, u poređenju sa drugim muškarcima.

Studije pokazuju da dva neispravna gena – BRCA 1 i BRCA 2 – koji su važan faktor rizika kod raka dojke i raka jajnika, takođe imaju udeo kod raka prostate.

Tokom ispitivanja, naučnici su u ljudskom genomu otkrili sedam novih segmenata koji su povezani sa rizikom za razvoj raka prostate.

Neispravan BRCA 2 gen je povezan sa agresivnim oblikom raka prostate – istraživači britanskog Instituta za ispitivanje kancera, objavili su u Žurnalu kliničke onkologije (april 2013.) da će muškarci koji su nasledili neispravan BRCA 2 gen, najverovatnije dobiti brzošireći tip raka prostate. Naučnici su saopštili da bi ovi muškarci, odmah nakon dijagnostikovanja, trebalo da počnu da se leče operacijom ili zračnom terapijom, umesto da se podvrgnu pristupu koji podrazumeva stalnu opservaciju i čekanje.

Glavni autor studije, Ros Ils, je rekao da su stručnjaci već znali da su osobe sa neispravnim BRCA 2 genom izložene većem riziku za razvoj raka prostate. Ovo je prvo veliko istraživanje koje je pokazalo da je neispravan gen povezan i sa bržim širenjem bolesti i nižom stopom preživljavanja.

Ovo novo otkriće će naterati neke svetske autoritete iz oblasti zdravlja da preispitaju svoj pristup i proceduru. U Velikoj Britaniji, Nacionalna zdravstvena služba nudi isti tretman pri lečenju raka prostate i nosiocima BRCA 2 gena i onima koji to nisu.

Profesor Ils kaže: „Moramo da shvatimo da je neophodno da počnemo odmah da nudimo operaciju ili zračnu terapiju obolelim muškarcima, čak i u ranim stadijumima koji bi inače bili klasifikovani kao slučajevi niskog rizika. Ne možemo sa sigurnošću da da tvrdimo da će ranije lečenje biti od koristi muškarcima koji imaju nasleđene gene karcinoma, sve dok ne sprovedemo kliničko ispitivanje, međutim, postoji nada da će naše istraživanje na kraju spasiti živote određivanjem lečenja onima kojima je najpotrebnije.“

Ishrana

Pregled dijeta ukazuje da mediteranska dijeta može da smanji šanse za razvoj raka prostate. Jedno ispitivanje pokazuje da soja, selen i zeleni čaj nude dodatne mogućnosti za prevenciju bolesti – međutim, jedno nedavno ispitivanje je ukazalo da kombinovana terapija vitaminom E, selenom i sojom ne sprečava pretvaranje prostatičnih intraepitelnih neoplazija visokog stupnja u karcinom. Prema ovom ispitivanju, ishrana bogata povrćem se pokazala kao korisna.

Američko pilot ispitivanje na muškarcima sa rakom prostate niskog rizika, otkrilo je da intenzivna zdrava ishrana i zdrav način života, uz manji unos mesa i veći unos povrća i voća, redovne fizičke vežbe, jogu, vežbe istezanja, meditaciju i učestvovanje u grupama za podršku, mogu da promene način ponašanja gena i promene napredovanje karcinoma, na primer, tako što se uključuju suzbijači tumora, a isključuju pobuđivači tumora.

Druga ispitivanja ukazuju da nedostatak vitamina D i ishrana u kojoj je više zastupljeno crveno meso mogu da povećaju šanse za razvoj raka prostate.

Studija koja je objavljena u žurnalu Kliničko ispitivanje kancera nagoveštava da nedostatak vitamina D može da dovede do razvoja agresivnog raka prostate.

Lekovi

Neka ispitivanja govore da može da postoji veza između svakodnevnog uzimanja antiinflamatora i rizika za razvoj raka prostate. Ispitivanje je otkrilo da statini, koji se koriste za snižavanje nivoa holesterola, mogu da smanje i nivo rizika za razvoj raka prostate.

Gojaznost

Ispitivanje je pronašlo jasnu vezu između gojaznosti i većeg rizika za razvoj raka prostate, kao i veći rizik od metastaza i smrtnosti među gojaznim muškarcima koji boluju od raka prostate.

Polno prenosive bolesti

Muškarci koji su imali gonoreju imaju veće šanse da dobiju rak prostate, pokazuje istraživanje univerziteta u Mičigenu.

Enzim PRSS3 je povezan sa agresivnim rakom prostate

Naučnici klinike Mejo, objavili su u časopisu Molekularni istraživanje karcinoma da PRSS3 enzim menja okruženje ćelija raka prostate i pogoduje metastaziranju.

Vođa istraživačkog tima, dr Ivet Radiski, kaže: „Ovaj molekul je proteaza, što znači da razlaže druge molekule. Naši podaci ukazuju da aktivnost PRSS3 menja sredinu oko ćelija raka prostate – verovatno tako što ih oslobađa od okolnog tkiva – čime pospešuje malignitet i invazivnost. Ne mislim da je PRSS3 jedini faktor koji dovodi do pojave agresivnog raka prostate ali može da bude značajan za izvesni podset ovog karcinoma – a on je potencijalno smrtonosan.“

Rak prostate u naprednijem stadijumu

Ako je rak agresivniji, ili uznapredovao, pacijentu će možda trebati kombinacija radioterapije i hormonske terapije. Radioterapija podrazumeva svakodnevne tretmane u trajanju do 8 nedelja. Radikalni hirurški zahvat je takođe mogućnost – prostata se odstranjuje. Tradicionalna operacija podrazumeva hospitalizaciju u trajanju i do 10 dana, a period oporavka može da traje i do 3 meseca. Laparoskopska operacija ima prednost jer se u bolnici ostaje par dana, a period oporavka je mnogo kraći. Međutim, čak ni laparoskopska operacija se ne smatra idealnom za starije pacijente.

Kod uznapredovalog raka prostate hormonska terapija je veoma efektivna jer usporava, a čak i zaustavlja razvoj ćelija raka. Čak i ako nakon izvesnog vremena hormonska terapija prestane da deluje, postoje i druge mogućnosti o kojima pacijent može da prodiskutuje sa lekarom, kao što je učešće u kliničkim ispitivanjima.

Radioaktivne injekcije produžavaju život pacijentima sa rakom prostate – tvrde britanski naučnici iz Kraljevske bolnice Marsden i Instituta za ispitivanje karcinoma. Oni su objavili u Medicinskom žurnalu Nove Engleske (NEJM) da radijum-233, radioaktivna injekcija, direktno cilja tumore kostiju i ispušta malu dozu radijacije izazivajući minimalnu štetu na zdravom tkivu. Kosti apsorbuju radijum na isti način kao i kalcijum.

Flasteri sa estrogenom su lakši i bezbedniji način lečenja raka prostate od hormonskih terapija koje se uobičajeno koriste, objavili su britanski istraživači u medicinskom žurnalu Lancet Onkology (mart 2013.).

U martu 2013. američka Uprava za hranu i lekove je odobrila Xofigo (radijum-233 dihlorid) za lečenje metastatskog raka prostate otpornog na kastraciju koji je zahvatio kosti ali ne i druge organe. Enzalutamid se daje u kombinaciji sa docetakselom, još jednim lekom protiv raka.

Dr Ričard Pazdur iz Uprave za hranu i lekove kaže: „Xofigo se vezuje za minerale u kostima i direktno zrači tumore kostiju, ograničavajući oštećenja okolnog normalnog tkiva. Xofigo je drugi lek protiv raka prostate koje prošle godine odobrila Uprava za hranu i lekove, a koji je pokazao da može da produži život muškarcima sa metastatskim rakom prostate.“

Uprava za hranu i lekove je u avgustu 2012. odobrila enzalutamid za pacijente koji boluju od metastatskog raka prostate otpornog na kastraciju, a koji se širi ili ponovo pojavljuje.

Moguće komplikacije

Metastaze – karcinom može da se proširi na druge delove tela preko krvotoka ili limfnog sistema i zahvati i druge organe ili kosti. Ako se karcinom proširi na mokraćovode, cevi koje prenose urin iz bubrega u bešiku, javlja se rizik za ozbiljne probleme sa bubrezima.

Ako se rak proširi na kosti, mogu da se jave bolovi i frakture. Lekari kažu da kada dođe do širenja raka prostate na druge organe, on više ne može da se leči ali može da se kontroliše.

Inkontinencija – usled raka prostate ili lečenja može da dođe do inkontinencije mokraće (nekontrolisanog mokrenja).
Erektivna disfunkcija – rak prostate ili lečenje mogu da izazovu erektivnu disfunkciju – nemogućnost postizanja ili održavanja erekcije.
Metabolički faktori – šanse za umiranje od raka prostate se povećavaju ako pacijent ima visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, visok nivo lipida u krvi i visok indeks telesne mase (BMI), a koji su poznati pod zajedničkim imenom kao metabolički faktori. Ovo su u žurnalu Karcinom (oktobar 2012.) objavili švedski naučnici sa univerziteta u Umeu.

Saveti o plodnosti koji su od suštinske važnosti za muškarce koji su preživeli rak

Istraživači britanskog univerziteta u Šefildu, otkrili su da većina muških pacijenta koji boluju od raka ne dobija bitne savete o plodnosti. Muškarci oboleli od raka i koji su izloženi riziku od dugoročne neplodnosti, trebalo bi da dobiju savete o prednostima i koristima banke sperme.

Tretmani za lečenje raka, kao što su radioterapija i hemoterapija, mogu ozbiljno da utiču na dugoročnu plodnost pacijenta, objašnjava šef istraživačkog tima, dr Alan Pejsi.

Dr Pejsi kaže: „Poznato je da je sa muškarcima teško započeti razgovor na ovu temu. Za nas koji vodimo banke sperme, problem predstavlja što mnogi muškarci ostavljaju spermu i nikada nas više ne kontaktiraju, čak i pored toga što imaju zakonsku obavezu. Naša istraživanja ukazuju da je potrebna edukacija muškaraca o koristima odlaska na klinike za plodnost nakon lečenja i o dugoročnim posledicama njihovog neodazivanja.“

[icegram campaigns=”8698″]