Bolovi u ramenu
Bol u ramenu
Pojava bola u ramenu predstavlja čestu pojavu. Neki uzročnici ovog neugodnog osećaja mogu se ukloniti u roku od nekoliko nedelja bez ikakvog tretmana, dok prisustvo dugotrajnijeg bola zahteva podvrgavanje testiranjima i određivanje terapije. Preporučljivo je posetiti lekara u slučaju ozbiljnog bola u ramenu, povreda koje dovode do istih i u slučaju da osećaj bola ne jenjava ni nakon par nedelja.
U ramenom regionu izdvajaju se tri kosti: klavikula ili ključna kost, skapula (lopatica) i humerus (kost gornjeg dela ramena). Skapula je kost trouglastog oblika koju čine dva važna dela: akromion i glenoid. Ove tri navedene kosti ramenog regiona učestvuju u formiranju dela dva glavna zgloba:
• Akromioklavikularnog zgloba pozicioniranog između akromiona i klavikule.
• Glenohumeralnog zgloba koji je lociran između glenoidnog dela skapule i humerusa.
Takođe, uočava se i prisustvo brojnih mišića, ligamenata i tetiva oko ramena. Ligamenti predstavljaju tanana vlakna koja koja povezuju kosti i zglobove. Tetive su vlakna koja priljubljuju mišiće za kosti.
Da li bol u ramenu predstavlja raširenu pojavu?
Prisustvo osećaja bola u ramenu predstavlja čestu pojavu među populacijom, i pogađa sve starosne grupe. Oboljenja poput osteoartritisa, pojave tzv. smrznutog ramena i poremećaja rotatornog kafa mogu uzrokovati bolove u ramenom delu kod pripadnika sredovečne generacije koji mahom oboljevaju od navedenih bolesti, dok se bolovi u ramenu izazvani sportskim povredama povezuju sa mlađim osobama.
Koji su uzroci bola u ramenu?
Prisustvo bola u ramenu predstavlja rašireni zdravstveni problem koji može nastati dejstvom različitih faktora, a to su:
• Pojava „smrznutog ramena“ Ova pojava se naziva i adhezivni kapsulitis ramena. Pri ovom oboljenju rame postaje bolno i ukrućeno. Simptomi obično nestaju bez određenih tretmana, dok u najgorem slučaju mogu potrajati 2-3 godine.
• Poremećaj rotatornog kafa. Rotatorni kaf predstavlja grupu mišića i tetiva koje okružuju ramene zglobove i doprinose njihovoj stabilnosti. Poremećaj rotatornog kafa čini jedan od najzastupljenijih činilaca koji dovode do pojave bolova u ramenu. Ovo oboljenje se vrlo efikasno leči uz uspešan oporavak.
• Osteoartritis kao oboljenje ramenog zgloba.
• Septični artritis predstavlja infekciju kostiju. Simptomi uključuju prisustvo bola i osetljivosti celog zgloba, bol pri pokretanju kostiju, uz opštu slabost. Septični artritis zahteva hitnu hospitalizaciju.
• Artritis pogađa različite grupe kostiju, uključujući i ramenske (reumatoidni artritis).
• Povrede (traume)
• polomljene kosti (frakture) poput frakture humerusa ili klavikule.
• povrede mekog vezivnog tkiva-oštećenja ligamenata, tetiva ili mišića ramenog zgloba. Do traumatskih povreda može doći usled sportskih aktivnosti, prometnih saobraćajnih nezgoda, kao i podizanjem ili spuštanjem teškog tereta.
• Dislokacija ramena
• Nestabilnost ramena. Do pojave tzv. labavog ramena dolazi usled nemogućnosti zgloba da drži kosti na okupu. Humerus u tom slučaju „iskoči“ iz svoje pozicije.
• Poremećaj akromioklavikularnog zgloba neka oboljenja poput povreda ramena ili osteoartritisa mogu biti izazvane od strane pomenutog zgloba.
• Tzv. preneti bol koji je izazvan problemima u nekoj drugoj regiji tela (najčešće je u pitanju vrat). Iz ugroženog dela tela bol se prenosi do ramena.
Česte povrede ramena prisustne su kod sportista čije aktivnosti uključuju ponavljane pokrete bacanja ili kuglanja. Rizični su i sportovi izraženog fizičkog kontakta, poput ragbija. Takođe, u standardna sportska oboljenja ubrajaju se pojava labavosti ramena i akromioklavikularne kosti.
Postoje li testiranja za utvrđivanje uzroka pojave bola u ramenu?
Lekar vam može savetovati da obavite određena ispitivanja, u zavisnosti od inicijalno utvrđenog uzroka pojave bola.
Testiranja uključuju:
• Analize krvi koje pomažu u detektovanju potencijalnog prisustva reumatoidnog artritisa.
• Rendgenske snimke koji mogu utvrditi imate li neko oboljenje koštano-zglobnog sistema.
• Ultrazvučna testiranja sa svrhom ispitivanja mogućih oboljenja vezivnog tkiva vašeg ramena.
• Upute za magnetnu rezonancu od strane specijalista ortopedije (sa ciljem ispitivanja zglobova i kostiju) i reumatologije (u svrhu dijagnostifikovanja artritisa i muskulatorno-skeletna oboljenja.
Postoje li tretmani za lečenje bola u ramenu?
Početni tretmani podrazumevaju korišćenje analgetika za umirivanje bolova poput ibuprofena i paracetamola. Stavljanje komadića leda na bolom pogođeno mesto može ublažiti bol. Poželjno je izbegavati fizičke aktivnosti poput podizanja ili nošenja tereta.
Neophodno je posetiti doktora u slučaju da:
• Postoji bol u ramenu snažnog intenziteta.
• Bol u ramenu ne jenjava ni nakon par nedelja.
• Prisutan bol u ramenu je izazvan povredom.
Tretman se utvrđuje u zavisnosti od porekla bola u ramenu, a može podrazumevati primenu fizioterapije ili doze steroidnih injekcije u ramenoj regiji.
Moguće je da će dalji tretman i lečenje podrazumevati odlazak kod specijalista ortopedije ili reumatologije radi određivanja daljeg toka terapije, ili pak utvrđivanja neophodnosti izvođenja operacije, što predstavlja krajnju i retku opciju.
Dalje prognoze
Ishod oporavka zavisiće od direktnog uzroka. Bol u ramenu može biti kratkotrajnog, višegodišnjeg i doživotnog karaktera. Blagovremeno dijagnostifikovanje problema i adekvatno lečenje istog može uticati na ublažavanje ili eliminisanje bola u ramenu.
[icegram campaigns=”8788″]
