Evo šta najčešešće izaziva bol u laktu

Lakatni zglob (articulatio cubiti) je jedan od najaktivnijih zglobova ljudskog tela. Teško je zamisliti život sa bilo kakvim invaliditetom laktova. Međutim, ljudi su veoma često suočeni sa problemima lakatnog zgloba zbog kojih pate. Po pravilu, u ove probleme spadaju povrede, traume kostiju i ligamenata ili bolesti zglobova.

Jak bol u laktu je veoma čest razlog zbog koga se ljudi obraćaju lekarima. Postoje brojni razlozi za bol u laktu, čak i kada nema povrede. Zbog toga je veoma važno da se dijagnoza uspostavi što je moguće pre jer lečenje bola u laktu zavisi od inicijalnog razloga za pojavu bola.

Pogledajmo šta spada u 10 najčešćih uzroka za bol u laktu:

• artritis lakta
• artroza zgloba ili osteoartritis
• giht
• lateralni epikondilitis, tzv. „teniski lakat“
• burzitis
• sindrom kubitalnog (lakatnog) tunela
• sindrom radijalnog tunela
• prelom ili naprsnuće kosti, dislokacija (iščašenje) ili istegnuće
• refleksni bol izazvan oštećenjem segmenta cervikalnog (vratnog) ili torakalnog (grudnog) dela kičme

Artritis lakta

Ova bolest može da bude uzrok izuzetno jakog bola u laktu i to ne samo prilikom savijanja, već i kod hvatanja ili ispravljanja ruke. Skoro 10% slučajeva bola u laktu je prouzrokovano artritisom. Veoma često, ako imate artritis, neće biti zahvaćen samo lakatni zglob, već će i neki drugi zglobovi biti pod upalom.

Artritični bol može da bude prilično oštar. On je postojan. Bol će vas mučiti ne samo kada ste aktivni, već i u stanju mirovanja. Ponekad može i da vas ometa u spavanju. Pored toga, bez obzira na to koju vrstu artritisa imate, lakatni zglob će biti otečen i vruć na dodir. Kod nekih oblika artritisa upaljeni zglob dobija crvenu ili čak grimiznu boju.

Reumatoidni artritis ima svoje specifičnosti. Često prelazi u hronično stanje i izaziva dvostranu upalu. Ako imate septični artritis, možete da osećate sevajući bol. Ovo je glavni znak koji ukazuje na purulentni (gnojni) oblik artritisa. To znači da negde unutar lakatnog zgloba postoji gnoj koji mora da se odstrani.

Neki pacijenti sa artritisom mogu da dobiju i burzitis.

Osteoartritis lakta

Osteoartritis se javlja u oko 10% slučajeva bola u laktu. Osteoartritični bol je blag i javlja se samo prilikom potpunog savijanja i ispravljanja ruke. Prilikom pomeranja ruke često možete da čujete krckanje u lakatnom zglobu.

Postepeno se pokretljivost lakatnog zgloba smanjuje, a potpuno savijanje ili ispravljanje ruke postaje veoma otežano. U ozbiljnijim slučajevima, ruka će stalno biti blago savijena. U ovom stadijumu lakatni zglob počinje da se deformiše, premda zahvaćeni zglob neće biti previše bolan i neće biti osećaja žarenja.

Giht

Ova bolest obično zahvata nožni palac ili ručni zglob, međutim, može da napadne i lakat.

Za giht je tipičan iznenadan, uporan napad bola koji može da traje nekoliko dana. Zglobovi otiču, crvene, vrući su i kruti. Do ovoga dolazi usled nakupljanja velike količine urinske (mokraćne) kiseline u krvi i šupljinama zglobova. Bolest može da se javi i nakon uzimanja lekova koji povećavaju nivo urinske kiseline.

Da biste izlečili giht, morate se pridržavati posebnog načina ishrane. Kada imate napad gihta, tražite od lekara da vam prepiše lekove protiv bolova.

Epikondilitis lakta – teniski i golferski lakat

Epikondilitis lakatnog zgloba (upala mišićnih hvatišta lakta) je razlog za približno 40% slučajeva oštrog bola u lakatnoj regiji. Ovo oboljenje se javlja kod osoba svih životnih dobi usled preopterećenja ili povrede tetive podlaktice. Karakteristika ovog oboljenja je bol u lakatnom zglobu usled opterećenja ruke prilikom nošenja teških predmeta ili podizanja tereta. Okidač bola su i pokreti koji se izvode sa rotacionom silom, na primer, kada se koriste alati kao što su klešta, ključevi, šrafciger i slično, kao i usled bavljenja sportovima, kao što su „lomljenje ruke“, tenis i drugi.

Uobičajeni svakodnevni pokreti pri kojima se lakat savija ili ispravlja, a koji se izvode bez opterećenja ili otpora, ne izazivaju nelagodu i bol. Bol se ne oseća ni prilikom mirovanja niti kada se ruka ne pomera.

Ako imate epikondilitis, pokretljivost lakatnog zgloba je nepromenjena. Spolja vaš lakat izgleda savršeno zdravo i nema otoka. Kada lekar opipava lakat, bol ćete osećati samo u zglobnim kondilima. To su koštana ispupčenja koja se nalaze sa obe strane lakatnog zgloba.

Medijalni epikondilitis je sličan lateralnom epikondilitisu (teniskom laktu). Uprkos nazivu „golferski lakat“, medijalni epikondilitis se često javlja kod osoba koje nemaju nikakve veze sa golfom. Ovo oboljenje može da zahvati levi ili desni lakat. Bol se oseća oko lakatnog zgloba.

Ovo oboljenje je prouzrokovano teškim opterećenjem mišića i tetiva podlaktice, povredom ili oštećenjem zgloba, kao i usled istrošenosti tetiva što može da dovede do degeneracije tkiva zgloba.

Epikondilitis se leči nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, fizioterapijom i umerenim vežbama. Kada tradicionalni metodi lečenja ne pomažu, lekari mogu da primene operativni zahvat koji podrazumeva uklanjanje mrtvog tkiva i tetiva.

Burzitis lakta

Burzitis je upala periartikularnih seroznih kesa (burzi*). (*Burze su male zatvorene kese ispunjene tečnošću, a koje se nalaze u unutrašnjosti zglobova. Njihova funkcija je da smanje trenje između različitih delova zgloba.) Jedan od najupečatljivijih simptoma burzitisa lakta je izraslina sfernog oblika koja se pojavljuje na zadnjoj površini lakta. Ova izbočina je elastična, ispunjena tečnošću i ne boli na dodir.

Postoji nekoliko uzroka burzitisa:

• povrede
• produženi pritisak na zglobove
• infekcije
• neke bolesti, uključujući reumatoidni artritis i giht

Dijagnostikovanje ovog oboljenja podrazumeva fiziološki pregled, rendgen i biopsiju. Ako je dijagnoza uspostavljena, lekar počinje sa lečenjem koje uključuje i jastučiće za lakat, davanje lekova protiv bolova, druge nesteroidne antiinflamatore i antibiotike u slučaju infekcije.

Sindrom kubitalnog tunela

Ovo oboljenje nastaje usled uklještenja ulnarnog nerva koji prolazi oko lakatnog zgloba sa unutrašnje strane ruke. U ovom slučaju bol može da bude sevajući i da se širi kroz podlakticu ili može da izazove osećaj utrnulosti ili trnaca u prstima.

Ovaj sindrom se obično javlja kod programera ili kancelarijskih radnika koji provode mnogo vremena u sedećem položaju sa laktovima na tvrdoj površini. Sindrom kubitalnog tunela može da nastane kada je nerv suviše blizu kosti. Na primer, ako držite laktove na stolu, kost direktno pritiska nerv. Kada radite za računarom, lakat držite u savijenom položaju dugo vremena, a ovo izaziva tenziju nerva i za posledicu ima bol.

Kod dijagnostikovanja sindroma kubitalnog tunela, lekar će proveriti jačinu mišića i nadraženost nerva u laktu prilikom savijanja i ispravljanja ruke. Da bi potvrdio dijagnozu i odredio stadijum oboljenja, lekar može da vas pošalje na elektromijografiju da bi proverio brzinu provodljivosti nerva.

Lečenje ovog sindroma se sastoji od promene položaja lakta tokom kontakta sa tvrdom površinom i držanje ruku u ispruženom položaju tokom spavanja. Ponekad je neophodna operacija da bi se nerv pomerio ili da bi se promenio oblik medijalnog epikondila humerusa (unutrašnje koštane izbočine nadlaktične kosti).

Sindrom radijalnog tunela

Ovo je retko oboljenje koje karakteriše kompresija radijalnog nerva. Veoma često se ovo oboljenje meša sa lateralnim epikondilitisom (teniskim laktom).

Ako imate ovo oboljenje, bol ćete osećati na zadnjoj strani lakta, s tim da će se on pojačavati kada ispružite ruku ili držite predmete. Sam zglob će postati ukočen i njegova pokretljivost će biti ograničena.

Sindrom radijalnog tunela nastaje usled kompresije radijalnog nerva, na primer, kada je radijalni tunel previše uzan. Može da nastane i usled ponavljajućih radnji za koje je potreban napor, a isto tako, jak šok može da dovede do nastanka ovog oboljenja.

Dijagnostikovanje u ovom slučaju može da bude pogrešno jer je, čak i uz pomoć različitih testova, veoma teško uočiti razliku između sindroma radijalnog tunela i teniskog lakta.

Ako imate ovaj sindrom, trebalo bi da izbegavate radnje koje izazivaju bol u laktu. Tokom spavanja je preporučljivo da nosite plastični imobilizator za lakat. Radite terapijske vežbe. Ponekad ovaj sindrom zahteva operaciju.

Prelom kosti, naprsnuće i iščašenje

Do ovakvih stanja dolazi usled nezgoda ili trauma. Obično se oseća iznenadan jak bol neposredno nakon povrede. Zglob postaje nepokretan i nećete moći da ispravite ruku. Prsti postaju utrnuli i javljaju se krvni podlivi (modrice) u regiji zgloba.

Ako je prelom potvrđen fiziološkim pregledom i rendgenom, lekar će vam staviti specijalne obloge ili gips. U ozbiljnim slučajevima možda će biti neophodna operacija (i za otvorene i za zatvorene prelome).

Dislokacija (iščašenje) se vidi u slučaju kada kosti koje formiraju zglob promene svoj položaj. Osećate oštar bol u laktu, imate otok u toj regiji i ne možete da savijete ruku.

Najčešći uzrok iščašenja je pad na ruku. Lečenje uključuje vraćanje kostiju na mesto, primenu leda i bandažiranje.

Refleksni bol usled oštećenja segmenta kičme

Refleksni bol potiče iz oštećenog segmenta vratnog ili grudnog dela kičme i uzrok je oko 37% slučajeva bola u oba lakta. Logično, nema promena u spoljnjem izgledu ili unutrašnjoj strukturi lakta, a prirodan opseg pokreta nije ograničen.

Međutim, pacijent sa ovim problemom ima bolove čak i u stanju mirovanja. Ponekad bol može da vas uznemirava i tokom noći. Osećaj bola u laktu dolazi iz regije vrata ili lopatice i izgleda kao probadanje u ramenu i laktu.

Dakle, ako imate bol u laktu, javite se lekaru. Možete da se obratite ovim specijalistima:

• traumatologu
• reumatologu
• neurologu

Očigledno je da su brojni faktori koji izazivaju bol u laktu. Upravo zato je veoma važno da se što pre obratite lekaru.

[icegram campaigns=”8788″]