Rak kostiju: uzroci, simptomi i lečenje

Rak kostiju može biti primarni i sekunadrni rak.

Primarni počinje u samim kostima; tumor se formira u ćelijama kosti, dok sekundarni počinje na drugom mestu u telu, pa se širi na kosti (metastaze). Primeri za primarni rak kosti su steosarkoma, Juingov sarkom, maligni fibrozni histicitom i hondosarkom.

Prema statističkim podacima  očekuje se porast broja slučajeva raka kostiju i zglobova. Pretpostavlja se da će otprilike 0,1% žena i muškaraca u nekom momentu u životu dobiti rak kostiju i zglobova.

Primarni rak kostiju (tumor), može se podeliti u:

• benigni tumori kostiju – koji mogu nastati zbog neoplastičnih (abnormalnog rasta tkiva) i poremećajnih razloga, zbog upale, infekcije ili povrede
• maligne tumori kostiju- rak.

Benigni tumori kostiju uključuju osetom, osteoidni osteom, osteohondrom, osteoblastom, enhondrom, veliki tumor kosti, aneurizmatsku cistu kostiju, i fibroznu displaziju kosti.

Maligni primarni tumori kostiju su osteosarkom, hondrosarkom, Juingov sarkom, malingni fibrozni histicitom, fibrosarkom i drugi sarkomi. Multipli mijelom je rak krvi, sa kojim ponekad dolaze jedan ili više tumora kostiju. Teratomi i ćelijske klice tumora se često mogu naći u repnom delu kičme.

Osteosarkom je najčešća vrsta raka kostiju. Obično se javlja kod dece ili tinejdžera. Iza leukemije i moždanih tumora, osteosarkom je treća najčešća vrsta raka koja se javlja kod dece u Americi i Velikoj Britaniji.

Juingov sarkom se obično javlja u karlici, cevanici ili butnoj kosti. Kod 90% pacijenata, ovj rak kostiju javlja se pre njihove 20. godine života.

Hrondrosarkom je rak kosti koji obično pogađa odrasle. Počinje u ćelijama hrskavice, pa se širi dalje na kosti.

Kakve su prognoze za život ima osoba sa malignim tumorom, zavisi od toga da li je rak kostiju metastazirao ili ne. Ukoliko je lokalizovan, tj. nije se proširio na druge delove tela, prognoza je obično dobra.

Rak kostiju prvi simptomi

Koji su prvi simptomi raka kostiju ?

U početku ne postoje očigledni simptomi koji bi ukazivali na ovu vrstu tumora.Kao prvi simptomi mogu se navesti bol u oblasti gde se rak kostiju razvija, otok i slabost kostiju koje se lako lome.Ali problem je što se prvi simptomi najčešće povezuju sa nekim drugim bolestima kao što je npr. reuma, artritis, osteoporoza i sl. a rak kostiju je obično poslednja stvar na koju se pomisli kad se jave prvi simptomi.

Simptomi raka kostiju

Simptomi su nešto što pacijent oseća i može da opiše, dok je znak nešto što drugi ljudi, poput doktora, primećuju. Na primer, bol je simptom, a osip je znak.

Pacijent u početku oseća bol u pogođenom području. Vremenom, bol se pogoršava i intervali postaju sve duži.Prvi simptomi raka kostiju obično se ne shvataju ozbiljno.U nekim slučajevima, bol je podnošljiv ili neznatan, te pacijent može mesecima odlagati posetu lekaru. Progres bola kod osoba sa Juingovim sarkomom je brži, u odnosu na ostale tipove raka kostiju. Obično, bol koji izaziva ova vrsta raka je dubok, jak, uporan i dugo se zadržava.

Prepoznatljivi simptomi raka kostiju:

• Može se javiti i otok na delu tela u kom se rak razvija
• Često se dešava da kost oslabi, te je podložnija prelomima
• Pacijenti mogu primetiti iznenadno i nenamerno mršavljenje
• Može se napipati kvržica u delu pogođenom tumorom
• Iako retko, mogu se javiti noćna preznojavanja, jeza i temperatura

Simptomi raka kostiju mogu se pomešati sa simptomima drugih bolesti ali ako pored bola na mestu napipate i kvržicu ili iznenada i nenamerno mršavite obavezno se što pre javite lekaru.Ako se otkrije da su simptomi izazvani nekim drugim bolestima lečićete te bolesti, bolje je proveriti i mirno spavati.

Rak kostiju uzrok

Generalno, niko ne zna šta tačno izaziva rak kostiju. Pacijenti sa hroničnim (dugotrajnim) obolenjima poput Pagetove bolesti, spadaju u rizičniju grupu. Ali i dalje, niko ne može tačno i jasno objasniti zašto je neko dobio rak kostiju, a neko nije. Nije zarazna bolest, ne možete je dobiti od nekoga ko ima rak.

Grupe sa većim faktorima rizika da dobiju rak kostiju:

• deca i tinejdžeri: u većini slučajeva, rak kostiju javlja se kod mlađih od 20 godina
• pacijenti koji su išli na zračenje (radioterapija)
• osobe koje su imale, ili u porodičnoj istoriji imaju Pagetovu bolest
• ljudi koji su u užoj porodici imali slučajeve obolevanja od raka kostiju (roditelj, brat, sestra)
• oni koji imaju nasledni renoblastom: vrstu raka oka, koji se najčešće javlja kod male dece
• osobe sa Li-Fraumeni sindromom (retka genetska bolest)
• bebe rođene sa pupčanim bruhom

Dijagnoza raka kostiju

Doktor će tražiti da izvadite krv, kako bi na osnovu rezultata krvne slike, izbacio druge moguće uzročnike istih simptoma. Zatim će vas uputiti kod specijaliste, najverovatnije ortopedskog hirurga.

Ovo su testovi koje će lekar verovatno tražiti:

• Skener kostiju: tečnost koja sadrži radioaktivne supstance se ubrizgava u venu. One se skupljaju u kostima, pogotovo u abormalnim predelima i skener ih tu detektuje. Slika se snima posebnim filmom.
• Kompjuterizovana tomografija (CT): CT skener koristi se tehnologijom digitalne geometrije kako bi napravio trodimenzionalnu sliku u unutrašnjosti objekta. 3D slika se pravi od puno dvodimenzionalnih, rendgenskih snimaka koji se prave oko jedne ose- drugim rečima, mnogo slika jednog područja, prave se iz puno različitih uglova kako bi stvorili trodimenzionalni prikaz. Ovo je potpuno bezbolna procedura i koristi se kako bi se odredilo da li je rak počeo da se širi.
• Magnetna rezonanca (MR): ovaj uređaj koristi magnetsko polje i radio talase, kako bi napravio detaljne slike delova tela, tj. u ovom slučaju kosti, ili određenog dela kosti. Većina MR mašina izgleda kao dugačka, velika cev, sa magnetom u sredini. Na početku procesa skeniranja, pacijent se postavi na sto u ležećem položaju. Onda, u zavisnosti od toga koji deo treba da se snimi, tehničar pomera kalem na deo koji se ‘slika’. Taj kalem je deo mašine, koji očitava MR signal.
• Pozitron emisiona tomografija (PET): PET sken koristi radijaciju, ili nuklearno medicinsko slikanje, da napravi trodimenzionalne slike u boji, funkcionalnih procesa u ljudskom telu. Mašina detektuje par gama zrakova koje tragač indirektno emituje, dok je postavljen u telu, na biološki aktivnom molekulu. Slike rekonstruiše kompjuterski analitičar.
• Rengden: ova vrsta skeniranja može detektovati štetu koju je rak napravio na kosti. Takođe, može otkriti i nove ćelije, koje su počele da se formiraju oko tumora. Rendgen ne pruža dovoljno informacija da bi se mogla dati definitivna dijagnoza, ali može pomoći hirurgu da odluči koji će testovi biti dalje potrebni.
• Biopsija kostiju: uzorak koštanog tkiva se uzima i pregleda, traže se ćelije raka. Ovo je najpouzdaniji način za dijagnostikovanje raka kostiju. Postoje dve vrste biopsije; u jednoj se dugom, tankom iglom izvlači uzorak, a u drugoj (otvorenoj) se vrši rez na kosti i hirurški se odstranjuje deo tkiva.

Utvrđivanje stadijuma raka kostiju

Rak kostiju ima nekoliko stadijuma po kojima se utvrđuje njegovo napredovanje u organizmu:

• I stadijum – rak se nije proširio van kosti, i nije agresivan.
• II stadijum – isto kao i u prvom stadijumu, samo što je agresivan tip raka
• III stadijum – tumor se javlja na nekoliko mesta u istoj kosti (barem na dva)
• IV stadijum – rak kostijuse proširio na druge delove tela

Lečenje raka kostiju

Vrsta tretmana za rak kostiju zavisi od nekoliko faktora, uključujući tip raka, mesto na kom se nalazi, da li je i koliko agresivan, da li je lokalizovan ili se raširio. Postoje tri pristupa:

• operacija
• hemoterapija
• zračenje (radioterapija)

Operacija karcinoma kostiju

Cilj operacije je uklanjanje tumora, celog, ako je moguće, i malo okolnog tkiva. Ukoliko se i delić raka ostavi nakon hirurškog zahvata, on će ponovo početi da raste i eventualno će se raširiti.

Operacija pošteđenja udova ili operacija spasavanja udova, znači da će se operacija izvršiti bez amputacije udova. Hirurg će možda morati da presadi neko koštanog tkiva sa jednog dela tela na drugo, ili će ugraditi veštačku kost. U nekim slučajevima, nažalost, amputacija je neophodna.

Zračenje

Radijacija ili zračenje, uključena je u veliki broj slučajeva. Oko 40% pacijenata sa različitim tipovima rakova idu na neku vrstu zračenja. Upotrebom visokoenergentskih rendgenskih zraka, ili česticama (radijacijom), uništavaju se ćelije raka. Zračenje oštećuje DNK ćelija tumora, uništavajući njihovu mogućnost da se razmnožavaju i na taj način, sprečava širenje raka. Zračenje se može koristiti iz mnogo razloga:

• potpuno izlečenje: da izleči pacijenta, uništavajući tumor u potpunosti
• ublažavanje simptoma: zračenjem se ublažava bol kod uznapredovalih slučajeva
• neoadjuvantno zračenje (pre operacije): ukoliko je tumor kosti velik, zračenjem se može smanjiti, zbog čega je hirurško uklanjanje manje opasno i lakše
• pomoćno zračenje: pruža se nakon operacije. Cilj je eliminacija ćelija raka koje nisu mogle da se odstrane
• kombinovana terapija (zračenje ukombinovano sa nekom drugom vrstom lečenja): u nekim slučajevima, hemoradijacija- zračenje sa hemoterapijom je efektnije

Hemoterapija

Hemoterapija koristi lekove (hemikalije) kako bi ‘napadala’ rak kostiju. Specifično, obično se odnosi na uništavanje ćelija raka. Citotoksični lekovi sprečavaju kancerogene ćelije da rastu i da se dele. Generalno, hemoterapija ima 5 ciljeva:

• totalna remisija: da potpuno izleči pacijenta. U nekim slučajevima, sama hemoterapija može uništiti rak kostiju
• kombinovana terapija: hemoterapija može služiti kao dodatna opcija, i zajedno sa zračenjem ili operacijom dati efektne rezultate
• odlaganje/prevencija vraćanja raka: ova opcija se obično koristi nakon operacije, kako bi se sprečio njegov povratak
• usporavanje napretka raka: uglavnom se koristi kada je rak u uznapredovaloj fazi i izlečenje nije moguće. Hemoterapija može usporiti napredak raka
• ublažavanje simptoma: najčešće se koristi kod pacijenata koji imaju rak kosti koji se proširio

Napredak u lečenju raka – nove metode

Kombinacija lekova daje obećavajuće rezultate

Kao i kod drugih tipova raka, ćelije tumora kod Juingovog sarkoma moraju da ‘popravljaju’ svoj DNK da bi preživele. Sada, tim istraživača otkriva da dva leka koja se koriste za sprečavanje tog procesa, zajedno daju odlične rezultate i uništavaju ćelije raka na miševima i laboratorijskim kulturama.

Kombinacija lekova daje obećavajuće rezultate u borbi protiv retke vrste raka

Kao i kod drugih tipova raka, ćelije tumora kod Juingovog sarkoma- retke vrste raka koja se javlja uglavnom kod dece i tinejdžera- moraju da ‘popravljaju’ svoj DNK da bi preživele. Sada, tim istraživača otkriva da dva leka koja se koriste za sprečavanje tog procesa, zajedno daju odlične rezultate i uništavaju rak kostiju na laboratorijskim kulturama i miševima.

Tim, koji čine istraživači sa Bellvitge biomedicinskog instituta u Barseloni, Španija, je opisao svoje otkiće u časopisu Onkotarget.

Tumori Juingovog sarkoma obično rastu u kostima kukova, rebrima ili na sredini dugih kostiju, poput onih u rukama i nogama. Mogu da rastu i u kičmi, i u okolnom mekanom tkivu.

Većina juingovih tumora otkriva se kod tinejdžera, ali se može javiti i kod dece i kod odraslih u 20-im i 30-im godinama. U Americi se svake godine otkrije oko 250 novih slučajeva Juingovog tumora (kod dece i tinejdžera), od kojih se većina javlja u kostima.

Osobe kod kojih se Juingov tumor nije raširio (što čini njih 70% otprilike) mogu da žive sa njim pet godina. Ukoliko tumor metastazira i proširi se u vreme kada se dijagnostikuje obolenje, procenjuje se da ti pacijenti imaju još oko 2,5 godine života.

Najčešća mutacija koja izaziva Juingov sarkom uključuje dva gena- EWSR1 gen ili hromozom 22, i FLI1 gen ili hromozom 11. Ove promene javljaju se u toku života i pristutne su samo u ćelijama tumora. Nisu nasledne.

Novo istraživanje izgrađeno je na prethodnoj studiji koja je ukazivala na to da neki tipovi Juingovog sarkoma mogu biti posebno osetljivi na grupu lekova zvanu PARP inhibitori, ako se koriste u kombinaciji sa DNK agentima koji obnavljaju oštećene delove.

Kombinacija Olapariba i Trabectedina je ‘izuzetno sinergična’

Kancerogene ćelije, kao i one ćelije koje su zdrave, oslanjaju se na DNK ‘popravke’ kako bi održavale njihov genetički integritet, množile se i širile. Postoji mnogo ćelijskih procesa koji mogu izvesti oporavak DNK. Jedan od tih procesa oslanja se na porodicu proteina, skraćeno zvanu PARP.

Ali, većina vrsta rakova favorizuje upravo PARP proteine i koristi ih za oporavak svog DNK, zbog čega su PARP inhibitori i napravljeni za lečenje raka. Jedan tip od PARP inhibitora je lek, koji se zove Olaparib, i to je upravo lek koji se istražuje.

Olaparib blokira akcije PARP-a 1, gena koji pokreće DNK oporavak čim se detektuje šteta na njemu.

Drugi lek koji se istražuje – Trabectedin, se takođe koristi u lečenju tumora. Radi tako što izaziva pucanja i abnormalnu strukturu DNK u kancerogenim ćelijama, što zauzvrat pokreće reakciju organizma- odumiranje ćelija.

Naučnici su testirali zajednički efekat ova dva leka na Juingovom sarkomu. Sproveli su dve vrste istraživanja- jednu na ćelijama raka in vitro, a drugu na miševima kojima je presađen graft tumora Juingovog sarkova (in vitro).

U objavljenom radu, piše da se „Kombinacija Olapariba i Trabectedina pokazala izuzetno sinergičnom“. Sprečila je umnožavanje ćelija i omogućila njihovo izumiranje. Kod miševa, tumor se u potpunosti povukao.

Jedan od glavnih autora, Enrike de Alava, sa Biomedicinskog instituta u Sevilji i Virgen del Rocio bolnice u Sevilji, zaključuje: „Naši rezultati pokazali su da kombinacija Trabectedina i Olapariba može  postati jedna od novih opcija za lečenje raka kostiju, pa bi je trebalo dalje istražiti, kako bi mogla da u skorijoj budućnosti bude od koristi pacijentima koji boluju od ove bolesti.“

U februaru 2014. proširila se vest da postoji još internacionalnih istraživanja koja pokazuju da se isključivanjem gena SIRT1, koji komanduje preoteinu Sirtuin 1, može ponuditi još jedna opcija za lečenje metastaziranog Juingovog sarkoma. U ovom istraživanju, tim naučnika je pokazao da prevelika izloženost proteinu Sirtuin 1 ima velike veze sa metastazom, na uzorcima dobijenih od pacijenata sa Juingovim sarkomom.

Postoje i određeni prirodni lekovi za rak kostiju ali njihova efikasnost nije potvrđena naučnim istraživanjima.

[icegram campaigns=”8698″]