Reuma – zašto nastaje reuma? Simptomi i lečenje…

Grupa reumatskih bolesti obuhvata oko 200 bolesti koje se međusobno preklapaju u kliničkim simptomima, međutim, uzroci nastajanja, princip lečenja i dijagnostika se razlikuju u odnosu na podgrupu u kojoj se određeno reumatsko oboljenje nalazi. Osnovna podela reuma je podela na degenerativne, zapaljenske, metaboličke i vanzglobne reume. Nekad pacijent može imati i kombinaciju dva ili više oboljenja, a ono što je zajedničko za sve pacijente obolele od reume jesu klinički simptomi: intenzivan bol u zglobovima, mišićima, kostima ili kičmenom stubu koji je često praćen oteklinama, deformacijom i poremećajem funkcije dela tela koji je zahvatila reuma.

Reuma – simptomi

Grupa reumatskih oboljenja koja daju najveći broj simptoma i komplikacija jesu zapaljenske reumatske bolesti. Zapaljenske reumatske bolesti ili reuma se javljaju kod osoba starosti do 40 godina, osoba koje su tek izašle iz puberteta, tinejdžera, pa čak i kod dece.

U osnovi reuma stoji reakcija imunskog sistema na sopstveno tkivo koje prepoznaje kao strano, a najčešće su zahvaćeni zglobovi. Glavni simptomi reuma jesu učestali bolovi i ukočenost u zglobovima i kičmenom stubu koji se javljaju noću ili pri produženom odmoru i fizičkoj neaktivnosti, a nestaju nakon fizičke aktivnosti i tokom nje. Tipični predstavnik je giht koji predstavlja zapaljenje u zglobovima a posledica je taloženja kristala soli mokraćne kiseline zbog pojačanog stvaranja ili smanjenog gubitka mokraćne kiseline ili prekomernog unošenja materija iz kojih nastaje mokraćna kiselina (tipičan primer su alkoholičari i gojazne osobe).

Osteoporoza, koja se najčešće javlja kod žena u menopauzi zbog gubitka zaštitnog hormona – estrogena, zajedno sa osteomalacijom i Padžetovom bolešću spada u grupu metaboličkih reuma. Pacijenti koji boluju od ove grupe oboljenja skloni su čestim prelomima, tako da, pri najbezazlenijim udarcima, može doći do preloma kostiju.

Zapaljenje tetiva spada u vanzglobnu reumu i nastaje najčešće nakon intenzivne fizičke aktivnosti gde je jedan zglob imao dominantnu ulogu (usled prevelikog korišćenja, dolazi do zapaljenja tetiva tog zgloba).

Međutim, ubedljivo najčešća oboljenja pripadaju grupi degenerativnih reuma, koje nastaju zbog oštećenja hrskavice u zglobovima i međupršljenskih diskusa (osteoartroza, diskartroza, spondiloza kičmenog stuba). Pacijenti iz ove grupe oboljenja često osećaju umor pri kretanju i pri savijanju i istezanju u zglobovima lumbalnog predela.

Karakteristični zajednički simptomi za sve reume jesu bol, otežana pokretljivost, a od vidljivih promena, koje se retko javljaju, jesu otekline i crvenilo ili modra boja na koži, uz bolnu osetljivost na dodir i pokret. Penekad se javlja bol u leđima, koji može da se širi duž cele noge i da završava u nožnim prstima. Nekada se bol oseća samo kod pokreta ili kada se menjaju vremenske prilike. Nimalo naivna posledica reuma, koja se može javiti jeste deformitet zgloba ili kostiju, a u najgorem slučaju pacijent može ostati nepokretan.

Zašto nastaje reuma?

U medicinskoj literaturi, koristi se naziv “idiopatski uzrok”. To označava da nije u potpunosti utvrđen uzrok nastanka, ali kao mogući uzroci se navode genetika (nasleđivanje sklonosti ka reumi od roditelja) u kombinaciji sa nekom bakterijskom ili virusnom infekcijom (često se kao primer navodi infekcija gornjih respiratornih puteva streptokoknom anginom) ili sa prevelikim izlaganjem stresnim situacijama. Usled povezanosti hormona i očuvanosti kostiju, žene u menopauzi su podložnije reumi, tako da predstavljaju grupu u riziku.

Nedostatak vitamina D, posebno kod dece, može izazvati neku od reuma, jer je za pravilan razvoj kostiju, pa i posledično, za funkcionisanje zglobova, pravilan balans vitamina D, kalcijuma i fosfora neophodan.

Starije osobe često boluju od degenerativnih reuma, a da bi se to izbeglo, savetuje se da se tokom celog života reguliše kilaža, da kasnije kosti i zglobovi ne bi popustili usled prevelike težine.

Mnogi lekari dovode u vezu reumu sa vremenskim uslovima, tako da zimi i u jesen kada padaju kiše, bol se pojačava, dok su tokom leta simptomi reuma blaži.

Lečenje reume

Osnovni problem lečenja reuma jeste hroničnost samih bolesti, tako i kada se trenutno sanira bolest, ona se može opet javiti, najčešće pri većem zahlađenju. Promenom životnih navika, može se prevenirati nastanak određenih bolesti ali se takođe može i zaustaviti njihov napredak.

Ipak, ako je bolest već nastala, lečenje se sprovodi lekovima i metodama fizikalne medicine, a ublaženje bolova se može vršiti i masažama.

Zdrav način života, ishrana i prirodna terapija čajevima i preparatima na bazi lekovitih biljaka može, takođe, doprineti prevenciji nastanka reuma. Prirodni lekovi za reumu jesu ulje kantariona, ulje ruzmarina i lavande, moće se koristiti i kopriva. Topla kupka će dopreti ispod kože, do obolelih zglobova i mišića, a da bi bila efikasnija, u kupku se može dodati bosiljak, majčina dušica, ruzmarin i nana.

Što se lekova koji se prepisuju tiče, u upotrebi su nesteroidni antiinflamatorni antireumatici, miorelaksansi koji utiču na opuštanje mišića, kortikosteroidi i citostatici.

Od metoda fizikalne medicine, koriste se elektroterapija (strujom), termoterapija (zagrevanjem tela), hidroterapija (vodom), terapija ultrazvukom, laserom, magnetom i sve popularnija kineziterapija.

Vežbe koje se prepisuju pacijentima sa osteoporozom sastoje se od hodanja, penjanja uz stepenice, dok se, recimo, plivanje ne preporučuje jer nije od preterane pomoći (telo je 90% lakše u vodi, tako da se oboleli zglobovi i kosti ne angažuju dovoljno).

Kako ublažiti reumu?

Ublaženje bolova se sastoji u izmeni određenih životnih navika.

Zabranjuje se nošenje tereta u ruci u kojoj se javlja bol, jer može doći do preopterećenja zgloba. Ukoliko je bol u kičmi, nikako se ne preporučuje nošenje teških stvari a saginjanje i istezanje se moraju svesti na minimum. Kada god je pacijent u prilici, treba da utopljava zglobove, da se toplo oblači i da štiti obolele zglobove. Korisna je i lakša masaža okolnih mišića i blago razgibavanje zglobova. Lekari preporučuju i kupke u mlakoj vodi i trljanje kože oko obolelog mesta peškirom. Dijeta koja ne utiče na balans vitamina D, kalcijuma i fosfora se može sprovoditi u cilju gubitka suvišnih kilograma. Trebalo bi se izbegavati konzumiranje mesa i mesnih prerađevina, punomasnih sireva i pavlaka. Dijeta sa kupusom je odličan izbor jer kupus stimuliše mobilnost zglobova.

Zglobovi kuka i nogu su posebno ugroženi kod gojaznih osoba. Posebni režim ishrane moraju praktikovati i osobe obolele od gihta. Žene se, pre ulaska u menopauzu, mogu obratiti specijalisti reumatologije radi određivanja rizika oboljenja od osteoporoze – to se procenjuje aparatom koji meri mineralnu gustinu koštanog tkiva – osteodenzitometrom.

Osobe sa predispozicijom za nastanak reume bi trebalo da izbace alkohol i cigarete iz upotrebe, da izbegavaju dugačak boravak u vlažnim i klimatizovanim prostorijama, i ukoliko su u mogućnosti, da ne rade teške fizičke poslove. Sunčanje je preporučljivo jer je sunce najveći prirodni izvor vitamina D.

Ukoliko bolujete od reume, a želite da svežim biljem ublažite bol, okrenite se celeru, praktikujte dodavanje seckanog celera u supe i čorbe, celer je izvrstan antireumatik. Možete pripremiti sebi i čorbu od kopriva. Takođe, čajevi od celera, koprive i šipurka pomažu kod bolova.

Ukoliko osećate bol u nozi, za oboleli predeo možete pripraviti prirodne obloge. Najjednostavniju oblogu možete napraviti od lišća kupusa, koje prelijete ljutom rakijom i onda obavijete oboleli predeo. Ovaj proces se ponavlja 3 puta dnevno a u slučaju jačeg bola, možete odmah pristupiti oblaganju.

[icegram campaigns=”8788″]